Какву војну технику САД испоручују Украјини?

И у Авганистану припремају за слање у Украјину неколико «ошкоша» (Oshkosh) – оклопних возила на точковима са ојачаном противминском заштитом MRAP (Mine-ResistantAmbushProtected). У Авганистану њих је 11 хиљада и цена транспорта једног возила у САД са каснијим ремонтом износи 250-300 хиљада долара. Радови на утилизацији у Авганистану коштају скоро 12 хиљада долара. Зато су САД још у децембру 2013. године чак изнеле 4 хиљаде тих возила на продају страним владама, под условом да их оне саме превезу.

Из личних утисака. Када сам се 2011. године премештао ошкошима по југу Авганистана са америчким маринцима, главни проблем за ова возила био је терен са воденим препрекама и форсирање ових препрека. Није случајно, како пише лист Дефенс Њуз, што САД планирају да отпишу половину ових возила. Тешко да је то успешна алтернатива чак украјинским БТР-7 Заштитник. За велики ошкош, огромном камиону са слабом оклопном заштитом, у који може да се уђе само преко лествице, постоји украјинска алтернатива – напреднији и заштићенији Raptor.

Испоруке неколико хамера који се нису првише добро показали у Авганистану, највероватније може да се разматра као симболични гест. Сличне разраде већ одвано врше украјински инжењери. Узмимо исти тај Спартан са роботизованом куполом, а не «рупом на крову» као код хамера. А модифицирани модел у складу са НАТО стандартима оклопног возила Дозор-Б под називом Oncilla од 2013. године производи по лиценци пољска компанија Миста.

Од читавог за сада доступног списка испоручиване технике и опреме највеће интересовање изазивају радарске станице за откривање минобацачких положаја LCMR (LightweightCounter-MortarRadar). Три од двадсет ових станица већ су у Украјини. Али њихов пречник дејства је крајње ограничен – до 10 киломатара, а снажне радаре за отркивање аритљеријских положаја домета 60-100 километара САД нису решиле да испоручују Украјини. За сада. Занимљиво је да овде постоје потпуно конкурентни аналози – системи Положај-2 и Зоолошки врт-2. Загонетка је у томе што их украјинска армија не купује, како признају украјински експерти, аермија је „приморана да удара по читавим површинама“.

У целини, стиче се утицак да САД као и увек не занима резултат, већ бизнис-процес пребацивања наоружања још једне земље под сопствену продукцију. Политичка подршка Вашингтона у сличним ситуацијама увек је праћења наметањем „бонуса“ у виду куповине америчке војне опреме и пратећих услуга.

Ситуација је стандардна. Кијев сада нема довољно новца за куповину сопственог наоружања и технике? Није страшно. Он се издваја по програмима Пентагона Стране војне продаје и Страно војно финансирање. Они већ делују у Украјини. Само сва средства одмах ће отићи на рачуне америчких компанија произвођача. Мада надмоћ америчке технике над украјинским обрасцима понекад изазива сумњу. Али ко сумња у то да нико неће давати новац за развој украјинске војне индустрије?

Наравно, званично се изјављује да ће све ове манипулације помоћи модернизацији украјинске армије и спровођењу војних реформи. У пракси, у случају Украјине, може бити речи о предумишљеном заузимању дела тржишта њене сопствене војне индустрије, при томе за њен рачун. И највише чуди што ништа новог у тој ситуацији нема.