Како Срби и „сав нормалан свет“ славе Хануку данас?

У току је празновање јеврејског празника Хануке (17-28. децембар). Ове године, представници екумениста из Београдске патријаршије нису били толико експонирани у прослави овог јеврејског верског празника. Подсећамо вас и на дешавања у Молдавији 2009. године, када су православни верници срушили менору постављену у парку Стефана Великог, са једним питањем -да ли је рушење меноре у граду где је огромна већина православних показатељ антисемитизма или одбрана од верске равнодушности православног народа?

Православни верници, предвођени свештеником Анатолијем Чирбиком,  2009. године, срушили су менору постављену у парку Стефана Великог, у Кишињеву. Отац Анатолиј је рекао да је Молдавија православна земља и да је Стефан Велики бранио земљу од оних који данас постављају менору.

Званичне реакције молдавске јерархије, која припада Руској православној цркви, није било. Из Владе су саопштили да је ово акт мржње, нетолеранције и ксенофобије и да је неприхватљив. Јеврејски лидер у Молдавији, Александар Билинкис, позвао је Православну цркву да предузме одговарајуће мере против оца Анатолија.

За разлику од верника у Молдавији, српски патријарх палио је, својевремено, свеће у јеврејској синагоги, иако је тај чин строго забрањен канонима Цркве.

„Ако који Eпископ, или презвитер, или ђакон, или други из именика клирика, буде постио заједно са Јудејима, или светковао с њима празнике, или примао од њих њихове празничне дарове, као пресне хљебове или шта сличнога, нека буде свргнут; а ако то учини световњак, нека се одлучи“. ( 70. правило светих апостола)

„Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко или у синагогу јудејску, или свеће пали кад су празници њихови, нека се одлучи“ ( 71. правило светих апостола)

70. Верско општење хришћана са Јудејима забрањено је још 7. и 64. Апостолским правилом. У овом правилу потврђује се та забрана са претњом свргнућа из свештеничког чина за свештенослужитеље и црвенослужитеље, и одлучењем од светог причешћа за мирјане, уколико су се усудили да посте јудејске постове, празнују њихове празнике или примају њихове празничне дарове. Ово, као и било коју врсту општења са Јудејима, апостоли су строго забрањивали и у својим посланицама, а апостолска правила само изражавају те забране у форми закона. У овом правилу осуђује се религиозни индиферентизам, и тиче се не само световних, него и духовник лица. Не одступајући од свог веровања, такви људи су показивали некакву неоправдану трпељивост према јудејским религиозним празницима, а такође и индиферентизам према својим верским прописима, и упркос њима заједно са Јудејима су постили, празновали њихове празнике и, по јудејском обичају, делили са њима празничне дарове (Еф 9, 19-20). Чинећи тако, како каже Зонара у тумачењу овог правила, иако не верују као Јудеји, то не мења саблазан и буди подозрење према њима као присталицама јудејских обреда; осим тога, сами бивају оскврњени оваквим општењем са онима за које је Бог још пре Христоубиства рекао кроз пророка: „На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити» (Ис 1,14). Што се тиче примања јудејских празничних дарова, особито пресних хлебова, Валсамон у тумачењу овог правила примећује да многи на основу тог правила обличавају оне који савршавају тајинствену жртву са пресним хлебом; ако се подвргавају свргнућу и одлучењу они који само једу бесквасни хлеб у време јудејских празника, каквом суду и казни треба подврћи оне који се причешћују бесквасним хлебом, као телом Господњим, или, подобно Јудејима, савршавају Пасху бесквасним хлебом?

71. Ово правило допуњава 70. Апостолско правило. Апостол Павле јасно проповеда да истина нема ништа са безакоњем, ни светлост са тамом, ни верни са неверником (2. Кор 6, 14,15).

(Никодим Милаш)

Нажалост, по примеру патријарха Иринеја, који се своме православном народу никада није извинио због саблазни коју је учинио, а о свргнућу није ни помињано у саборским посланицама, ове године су безазлена деца увучена у празновање Хануке и молитве са јеврејима. За овај вид верског прозелитизма, у Србији где влада верски индиферентизам најгоре врсте, тешко да ће ико одговарати. Савест је, данас, већини спаљена. Можемо само да замислимо како би реаговали јеврејски родитељи када би православни свештеник терао њихову децу у Јерусалиму да учествују у православним молитвама.

На крају, питамо се, откуда та потреба да се у нејеврејским срединама постављају огромне меноре и да се доводе представници других вероисповести да пале јеврејску ритуалну менору? Да ли јеврејске вође тиме не показују своју потребу да се јеврејство покаже надмоћнијим над другим вероисповестима? Ханука је празник којим се слави победа над Грцима некадашњим незнабошцима. По јеврејском верском схватању, све вероисповести ван јеврејства су и даље незнабоштво. Не изгледа ли, онда, паљење и постављање меноре међу православнима као знак доминације јевреја над инфериорним народима? Како би они реаговали на постављање крстова на раскршћима у Јерусалиму и другим јеврејским местима?

Ипак, да би се и ове године екуменисти представили политички коректним у условима глобализације и светских модерних токова, потрудила се авангарда глобализма, монах Сава Јањић узурпатор манастира Високи Дечани. Иако је на Косову и Метохији уништена од Шиптара и заједница јевреја и њихови гробови, он је нашао за сходно да им честита овај празник преко друштвене мреже.

Када су Јевреји заћутали незнабошци су повикали: осана! Јевреји су гледали на незнабошце као на мртво камење. У духовном смислу они су заиста и били камење, без сазнања о јединоме живоме Богу, ти поклоници камених идола. Када су, дакле, Јевреји заћутали о Сину Божијем апостоли су пошли по свету да крштавају незнабожне народе. И ови народи постали су као оживљено камење, по речи апостола Петра: и ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни (1. Петр. 2, 5). Као живо камење незнабошци су стали славити Господа док су се Јевреји каменили и ћутали. (Св. Николај Жички)

Погледајте такође: Ханука у Београду

Припремила екипа ФБ странице „Православље живот вечни“