Тровање – Преко хране до сахране

Тровање

Новцем, корумпирањем министара у Вучићевој влади и свим облицима притисака, САД покушавају да измене Закон о ГМО у Србији

Преко хране до сахране

Шефица преговарачког тима за приступање Европској унији Тања Мишчевић, тражи од премијера Александра Вучића, да Влада Србије хитно заузме јединствен став и у скупштинску процедуру упути предлог Закона о генетским модификованим организмима (ГМО). Мишчевићева сматра и да би чланство у НАТО пакту, поред легализација ГМО, за Србију били добро решење и да би то убрзало наш пут у Европску унију. Верзија закона о ГМО коју Вучић према мишљењу Мишчевићеве треба да прогура, скоро је идентична са прописима који важе у Сједињеним америчким државама, и подразумева потпуну либерализацију ГМО. Сличан нацрту закона који је шефица преговарачког тима, треснула на Вучићев сто, у канцеларију министарке пољопривреде Снежане Богосављевић Бошковић наводно је донео секретар Министарства Данило Голубовић.

Вук Станић

Више службеника Владе Србије, на челу са Тањом Мишчевић, шефицом преговарачког тима за приступање Европској унији, месецима врше притисак изнутра, док америчке дипломате врше притисак на српску Владу споља, како би Србија легализовала масовну производњу генетски модификоване хране (ГМО), на државним и приватним поседима.

Американци очекују да Србија што пре усвоји закон који је потпуно либералан по питању ГМО, али се надају и да ће наша земља потом брзо постати чланица ЕУ. Амерички план је једноставан: најпре легализација ГМО, па потом пријем у чланство ЕУ, где Србија треба да постане амерички тројански коњ. Наравно, ако ЕУ до тада поживи. Истовремено, српски политичари би, према њиховом плану, у оквиру органа ЕУ лобирали у корист америчких интереса, пре свега у корист легализације ГМО.

-Уколико би смо појачали напоре Америка би добила за савезника потенцијалног будућег члана ЕУ, који би имао исте интересе и делио би наша веровања у борби против Европских анти ГМО позиција у годинама које следе, пише у документима америчког Стејт департмента у која је истраживачки тим Таблоида имао увид.

У тим документима, између осталог, пише и да је америчка дипломатска мрежа у Србији потрошила велики новац из својих буџета, како би утицала на Владу Србије и њене министре, да би рестриктиван закон о ГМО био што пре промењен. Испоставило се да новац из фондова Стејт департмента није завршио посао, па је српским ГМО лобистима отворен приступ другим америчким фондовима.

-Неопходно је хитно одобрити додатних 19.060 долара, пише у једном од дописа америчких дипломата које истичу да ће тај новац бити потрошен између осталог на „едукацију“ медија у Србији, а све у циљу промене ставова по питању легализације ГМО.

Тајкун спреман на све

На основу расположивих података може се закључити да Американци планирају да из Србије у органе ЕУ, делегирају људе који су раније примали стипендије америчких мултинационалних компанија, Америчке владе, или су у пословима са Америчким компанијама на штету Србије згрнули милионе долара.

У политички живот Американци би вратили Млађана Динкића, Драгана Шутановца, Божидара Ђелића и Ивану Дулић Марковић, која је била стипендиста америчке компаније Монсанто.

Шутановац, Дулићка, Динкић и Мишчевићева су људи на које Американци рачунају у Србији, као на лидере који би осим у легализацији ГМО, подршку требало да пруже и у НАТО интеграцијама. Извор који је Таблоиду доставио ове информације, није ставио председника Владе Александра Вучића на тај списак. Напротив, он тврди да Вучић на све начине покушава да се одупре притисцима Американаца и Тање Мишчевић, када је у питању легализација ГМО. Да је протеклих месеци тражио и подршку од „пријатеља“ из земаља ЕУ које се противе легализацији ГМО.

Збуњени оваквим тврдњама овде морамо да подсетимо да је Александар Вучић близак и са бизнисменима из Уједињених Арапских Емирата, који су власници компаније Ал Дахра, а која се у неким земљама бави управо генетским инжењерингом.

У документацији, није јасно ко су именом и презименом људи који би од стране Србије били делегирани у органе ЕУ да тамо лобирају у корист Американаца. У питању су људи блиски са Шутановцем, Динкићем, Дулићком и Мишчевићевом.

