Поносити се својим прецима, а не бити их достојан – чин је вредан само презрења

Поносити се својим прецима, а не бити их достојан – чин је вредан само презрења.

Антоније Ђурић

„Српска ствар“, број 9, стране 22 и 23, 2014

Председнику Републике Томиславе НИКОЛИЋУ

Ваша Екселенцијо председниче Републике Томиславе НИКОЛИЋУ,

Предмет: Хоћете ли бар сада да испоштујете своју свету и основну председничку обавезу, или…?                           

            Многа средства јавног обавештавања су објавила да се Уставни суд огласио не- надлежним да оцени уставност Бриселског споразума (и овај пут, као што се огласио ненадлежним по предлогу да оцени уставност Резолуције Народне скупштине од 13/01/2013 године о сарадњи са шиптарским окупатор- ским институцијама на Косову и Метохији).

            Постоји ли у Републици Србији институција која је надлежна и обавезна да оцени уставност Бриселског споразума и да заштити и одбрани Устав?

            Не сумњам да Ви знате одговор на ово једноставно питање. Верујем да га нисте заборавили. Зато, не ради Вас, већ ради јавности износим одговор на то питање. Сам Устав јасно одговара на наведено питање и Ви сте га јавно прихватили овим речима:

” Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.”

Четврти став члана 114 Устава.

          Ви сте положили јавно горњу Председничку заклетву. Свесно и добровољно, с дугогодишњим жудним ишчекивањем, сте преузели председничке обавезе одређене Члановима 112 и 114 Устава.

            На основу члана 56 Устава тражим од Вас да јавно образложено одговорите на следеће питања:

1.    Хоћете ли, и ако хоћете онда када, али без одлагања, на основу својих председничких уставних обавеза и овлашћења (Чланови 112 и 114 Устава):

а) да заштите и одбраните Устав,

б) да на основу (Преамбуле, Чланова 112, 114 и 194 ) Устава ставите ван снаге Бриселски споразум који је општи акт,

г)  да зауставите кршење Устава од стране највиших државних органа: Вас лично, Владе у целини, а посебно њеног председника Александра Вучића и министра спољних послова Ивице Дачића, и 175 народних посланика који су усвојили противуставну Резолуцију 13/01/2013. године,

или, ако и у овом случају нећете да извршавате своје уставне обавезе, онда

2.    хоћете ли, и ако хоћете – када, али без одлагња, да поднесете неопозиву оставку на положај и функцију председника Републике Србије, с обзиром да не испуњавате основне обавезе и дужности председника Републике Србије одређене Уставом (чланови 112 и 114), и с обзиром да Вам је документовано јавно показивано како делујете противуставно и чините кривична дела против Републике Србије и народа, а што онда и сада настављате?

            Ви сте својим досадашњим (не)деловањима супротним Уставу давали пример и право свакој институцији, сваком држављанину, Републике Србије да не поштује ни закон ни Устав. Пример је наведени став Уставног суда којим Суд делује супротно Члану 166, тачки 1 Члана 167, последњем ставу Члана 168, 2., 3. и 4.ставу Члана 194 Устава. У овим члановима се јасно утврћује да је Уставни суд надлежан да штити уставност и законитост, да одлучује о сагласности општих аката са Уставом, да сваки општи акт донет у  Републици Србији мора да буде сагласан с Уставом и да потврђени међународни уговори не смеју да буду у супротности са Уставом.

            С поштовањем председника Републике, и дубоко унесрећен и понижен Вашим личним досадашњим противуставним деловањима и неизвршавањем уставних обавеза, а с надом да ћете сада, најзад, то да прекинете било поштовањем и одбраном Устава било својом неопозивом оставком,

Др Љубомир Т. Грујић
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд