Његош издајник, а Црногорци Албанци

kul-njegos_620x0

Београд – Књига Мирослава Ћосовића „Бизарни свеци српске цркве“, коју ових дана промовише такозвана Црногорска православна црква, изазвала је бурне реакције и згражање не само свештенства и верника Митрополије црногорско-приморске, јер аутор износи тврдњу да су сви свеци Српске цркве „бизарни, геноцидни, крволочни, свирепи, организатори политичких убистава, педофили, сладострасници, касапи, луди…“. За Ћосовића је чак и владика Петар Други Петровић Његош „издајник у покушају“.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић указује да Ћосовић за Црногорце каже да су мешавина Влаха и Албанаца.

„Ћосовић за Стефана Немању каже да је геноцидан, крволочан и свиреп, за Светог Саву да је организатор политичких убистава, а за светог краља Милутина да је педофил, свирепи отац и сладострасник. Светог Стефана Дечанског назвао је касапином, светог краља Уроша лудим, а за светог деспота Стефана Лазаревића навео је да је да је „хришћаноубица и ногосјек“. На све то за Његоша је рекао да је машина за прављење попова и издајник свога народа у покушају“, наводи Џомић.

Џомић из свега наведеног изводи поруку коју шаље Ћосовић: Ако су овакви свеци, онда је таква и Српска православна црква и хиљаде њених монаха и свештеника и милиони њених данашњих верника.

Ћосовић није историчар, а своје квалификације доказује на изворима и изјавама „разних јавних радника и врло угледних људи“. По имену спомиње књижевника Филипа Давида и универзитетског професора Јована Бајфорда, сина редитеља Тимотија Џона Бајфорда, али и српских историчара и средњовековне литературе.

„Како пише Владимир Ћоровић, краљ Милутин је супрузи Симониди покварио материцу кад је имала само осам година. Ја сам га назвао педофилом, мислим да нисам погрешио јер се ради о човеку који је сексуално искористио девојчицу“, упоран је Ћосовић.

А за тврдњу да је Његош био издајник свога народа у покушају позива се на наводе црногорског и дукљанског академика Бранка Павићевића да је Његош, наводно, од руског цара тражио допуштење да се он и десет до 20 црногорских фамилија преселе у Русију. То је, опет наводно, запрепастило и саме Русе као покушај велеиздаје и остављања народа на цедилу.

Б. Симоновић – Вести