Званично близак са идејом легализације ГМО у Србији је и бизнисмен Миодраг Костић, власник МК Групе. МК Група је заступник компаније Монсанто за Србију, због чега га многи ставаљају у исти скуп са Иваном Дулић Марковић.

МК Група је тренутно у великим проблемима, јер је пре почетка рата у Украјину инвестирала велики новац. У једној верзији доступној истраживачком тиму Таблоида, на украјинском тржишту, били су блиски са Јануковичевим руководством, који у тој земљи више није популаран, па су тамошњи послови Миодрага Костића у дубиози. Легализација ГМО у Србији, захваљујући повољним уговорима са Монсантом би МК групи донела зараду од више стотина милиона евра. Таква легализација би помогла да се испеглају губици са Украјинског тржишта.

-Ипак, Костић игра на две карте, закључили су недавно Американци, констатујући да је овај бизнисмен подједнако спреман да се договора са Русима, колико и са Монсантом. Нашем истраживачком тиму достављена је и другачија информација, да је МК група новцем зарађеним у Украјини, заправо финансирала Мајдански преврат и друге антируске акције!

Могуће је и да је оваква информација пласирана како би Костић био дискредитован, јер је овај бизнисмен протеклих месеци имао и неколико изјава које су супротстављене плану уништења српског аграра. Костић је, наиме, на запрепашћење многих предлагао обнову задругарства међу сељацима и јачање позиције сељака. Ваљда, не зато што их воли, већ због чињенице да се његова МК Група суочава са проблемима набавке сировина. У Србији су ретки они који МК Групи могу да продају више од педесетак свиња, или двадесетак тона сточне хране. Производња никаквих количина није гарантована, и из године у годину се пољопривредна производња смањује, због чега се Костићева фирма суочава са проблемима у планирању дугорочних производних процеса.

-Костић се данас баш као, Викторија груп или Делта аграр, суочава са проблемом који је започео средином осамдесетих када су почеле да се спроводе директиве о уништењу српске пољопривреде. Дакле, ја ово не говорим да бих бранио Костића, који је куповао шећеране за три евра, већ да бих вам објаснио оно што ни он ни други тајкуни који су ушли у пољопривредни бизнис годинама нису могли да схвате, објашњава извор Таблоида из Министарства пољопривреде и истиче да нису случајно уништени Змај, ИМР, ИМТ, који су за потребе српских сељака производили квалитетне машине.

Кљукање и убризгавање

У прилог изјавама нашег извора иде и чињеница да је Хрватска која у време СФРЈ није производила комбајне, данас извози више од 500 комбајна, а све захваљујући мудрој аграрно-индустријској политици, која није прихватала инструкције са запада о дивљој приватизацији аграра. На основу најновијих дешавања у Министарству пољопривреде, делује да план о коначном уништењу српског аграра није спроведен до краја. Последњи ексер у ковчег аграрног система наслеђеног из СФРЈ треба да буде приватизација Пољопривредног комбината Београд (ПКБ).

ПКБ поседује 30.000 хектара обрадивих површина и 20.000 хиљада крава, и стотине хектара стакленика. У тренутку када производња хране постаје најбитнији бизнис на свету, јер цене хране расту, а људи све више обраћају пажњу на здрав живот, продаја ПКБ-а је сигурно погрешан потез Владе Србије, и града Београда. Један од монструозних сценарија, који предвиђају домаћи стручњаци, је да се на ПКБ фармама, уз помоћ Бовајн хормона, подигне продукција млека и на тај начин повећа профит за 200 одсто.

Хормон раста Бовајн (Бовине), је синтетички изолован хормон који су произвеле, компаније Монсанто и Ели Лиллy. Компаније су заправо изоловале и произвеле хормон који у организму крава служи да оне могу да производе млеко и назвале га Бовајн.

Бовајн је пакован као инекција. Инекција се кравама даје интрамускуларно и оне после тога заиста производе више млека. Компаније Ели и Монсанто тврде да ту нема ништа лоше јер се кравама заправо даје хормон које оне ионако саме производе. Ветеринарски инспектори у Србији не проверавају да ли су произвођачи млека кравама давали овакве инекције, због чега је куповина млечних фарми интересантан посао за оне који намеравају да користе овај производ.

