С нама је Бог, разумите масони и покорите се, јер је с нама Бог (ВИДЕО)

С нама је Бог, знајте народи и покорите се – Јер је с нама Бог,
Послушајте до краја земље – Јер је с нама Бог,
Ви силни покорите се – Јер је с нама Бог,
Ако се опет осилите, опет ћете бити побеђени – Јер је с нама Бог,
И ако шта чврсто наумите, Господ ће разорити – Јер је с нама Бог,
И ако коју реч кажете, неће остати у вама – Јер је с нама Бог,
Од вашега страха нећемо се побојати нити се збунити – Јер је с нама Бог,
Господа Бога нашега као светог поштоваћемо и Њега ћемо се бојати – Јер је с нама Бог,
И ако се у Њега уздам, биће ми на освећење – Јер је с нама Бог,
Уздаћу се у Њега и Он ће ме спасити – Јер је с нама Бог,
Ево ја и деца коју ми даде Господ – Јер је с нама Бог,
Народ, који ходи по тами, виде велику светлост – Јер је с нама Бог,
Ви, који живите у земљи и сенци смрти, светлост ће вас обасјати – Јер је с нама Бог,
Јер нам се роди Дете, Син, и даде се нама – Јер је с нама Бог,
Његова власт му је на рамену – Јер је с нама Бог,
Његовом миру нема границе – Јер је с нама Бог,
Диван Саветник – Јер је с нама Бог,
Бог Силни, Властодржац, Владар мира – Јер је с нама Бог,
Отац будућег века – Јер је с нама Бог,
С нама је Бог, знајте народи и покорите се – Јер је с нама Бог. (Из службе Великог повечерја)

Већ је прошло 5 година од устоличења скарадног патријарха Иринеја на трон светосавске Цркве и требало би погледати на петогодишње резултате његовог патријарховања. Овога пута само ћемо поставити паралелу, са суседном, некада неугледном Црквом због етнофилетизма и раскола у којем је била до 1945, због екуменизма у коме се истицала у периоду раскола, и увођења новог календара који је прихватила под притиском комуниста.

Масонство је осуђено од Цркве. Оно је најперфиднија издаја Христа. Масон, ако је формални хришћанин, задржава „кожу“ хришћанства, али је спреман да га увек изда када се идеја хришћанства сукоби са интересима глобалне масонерије. На слици – Тахир Хасановић, један од јавних масона у Србији.

ДА ЛИ ПРАВОСЛАВНА СРБИЈА МОЖЕ ДА ПОБЕДИ МАСОНСКУ НАПАСТ?

Ових дана православна Бугарска је тријумфовала под снежним покривачем. Православни у овој земљи су, како смо већ раније писали, устали против предлога бугарског патријарха да се хиротонише архимандрит Дионисије Мишев. Архимандрит Дионисије је познат по својим везама са неким групацијама у Бугарској везаним за масонство. Овај податак изнели су верници из Варне, који су покретачи иницијативе да се предлог да Дионисије постане епископ скине са дневног реда. Предлажемо да погледате и послушате на који су начин верно свештенство и народ спречили да се неправославни човек нађе на епископском положају. Мада су током молитве реаговале и присталице Дионисија, бугарски патријарх и Синод су послушали глас верника.

Молитва на снегу

Ова молитва и протест Бугара неодољиво подсећа на молитву и протест Срба који се десио непосредно по постављању Иринеја Гавриловића на патријаршијски престо. Тада је патријарх Иринеј и олигархија Београдске патријаршије почела са рушењем Епископа рашко-призренског Артемија.

Молитва на мећави

Наравно, у Србији се глас народа погазио, и последице те одлуке су данас више него катастрофалне. Био је то почетак пацифистичко-екуменистичке револуције патријарха Иринеја која није нимало безазлена и нимало миротворна. Српски пацифизам је отворио пандорину кутију немира и неспокоја у Српској Цркви.

