Војвођански темплари оскрнавили храм СПЦ у Бечеју (Видео)

Historia magistra vitae est – историја је учитељица живота, и из ње даље сазнајемо да је пред почетак друштвене кризе у царској Русији наступио период процвата окултних наука и тајних удружења попут теозофа, разних врста гностика и астролога, па све до отворених сатаниста. У последње време сведоци смо да се слична ситуација догађа и у нашем друштву.

Наиме, тајна друштва попут „Слободних зидара“ (тзв. масони), „Малтешких витезова“, „Трилатералаца“ и других у последњих десетак година добијају све више простора у медијима и шире у јавном животу који их даље промовишу као хуманистичке и филантропске организације, а што јесте према данашњим трендовима друштвено прихватљиво па и пожељно.

Став Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве је јасна и недвосмислен кад је реч о инославним појединцима и групацијама у које се сврстава и тзв. Темпларски ред витезова („Ред Витезова Храма Јерусалимског“) – православном народу и свештенству је под претњом најстрожим санкцијама забрањено учешће и заједничарење у обредима неправославних верских група, а према томе и у тајним друштвима. У том погледу, поједине помесне православне цркве – попут руске и грчке, објавиле су посланице којима опомињу паству подсећајући их на обавезујућа правила тј. каноне.

Ипак, сведоци смо времена у којем безакоње цвета. Тако више нису новина него учесталим понављањем постаје пракса учешће и сада већ и клирика Православне Цркве у обредима Темпларског удружења. Вероватно нама као обичном народу то није познато, можда је то већ нека висока политика коју захтевају друштвене реформе ради „даљег приближавања ‘Европској унији’“ тј. даљих „евроинтеграција“. Ето, у суседној православној, али евроинтегрисаној Бугарској ових дана је ипак преовладала православна савест па је тако по народној вољи („Глас народа – глас Божји“) Синод Бугарске православне цркве одустао од хиротоније у архијерејски чин архимандрита Дионисија који је последњих година стекао репутацију „темпларског“ клирика БПЦ.

Наиме, када је објављена одлука Синода БПЦ о хиротинији архимандрита Дионисија, верни народ и клирици из разних епархија БПЦ окупили су се испред седишта Бугарске патријаршије и тамо уз молитве и духовне песме дочекали крај седнице архијереја, након које им је лично Патријарх Неофит објавио да су уважили њихове примедбе и одустали од одлуке о хиротонији, те затражио опроштај.

Међутим, прилике у Србији су на жалост православних ипак другачије. Пре пар месеци, православна јавност је била изненађена снимком који се појавио на Јутјубу, а на којем је приказана „инвеститура“ тј. увођење у ред нових чланова тзв. Витезова Темплара у Соко Граду, манастиру на простору Епархије шабачке, а ових дана је објављена и вест о оснивању огранка Темплара за Војводину. Наиме, „у прелепом амбијенту дворца ‘Фантаст’ у Бечеју је 21. јуна одржано свечано снивање Приората Војводине које ће носити назив ‘Свети Максим Бранковић’ „, а којом приликом је извршена и „инвеститура“ у дворској капели св. Јована Крститеља, у присуству свештенства Српске православне цркве.

Темплари и Косово

На иницијацији нових темплара у Бечеју, појавио се и свештеник Теодосијевог раскола са Косова Симо Чимбуровић. Темплари су у свом саопштењу поводом оснивања изјавили да желе да својим деловањем заштите светиње хришћанства и да помогну „људима затеченим многим недаћама са простора Косова“. Да ли то значи да ће ова организација блиска масонству и Ватикану после Војводине наставити са својом организацијом и на Косову и Метохији, остаје да се види.

Ко су „темплари“?

Данашњи „темплари“ се представљају као друштво које води порекло од средњовековног витешког реда тзв. „крсташа“ који су под изговором ослобађања Свете Земље од мухамеданаца у својим походима користили прилику да се обрачунају и са „шизматицима“ на Истоку, како су они називали православне. Пљачкачки походи су донели „темпларима“ и финансијску моћ, па је тако ред услед бављења и банкарским пословима постао главни поверилац француског краља Филипа 4. Филип је дужнички однос покушао да раскине тако што је извршио притисак на папу Климента 5. да ред укине због неморалног живота и гностичке јереси. Коначно, последњи велики мајстор темплара Жак де Моле је ухапшен и под инквизицијом је признао све оптужбе, да би потом био осуђен и спаљен на ломачи 13. октобра 1307. године. По учењу данашњих „темплара“, ред је након овог обрачуна продужио постојање али у дубокој тајности да би се касније поново појавио под фирмом „слободних зидара“ у 16. веку у Енглеској, те приписујући себи заслуге за Француску револуцију 1795. године наводећи да је том приликом извршена освета реда према француској монархији. Данашњи „темплари“ се појављују као међународна друштвена елита која промовише „витешке вредности“ и изводе обреде сличне масонским, а као своју главну мисију и заслугу наводи екуменизам – уједињавање хришћана под изговором опасности од нарастајућег Ислама.

После овог новог доказа о одступништву свештенства које и даље носи одежде Српске Цркве, поставља се питање где се завршава Српска Црква, а где почиње српска издаја у храмовима, манастирима и парохијским домовима које су градили православни хришћани, а узурпирала разна антихришћанска и јеретичка удружења.

Ако је истина да је Православна Црква душа српског народа, и ако је у душу народа ушло оволико отрова како је могуће да српски народ опстане? Није ли он већ почео да мења свој идентитет прихватајући без отпора веру политичке коњунктуре и удварања светским моћницима који немају ни Христа, ни милости? Не постоји ли могућност да српски народ, у већини, постане вештачка нација слична неким другим масонско-ватиканским пројектима последњих векова.

Загледајте у нашу историју: дужност светосавског свештенства увек је била и заувек остала: кроз временско водити народ бесмртном и вечном; народну душу и народне идеале прилагођавати не духу времена, већ духу светосавске вечности и бесмртности; не повијати се по ветру разних саблажњивих модернизама, већ непоколебљиво стајати за народне светосавске идеале и светиње. (Свети Јустин Ћелијски)

Погледајте такође: С нама је Бог, разумите масони и покорите се
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“