У стварности краве се разбољевају кад им се даје овај хормон. Прва реакција је да им слаби имуни ситем и постају подложне инфекцијама, услед чега њихови организми реагују и производе повећан број белих крвних зрнаца. Велики број белих крвних зрнаца се потом везује са мртвим ткивом у организму крава и са бактеријама и тако настају ћелије које ветеринари и доктори зову „Пус-ћелије“. Присуство пус-ћелија је у Америци и Канади у појединим млекарама било толико велико да је њихово млеко означено као „Пус-млеко“. Упркос овим сазнањима настављено је са убризгавањем Бовајн хормона у краве, али се радило на разређивању млека тако да се не примети присутност пус-ћелија. Индустрија је чистила млеко, од пус-ћелија тако што је кравама давала антибиотике!

-Када је пред канадским Сенатом покренута евалуација Бовајн хормона, човек који је истовремено био научник и службеник владе изашао је пред сенат и храбро сведочио, да му је Монсанто понудио мито од два милиона долара како би написао да је овај хормон безбедан и како би обуставио даља истраживања на ту тему. Такво сведочење је покренуло опсежну истрагу током које се испоставило да су украдена документа о штетности Бовајн хормона из Владине канцеларије, док су службеници један за другим давали исказе да су били под притиском да одобре употребу овог хормона, испричао је у ТВ Емисији семе смрти Џефри Смит, извршни директор института за Одговорне технологије и аутор књиге „Генетски рулет“.

Касније се испоставило да је у Америци легализацији Бовајна такође претходило нестајање докумената о његовој штетности из ФДА (Америчка државна агенција за храну и лекове). Током легализације Бовајна од стране америчке ФДА, међу службеницима агенције који су радили на том случају били су и бивши Монсантов адвокат и два бивша Монсантова истраживача.

У истом периоду, независни ветеринарски стручњак, при америчком ФДА, Ричард Брос, добио је отказ под изговором да успорава процес рада. Он је потом тужио ФДА и враћен је на посао, док је током суђења његов шеф признао да је све била намештаљка како би га се отарасили, пошто је Брос стајао на путу легализације Бовајн хормона. Доктор агро екологије и биљне екологије, Дон Лотер тврди да се у Америци сви научници који раде било каква истраживања о штетности ГМО по људско здравље суочавају са ускраћивањем приступа фондовима, често бивају узнемиравани и суочавају се са губитком посла.

Оснивач организације „Храну и демократију сада!“, Дејвид Марфи, тврди да је демократија у Сједињеним државама контаминирана утицајем глобалних корпорација и додаје: „…САД су родно место савремене демократије и слободног тржишта, али данас су демократска права народа у америци украдена, док су правила слободног тржишта покварена. То је и разлог што компаније попут Монсанта налазе начин да са минимумом научног истраживања и готово никаквим тестирањем тих производа могу да добију одобрење ФДА да своје производе продају…“.

А 1.

Бактерије у ГМ соји и кукурузу

Монсантови научници открили су да у њиховом отпаду у који је бацан и хербицид Роундуп, живи бактерија, отпорна на овај хербицид. До тада се сматрало да Раундап убија све познате и непознате биљке, бактерије и микро организме. Закључак Монсантових научника и менаџера био је: „Супер, хајде да ову бактерију убацимо у ланац снабдевања храном“. Ген бактерије који је омогућавао да она преживи Раундап, је извађен и путем генетског инжењеринга је убачен у сојин ДНК ланац. Таква соја је отпорна на хербицид Раундап, док све остале биљке нису.

Процес производње такве соје је да се парче земље на коме је засејана прска Раундапом и да у том процесу умиру све друге биљке осим ГМ соје. Активни састојак Раундапа је глифосат. Глифосат је осмишљен 1964, не као хербицид већ као хемијско средство широког спектра које служи за везивање јона, молекула и јона метала са наменом у различитим индустријама.

Бацањем на земљу овог састојка многи минерали, који су биљкама неопходни да би оне биле здраве и да би оствариле нормалан ниво нутритивних вредности бивају уништени. Глифосат уништава и микроорганизме који носе бенефите за плодност земље, а који биљкама обезбеђују храну. Са друге стране, састојци Раундапа, подстичу патогене организме у биљкама у великој мери.

На тај начин добијају се слабије биљке, али јаче биљне болести. Већина стоке у Америци једе Раундап соју, кукуруз, шећерну репу и пшеницу. На тај начин сточна храна има мањак нитритивних вредности, што касније условљава мањак нутритивних вредности у месу. Све ово креира ситуацију да становници земаља у којима је ГМО дозвољен конзумирају месо, биљке и млеко са мањком нутритивних вредности.

