Митрополит Иларион узрок нацизма, Хитлерових конц. логора, I и II светског рата види у одлуци Николаја Романова да ступи у I светски рат

Шеф синодаланог Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије (ОВСЦ), митрополит волоколамски Иларион, сматра да узроци бољшевизма и масовних репресија леже у одлуци императора Николаја Другог да ступи у Први светски рат. Митрополит каже:

„Рат је имао далекосежне последице за већину држава које су у њега биле увучене. Да није било Првог светског рата, не би било ни Трећег рајха, ни нацизма, ни хитлерових концентрационих логора, ни гасних комора. Да Русија није ушла у тај рат, не би било ни бољшевизма, глади, обрачуна са кулацима и козацима, масовних репресија“, – „предсказивачки“ је закључио митрополит Иларион на отварању концерта-реквијема у Великој дворани Московског конзерваторијума, посвећеног 100. годишњици почетка Првог светског рата.

А ево шта о разлозима и последицама догађања 1914. године говори велики Српски Светитељ Николај (Велимировић):

„Смисао рата 1914. који је многима непојмљив, многи га оспоравају, објашњен је руском жртвом за Србе у свој својој јеванђељској јасноћи и очигледности. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јеванђељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном? Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово!“<…> Избор сличан овом, избор подвига ради Царства Небеског, т.ј. онога што свет смтра безумљем, догодио се у руској историји не једанпут и не само у наше дане. То је дуг историјски процес којим је проткана читава историја Русије, од Светог Кнеза Владимира до данашњих дана<…>

Иде време и скоро је дошло, када се у Русији неће само обнављати иконе светитељске, као што то данас бива, него када ће војска руских живих светитеља, од светога Владимира до светога Серафима, и до последњих мученика Христових са царем мучеником на челу, објавити небу и земљи, да је сав руски народ Христом обновљен, у мукама поново рођен, у крви поново крштен, и као такав готов да помогне целом свету. Иде време, браћо моја, и већ је на прагу, када ће се упрљано и од мука постарело лице руског народа засијати као сунце и обасјати све оне који седе у тами и сенци смртној. Тада ће сви народи на земљи благородно узвикивати: наша Русија, наша мученица, красно сунашце!“

Зашто савремени „богослови – предсказивачи“ не разумеју духовни смисао догађаја? Као одговор, навешћемо светоотачку аргументацију свештеника-ревнитеља Георгија Правдољубова: „Желим свим православним хришћанима и својој сабраћи свештеницима да не кокетирају са светом, који у злу лежи, зато што је то веома опасно. Јер Господ може повући Своју благодат, и тада ћемо пасти у стање душевне помрачености и примити духа заблуде. Не дај Боже!“

По материјалу са „Информ-религија.ру“

borbazaveru