ПРЕКИНУТИ СА „КУЛТУРОМ ЗАБОРАВА“

БЕОГРАД, 22. ДЕЦЕМБРА – Главне кривце за културу заборава требало би потражити у послијератним тежњама да се изграђује наднационални дух југословенства и затире сјећање на све национално, а највише на жртве, оцијенили су учесници трибине „Зашто његујемо културу заборава“ о злочинима почињеним над Србима током Другог свјетског рата.

Предсједник Удружења „Јадовно“ Душан Басташић рекао је да је та политика потискивања сјећања настављена и након посљедњег рата због такозваног развијања добросусједских односа, али да је тај изговор апсолутно неприхватљив за поштоваоце српских жртва.

„Скоро је заборављен тај дио нашег личног, породичног, националног историјског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, који је јако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумијемо ко смо и шта смо“, рекао је Басташић на трибини, која је одржана на Факултету политичких наука у Београду.

Подсјетивши да је првих 132 дана рата у госпићкој групи логора убијено 40.123 људи, од којих 38.010 Срба, Басташић је истакао да се о томе мало говори, као и да, осим директних потомака жртава, мало ко зна за стравичне злочине над српским народом.

Коментаришући бројне трибине и документарне филмове поводом обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, Басташић је запитао да ли је потребно да се чека наредних 25 или 30 година до стогодишњице обиљежавања Другог свјетског рата да би о овој теми проговорили онако како то налажу моралне и хришћанске норме.

„Опасан је тај заборав, јер нам историја може бити учитељица живота само ако је познајемо. Уколико бришемо читав историјски сегмент националног искуства, самим тим је наша сутрашњица неизвјеснија“, нагласио је Басташић.

Гордана Достанић из Удружења „Огњена Марија Ливањска“ рекла је да млади не знају много о злочинима који су се дешавали током Другог светског рата, јер још постоје људи које је страх да о томе говоре, односно „страх жртве да је крива због тога што је жртва“.

Према њеним ријечима, у образовном програму нема на прави начин приказаних ствари, јер је много тога пропуштено због изградње наднационалне заједнице, што се показало да је била пропаст, а циљ који се желио постићи прећуткивањем није постигнут него се све поновило.

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура поручио је да постоји опасност да српске жртве буду заборављене и да његово и слична удружења, која су повезана организацијом „Сабрање“, планирају да направе атлас и календар геноцида.

„У атласу и календару бисмо снимили, фотографисали и описали свако стратиште да се не би заборавили злочини над Србима“, рекао је Јахура, чије удружење гаји сјећање на стравичан геноцид који је НДХ починила над житељима доњехорцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године када је на монструозан начин побијено више од 800 стараца, жена и дјеце, као и тек рођених беба.

Трибину на београдском Факултету политичких наука организовала је студентска организација „Српски политички форум“.

СРНА