Током једног судског процеса по приватној тужби, 44.000 тајних ФДА докумената који су се тицали ГМО хране је изашло у јавност и тада је откривено да су директор центра за ветеринарску медицину и директор центра за безбедност хране америчког департмана за безбедност хране, јасно написали: „…Остаци биљака конституенти или отрови у месу или млечним производима могу да изазову проблеме по питању безбедности хране. Показало се да хиљаде токсичних биљака имају отровне ефекте на животиње, ти биљни токсини наносе штету и људском организму.“

Убацивање страних гена у ДНК ланац у биљкама, може довести и до фенотипских промена како пожељних тако и непожељних (генетске мутације). У више истраживачких радова изнете су тврдње да је у Америци деведест одсто сточне хране произведено уз помоћ генетских модификација. Преосталих десет одсто су често делимично контаминирани генетски модификованом сојом и кукурузом.

Доктор медицине и директор „Натурал Солутион Фоундатион“, Рима Лаибоw истиче да је 95 одсто генетски модификација урађено како би биљке биле способне да издрже да их прскају са што више хемије, док су животиње модификоване како би издржале да их кљукају са што више лекова.

Оно што се са нама дешава је, да пошто су гени животиња и биљки које конзумирамо промењени генетским инжењерингом, долази и до промене наших гена. Једноставно, животиње које једу ГМО биљке доживљавју промену гена, ми једемо те биљке или животиње и неминовно долази до промене наших гена. Пре свега долази до промене гена код наших беба, и промене су перманентне.

А 2.

Професор Марјан Јошт: Србима савјетујем клоните се ГМО-а!

Доктор генетике и оплемењивања биља, и дугогодишњи сарадник института Пионеер Хи-Бреед из Хачинстона у Америци, и пензионисани професор универзитета у Крижевцима у Хрватској, Марјан Јошт у изјави за Таблоид каже:

-Србима савјетујем исто што и Хрватима – клоните се ГМО-а!

Из његове изјаве да се закључити да је нажалост дошло време да се политичарима не може веровати јер се дешава да они не раде у корист народа већ у интересу глобалних корпорација. Хрвати су бранећи се од пошасти ГМО-а превентивно све хрватске жупаније прогласили ГМО слободним.

-Постоји акутни учинак конзумације резидуа глифосата (активна компонента хербицида Роундуп) и кронични учинак ГМО (углавном ефекат стране бјеланчевина на који људски организам није навикнут) Против првога можете се борити да подупрете захтјев о забрани употребе глифосата који је тренутно покренут у свијету. Тиме се аутоматски штитите и од РР-соје.

Не заборавите свијетом више не владају Владе појединих земаља. Игре које се воде врло су сложене а у позадини је Трилатерала. Зар није страшно да будућу Хрватску предсједницу поставља НАТО? Што више рећи? Зар није управо одржан састанак Трилатерале у Београду, закључио је професор Јошт.

И у многим ранијим изјавама, Јошт је указивао и на повезаност генетског инжењеринга и појаве бактерија резистентних на антибиотике.

А 3.

Жена која ради о глави Србији

Шефица преговарачког тима за приступање Европској унији, Тања Мишчевић, очигледно је озбиљан ГМО лобиста и заступник интереса убилачких компанија из САД. Али, да би стекла поверење код својих финансијера и налогодаваца, морала је да прође озбиљан пут. После докторских студија на Факултету политичких наука у Београду, специјализовала се „за европска питања“, на Универзитету у Бону и на Европском колеџу у Брижу. Одатле је дошла на место директорке Канцеларије за европске интеграције у Влади Србије. Била је и чланица преговарачког тима Владе Србије за преговоре о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању, што је Србију и увело у дуготрајну рецесију, јер је домаћа производња потпуно згажена, а неконтролисани увоз робе из ЕУ, преплавио је Србију.

Не треба изгубити из вида да је Тања Мишчевић и потпредседница Европског покрета у Србији, невладине организације која је на буџету англоамеричких корпорација. То ваљда објашњава, зашто госпођа Мишчевић не наговара неку европску, развијену земљу, на производњу ГМО, него несрећну, окупирану и опљачкану Србију.

Вук Станић – Таблоид