Вучићу, ко нам је побио синове?!

Вапај и јецаји две мајке одзвањали су православним гробљем у Пећи. Питање „зашто“ гутао је ваздух, док су Милени Радевић из очију лиле сузе. Јуче се навршило тачно шеснаест година од убиства шесторице младића у кафићу Панда у Пећи, 1998. године. И даље се не зна ко су њихове убице.

– Били су ученици, матуранти гимназије. Мој син Иван је био студент Економског факултета, међу њима најстарији. Седели су мирно у кафићу. Ко је тај монструм који је могао да у њих испали толике рафале? Избројали су 43 метка. Мој син је први погинуо, у њега је испаљено 10 метака. То само може болесна особа и монструм – прича за „Вести“ очајна мајка Милена која се након трагедије која је задесила њену породицу одселила у Подгорицу.

Милена је палила свеће на споменику на коме нема имена њеног сина. На већини споменика нису исписана имена убијених младића.

– Након сахране казао нам је каменорезац да сачекамо да прође све ово, да се мало стиша, па ћемо да ставимо имена. И није се стишало. А управо то што нема имена је сачувало споменик од вандала, јер су 1999. ломили прво оне споменике где су скоро сахрањивани људи – прича Милена Радевић.

Сведок отмице

„Мени је и супруг киднапован, знам ко га је убио јер сам била сведок његове отмице у кући. Можда је господ Бог желео да останем жива и сведочим. Апелујем на све да нам помогну да сазнамо истину“, каже Милена Радевић.

Држећи свежањ свећа у рукама обишла је и гробове и других младића које је те ноћи непознати убица отерао у смрт. Пратећи је у стопу, отац Бојан Јевтић служио је опело. Милена је пажљиво палила сваку свећу.

– Нема ни Драгана, Зорана, Вукоте, Светислава, и најмлађег Ивана, који је тада имао само 15 година.

На други крај гробља стиже се кроз мучан призор: У парампарчад полупане надгробне споменике, ишчупане крстове, гробнице које зјапе јер је до њих прокопан тунел и отворио их. Путем крај оборених стабала која су пала на споменике, стазом крај костију животиња које су разбацане. Око 50 одсто надгробних споменика на православном гробљу у Пећи је уништено, оскрнављено и запуштено. На том другом крају, Љубица Трифовић је са супругом Војиславом, палила свећу сину Драгану.

Ј. Л. Петковић – Вести