Потчињеност јерархије политичким процесима опет је показала своје нимало пријатне зубе. После исказивања неких својих антируских ставова ексцентрични председник Лукашенко тешко да није утицао на сепаратистичке тежње у јерархији Белоруске цркве. Обезбоженом и ексцентричном политичару није тешко да од својих родољубивих ставова, преко својег поквареног компаса, упадне у потпуну негацију родољубља. Нису ли Тома Николић и Александар Вучић, пре Лукашенка, довољни примери за тако нешто. Да ли ће стећи и трећег брата у издаји остаје да се види.
Белоруска православна црква затражиће већу независност од Московске патријаршије Руске православне цркве. Белоруски јерарси тражиће за своју цркву статус самоуправљања. Тренутно Белоруска православна црква има статус егзархије.
Саборни храм Светог Духа, Минск
На општем сабору епархија, Минска митрополија је званично прихватила захтев за самоуправљање у којем се говори о статусу веће независности. Такав статус имају православни у Молдавији, Летонији, Естонији и Украјини. Самоуправна црква се од егзархије разликује по томе што има сопствени синод и не потчињава се Синоду Московске патријаршије.
Оцене екперата
Владимир Семенко:
Јасно је да статус самоуправне цркве није аутокефалија. Уколико се буде помињала кључна реч «аутокефалија», тада ће то значити да Минск жели своју самосталну Помесну цркву. Овде се ради о већим овлашћењима. Оваква структура се појављује у оквиру Руске православне цркве. Кандидатура поглавара Белоруске егзархије одобрава се од стране Патријарха московског и целе Русије. Миро, које се користи у св. Тајни јелеосвећења, добија се из Московског патријархата. Белоруси би у будућности могли тражити да им матична Црква да аутокефалију. У овом стадијуму то још није случај. То још није добила ни Украјинска православна црква.
У Белорусији спољашње силе искусно раде на порасту русофобије и постепено припремају процесе аналогне онима у Украјини. Познато је да је било случајева заједничког служења са римокатолицима, тј. форсира се проунијатска линија. Постоје силе које су заинтересоване за то. Мора се приметити да белоруски председник мало говори о црквеном животу. За Лукашенка то је чисто политички пројекат, а његова позиција је традиционално подвојена. Колико сам ја упознат са приликама у самој Цркви- њена настојања нису радикална.
Сергеј Носенко
Белоруси хоће да следе пут Украјинске православне цркве. До 1991. године постојала је јединствена Руска православна црква. И у Кијеву, и у Минску, постојале су само егзархије. Распадом СССР решено је да на територији сваке новонастале државе буду створене и самоуправне цркве, а Белорусија је остала у рангу егзархата.
А ево шта се догодило у Украјини. Видимо, постојао је притисак на Московску патријаршију од стране наших «демократа», који су дошли на власт војним пучем 1991. године. Кијевска егзархија је била укинута. У том моменту Украјинска православна црква Московског патријахата самостално је одлучивала о себи. Истовремено са тим, украјинска јерархија учествује на помесном сабору, чланови су Светом Синоду. Чини се да они могу утицати на одлуке Московског патријархата, а ми немамо права да утичемо на одлуке Украјинске православне цркве.
Митрополит Павле
Подела Украјинске православне цркве Московског патријархата повећала је анимозитет и русофобију на територији Украјине.
Због тога никако не треба поновити исту грешку и са Белорусијом. Митрополит мински и заславски Павле, Егзарх целе Белорусије, веома је духован архијереј. Дуги низ година био је настојатељ Псково-печерског манастира. Мислим да то није његова лична одлука. Он се налази под притиском неких архијереја и неких сила изван Белорусије.
Николај Каверин:
Владика Павле био је принуђен на овај корак у приликама у којима је не мали део духовника и епископа подржава „евроатлантски избор“ Белоруске православне цркве. А присталица европравославља, филокатолицизма и екуменизма у Белоруској цркви није мало.
Анатолиј Степанов:
Молба упућена Светом Синоду и Свјатјејшему патријарху московском и целе Русије Кирилу за добијање статуса самоуправне цркве у Белорусији се одавно припремала. Повезана је са тенденцијама одвајања, то је нека врста сепаратизма.
Сматрам да је митрополит Павле био принуђен на овај чин, услед притисака духовенства и епископа Белуруске егзархије. Центрифугални алгоритам све је, нажалост, све израженији у цркви. Јављају се не само унутрашње неугласице, већ и случајеви какав је онај Украјинске православне цркве, која има статус са правима већим од самоуправне, али мањим од аутокефалне цркве.
У многоме то има везе са чињеницом да нема политичког јединства и да оно не даје конкретне резултате. Разговори о стварању јединствене државе Русије и Белорусије дуги низ година били су политичка игра и Кремља и Минска. Коначно решење никада није донето.
Питање Белоруске цркве биће покренуто на Сабору и одлука може бити и негативна. Иако се још увек не тражи издвајање из састава Руске православне цркве, ипак се тражи одређена врста управне самосталности, што је карактеристика шест цркава изван граница Русије.
Епископи Стефан и Серафим
Још 2012. године два епископа Белоруске егзархије Московског патријархата, Епископ гомељски и жлобински Стефан и Епископ бобрујски и биховински Серафим, наредили су свештенству својих епархија да држе опела и римокатолицима, као и да се помињу на литургијама. Након тога у храмове ових епархија почели су да долазе и римокатолици, дајући имена за помињање на светим литургијама. Овакав однос према римокатолицима супротан је црквеном канонском праву и унео је саблазан међу верни народ.
Да ли ће Лукашенко, у моментима када је потребан Западу као савезник, учинити одлучну издају?
Николај Каверин додаје: -Излазак УПЦ МП из оквира непосредног потчињавања Москви почетком 1990-их допринео је расту националистичких, антимосковских и русофобних настројења међу верујућима у целој Украјини. Још интензивније су се почеле спроводити литургијске реформе у УПЦ МП:
Очигледно је да је овај потез Сабора епископа Минске митрополије био условљен порпиличном притиску појединих представника белоруских власти као и, несумњиво, америчких и евероатлантских велемајстора, заинтересованих за потпуну дезинтеграцију руског света. У доношењу ове антируске одлуке духовенства Минске митрополије велику улогу имао је и римокатолички фактор.
Лукашенко: «Цели свет се мења не на ту страну, на коју би ми желели и Православна Црква. Мења се свет, систем, структура. Колико се мења свет, толико и Црква мора да се мења. Мени се чини да смо на почетку неке постепене реформе Православне Цркве», – изјавио је Лукашенко, тражећи да се службе скрате, уведу клупе у цркве и храмови постану удобнији.
– Како не треба делити Пресвету Тројицу, Оца и Сина, и Светог Духа, то је један Бог, тако не треба раздељивати Русију, Украјину и Белорусију. То је заједно Света Рус. Знајте, памтите и не заборављајте. (Св. Лаврентије Черњиговски)
Извор: odigitria.by и apologet.spb.ru
Погледајте, такође: ПРОРОЧАНСТВА СВЕТОГ ЛАВРЕНТИЈА ЧЕРЊИГОВСКОГ
Превод и припрема: Екипа ФБ странице „Православље живот вечни“
