ЕВРОПУ ПЛАШИ СТАЊE РУСКЕ ПРИВРЕДЕ

Европска унија је коначно почела да схвата, у какву се причу заробила пристајањем на увођење антируских санкција. Она је то учинила под притиском САД, чија је робна размена са Русијом, у односу на Европу, занемарљива. Европски политичари, један за другим упозоравају: економија ЕУ трпи велике губитке, а то је само почетак.

Литванска председница Даља Грибаускајте је изјавила, пад рубље показује да западне санкције против Русије почињу да дају резултате. „Ми видимо да санкције делују, хајде да им дизволимо да покажу, шта оне могу да ураде до краја“ – позива Грибаускајте. У четвртак ЕУ је заиста увела додатне санкције, али овај пут само против Крима, а не целе Русије.

Грибаускајте верује да ће будућност економских санкција против Русије зависити од њеног понашања на Истоку Украјине.
Међутим, све је више разлога да се верује да ће будуће, како нове санкције, тако и трајање постојећих ограничења зависити од економске ситуације у самој Европи. А она се погоршава у складу са руским погоршањем. Европу и онако очекује деценија спорог раста БДП-а због тешкоћа са спровођењем економских реформи и структурних проблема. Овакву прогнозу је изнео шеф JPMorgan Chase&Co Џејми Дајмон почетком децембра.

Криза у Русији, чија је економија блиско повезана са европском, може само погоршати проблеме у еврозони. Тешка финансијска ситуација у Русији није добра вест не само за Русију, већ и за Украјину и за саму Европу, и за цео свет, признала је у четвртак, шефица европске дипломатије Федерика Могерини.

Према њеним речима, „свет никада није био тако опасан и нестабилан, као што је сада“. „Ово ће бити добра вест, ако можемо изградити конструктиван однос (са Русијом) ради деловања у неким кризама“ – додала је шефица европске дипломатије.
Премијер Финске Александар Стуб такође је, готово истовремено са Могерини, изразио забринутост због економске ситуације у Русији. „Нико не жели да види пад руске привреде“, – рекао је Стуб. Економски пад у Русији – то је лоша вест за светску економију, и то никоме не иде у прилог, изјавио је премијер Финске.

Француски председник Франсоа Оланд је у четвртак вече био за ублажавање санкција против Русије, које се рикошетирају и по самој Европи. „Ми смо их увели, и знали смо, да ће утицати на Русију, а такође и на Европу. Када се Русија укључи у процес који ће довести до решења кризе у Украјини, нема потребе за наставком ове ситуације“, – рекао је председник Француске.

„Верујем да, ако данас Русија учини кораке, које ми очекујемо, неће бити потребе за новим санкцијама, а треба размислити, напротив, како ми сами да започнемо деескалацију“, – додао је Оланд

Забринутост за ситуацији у Русији показују и земље које су изван ЕУ, али су економски уско повезане и са Европом и са Русијом. Премијер Турске Ахмет Давутоглу изјавио је да криза у руској економији има негативан утицај на тржишта земаља у развоју.

Ако руска привреда под притиском спољног окружења неочекивано уђе у тешку рецесију, као што је то било 1998. године, када је рубља за шест месеци пала за више од три пута у односу на долар, онда би последице за Европу и све остале биле катастрофалне.

Аналитичари Deutsche Bank израчунали су да би 12 европских банака могле изгубити 7,5 милијарди евра. Међу највише погођене спадају Raiffeisen Bank International, Societe Generale и UniCredit, које се суочавају са великим губицима и трошковима довољности капитала. Оне ће изгубити по 1 милијарду евра, ако се у Русији понови сценарио кризе из 1998. године. У случају „екстремног сценарија“ свих дванаест банка ће бити приморано да затворе своје операције на територији Русије.

За сада је овакав кризни сценаријо мало вероватан. Али најважније је, да ће ризици негативних последица по саму Европу због руске кризе одвратити Брисел од жеље да уведе нове економске санкције. Шта више, депресивно стање економије у еврозони сугерише да ће дуго задржавање санкције против Русије за Европу бити веома тешко, а евентуално њихово проширење ће морати да плате још и више.

То потврђују и речи премијера Италије Матеа Ренција, који је такође у четвртак у Бриселу рекао, да за усвајање нових санкција против Русије „нема апсолутно никакве потребе“. Јер „нико не жели да се Русија нађе у тешкој економској ситуацији“, објаснио је Ренци.

Већ сада, еврозона је приморана да предузме очајничке мере за ублажавање последица сопствене кризе, којој је допринео овај економски рат. Европи само остаје да исече последње мрвице новца како би закрпила последице рецесије. У почетку, она је тражила новац за надокнаду својим пољопривредницима због казнених санкција Русији. А сада је приморана да троши милионе на борбу против незапослености.

Ситуација у Грчкој, Италији, Пољској и Француској је тако тужна да Европски парламент мора да потроши 35,5 милиона евра у виду финансијске помоћи овим земљама у борби против незапослености. Почетком јесени, још четири државе – поново Грчка, као и Шпанија, Холандија и Румунија – тражиле су 13 милиона евра за борбу против незапослености.
Посланици се надају да ће одобрени новац бити у стању да створи радна места за 6 хиљада европљана који „су остали без посла због последица глобализације и економских превирања у Европи“. Јасно је да је највеће превирање у Европи постао економски рат против Русије, инициран и наметнут од стране САД, због страха Вашингтона да коначно губи лажно право да влада светом. Француска ће (са својим „Мистралима“) добити више бриге од осталих.

Али Европа не само да се сусреће са неконкурентном производњом, већ се лишава Русије као трговинског партнера и огромног тржишта за своје пољопривредне производе. Док се САД – главни покретачи економског рата – осећају много боље, јер су им трговински односи са Русијом, и у најбољим временима, били мизерни. Трговачке и финансијске везе између Русије и САД су мале, а самим тим мали су и ризици за САД и америчке банаке у Русији, радује се шефица Федералних резерви САД Џенет Јелен, док у исто време ЕУ „струже по дну наћве“.

„Русија је озбиљно погођена падом цена нафте, вредност рубље је знатно смањена, а то ствара низ сложених услова у руској економији“, – каже она. Али Русија, по њеној процени, учествује са мање од 1% у укупној спољној трговиниској размени САД. „У портфолијима америчких грађана постоје руске хартије од вредности, али њихов удео је веома мали“, – додала је шефица Федералних резерви. Стога, велики негативан утицај на америчке трговинске и финансијске канале Јелен не очекује.
Зато је Европа више изложена ризицима, везаним за Русију, укључујући ту и улогу Руске Федерације као важаног снабдевача нафте и гаса европског тржишта као и због тешњих финансијских веза, признаје шефица ФРС. Дакле, санкције против Русијe као и обично плаћа једино Европа.

Са руског превео
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
«Григорије Степанович Шчербина»
http://www.vz.ru/economy/2014/12/19/721164.html