Имало се шта видети. Најексплицитнија сервилност српског патријарха режиму довела је СПЦ на црвену црту на којој се поставља питање „има ли у овој Цркви благодати?“ Мера отпадништва од Бога еквивалентна је мери напуштања благодати од неке црквене заједнице. Папски императив „тамо је Црква где је папа“ и папска диктатура постављени су, захваљујући поклоницима Зизјуласове теомахије, и у Српској цркви као супстрат за изгубљену Истину. Они овде гласе: „Тамо је Црква, где су одлуке Сабора“.

Овај софизам послужио је као закрпа за све догматске и канонске преступе које су вршили и врше олигарси из Београдске патријаршије. Ова максима, по тумачењу и схватању зизјуласових следбеника значи да одлуке једног сабора могу да обришу све што је 2000 година учила Црква. Црква је уместо да буде стуб и тврђава Истине, сведена на послушничко-бирократску организацију. Одбацује се учење Светих Апостола: „Ако вам ко проповеда Еванђеље друкчије него што примисте, нека буде анатема“ (Гал. 1:8)

Свети пут богочовечанске вере јесте: „Са свима светима“ саборно мислити, саборно осећати, саборно живети, саборно веровати, саборно се молити, саборно врлиновати, саборно бесмртовати, и тако узрастати ,,у човека савршена, у меру раста висине Χристове“, висине којој нема краја ни у времену ни у вечности. (Св. Јустин Ћелијски о саборности Цркве)

Свесно или не, нови теолози су Саборну Цркву месарски скратили и свели на „саборску цркву“. Сабор епископа, који је често у историји могао бити и лажни сабор, прогласили су за папу. Црква је, уместо да буде вођена Духом Светим, почела бити вођена саборском демократијом. Тако је једна људска институција заменила божанску, надгласавање и већина су сатрли истину. Формула „Нађе за добро Дух Свети и ми“, која је важила за одлуке Сабора постала је неодговарајућа форма. Нова формула би требало да буде: „Нађосмо за добро већином гласова“.

Човек је овим погазио Бога. Десило се исто оно што се дешава у масонским друштвима, где је зарад себичне људске користољубивости и колегијалних односа један масон дужан да погази сваку идеју и сваку моралну принципијелност и своје верске обзире. Није онда никакво чудо што је патријарх Иринеј, за разлику од Бугара, одбацио глас народа и пригрлио колегијалност са масонима.

Бескомпромисни рат са онима који се принципијелно држе верских истина, је цена којом се плаћа пацифизам са свим осталим верским покретима. У Београдској патријаршији важи принцип колегијалности са свима који искључује залагање за своје верске идеје.

Тахир Хасановић на слави код п. Иринеја

Сума сумарум: Петогодишњи период на трону патријарха Иринеја аналоган је политичком животу у Србији. Догађај у Бугарској Цркви је добар параметар за оцену стања у Српској Цркви. Пре свега, владавина п. Иринеја се одликује равнодушношћу према Вери и идеалима и бескомпромисном удварању људима на власти и моћницима. Одбацивање масона у суседној Софији из редова епископата, је оно што је у Београдској патријаршији незамисливо, која је постала посестрима овој антихришћанској групацији. Није ни чудо што је познати домаћи јавни масон са именом Тахир Хасановић, нпр., гост на слави патријарха Иринеја. Тамо нема места за оне који се не клањају диктатури олигархије која узнемирава Српску Цркву и која себе поставља на место Светога Духа који би требало да се води Црква. За оне који се опредељују за служење Богу у Истини нема места у Иринејевој „цркви“, већ важи сурово и цинично његово правило: „што виси, нека отпадне.“

Ипак, Црква остаје и опстаје на оним пастирима који беспрекорно очувавају Истину и следе Свете Оце, на онима који имају осећај одговорности за свеукупну православну васељену не изолујући се пуритански попут разних аутистичних раскола.

 Свети свештеномученик Јосиф Петроградски. Још увек се прећуткује и нема јавне дебате докле сме да се иде у условима када режим тражи услуге од свештенства.

Погледајте такође: СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О МАСОНСТВУ

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“