У 2015. биће више отпуштања него запошљавања

БЕОГРАД – Менаџери у Србији ће у 2015. години више отпуштати, него што ће запошљавати а да би се та пропорција променила сматрају да је потребно смањити намете на зараде, број фискалних и парафискалних оптерећења привреде и повећати куповну моћ становништва, показало је истраживање Мреже за пословну подршку.

Ова Мрежа је за потребе европских институција у новембру и у првој недељи децембра спровела анкету међу 260 менаџера домаћих предузећа у девет градова и 14 општина Србије о стању у привреди и перспективама у наредној пословној, 2015. години.

Од 260 менаџера малих, средњих и великих предузећа 15,9 одсто је навело да планира запошљавање нових радника идуће године, док је 33,8 одсто њих рекло да ће морати да смањи број запослених због лоших пословних резултата, пада промета и недостатка посла, наводи се у извештају о резултатима анкете.

За 45,3 процента менаџера одлука о запошљавању, односно отпуштању, зависиће од ситуације на тржишту и генералне економске ситуације у земљи а 5,0 одсто анкетираних није дало одговор на питање да ли ће догодине запошљавати или отпуштати.

Што се тиче запошљавања,15,9 одсто менаџера који су најавили пријем нових радника у просеку планира да по компанији отвори 2,5 радних места, а они који су навели да ће морати да отпуштају просечно ће по предузећу уручити отказе за 1,8 радника.

На питање шта би требало да се промени како би се стекли услови да запосле нове људе, 68 одсто директора сматра да треба смањити оптерећења зарада са садашњих 64 на 40 процената или ниже, без икаквог условљавања послодаваца који отварају нова радна места.

Побољшање опште економске ситуације и повећање куповне моћи становништва 65 одсто анкетираних види као услов за ново запошљавање а 61 проценат њих је навело да је потребна и промена пореске политике и смањење броја фискалних и парафискалних оптерећења привреде.

За 57 одсто менаџера важан услов је и решавање проблема наплате потраживања, док је 48,5 процената рекло да је потребна већа правна сигурност у пословању, смањење броја фантомски фирми и могућности за превару савесних пословних партнера.

Реформа јавног сектора, боље организована и мање скупа држава са ефикасним државним апаратом који пружа услуге привреди је битан чинилац за 48 одсто послодаваца, а 44 одсто њих истиче потребу укидања нејаднакости на тржишту које стварају државне субвенције појединим компанијама, док су те исте субвенције за већину малих и средњих предузећа недоступне.

Према мишљењу 39,5 процената менаџера потребна је промена политике и односа према малим и средњим предузећима, 38,5 одсто сматра да су неопходни приступачнији извори финансирања од стране банака и државних развојних фондова, 37 процената се изјаснило за смањење корупције у области јавних набавки и код прибављања докумената неопходних за реализацију различитих послова при државним институцијама.

Бољу контролу и смањење сиве економије као услов за веће запошљавање навело је 35,5 одсто директора, а једноставније царинске и трговинске прописе, електронске управу и смањење бирократских процедура заокружило је 34 процента анкетираних.

Привредници такође сматрају да је правни оквир за пословање у Србији преобиман, исувише бирократизован и да то извлачи значајан новац и одузима време запослених у привредним друштвима који би требало да се уложе у развој пословања, а не у намирење апетита „државног бирократског џина“.

Све је теже домаћим малим привредницима који оснују фирму да је и одрже зато што они не могу да се обрате банкама, државним или међународним развојним фондовима за подршку, а „таксиметар“ државе сваки дан откуцава и трошкови и бирократске обавезе се гомилају.

Ово је разлог зашто је оснивачима фирми тешко да запосле и саме себе, а камо ли друга незапослена лица.

Менаџери генерално оцењују да треба поставити оквир за пословање у Србији на потпуно другачијим основама од тренутних, што мање оптерећења и бирократије за почетнике у бизнису и мале фирме и порески систем у коме пореско оптерећење треба да расте са растом прихода и добити фирми, сасвим супротно данашњој политици нагомилавања пореских и парафискалних обавеза микро и малим предузећима која су тек почела да раде или имају низак нивоу прихода.

Оваква политика стимулисала би отварање нових фирми, смањила сиву зону и омогућила онима који су квалитетни да њихове фирме порасту, па би се отворило и више радних места у њима, наводи се у извештају о резултатима истраживања Мреже за пословну подршку.

(Новости)