Марко Ђурић: „Парк мира“ на мосту у Косовској Митровици неће бити уклоњен „до проналажења обострано прихватљивог решења“

Београд — Парк мира на мосту у Косовској Митровици неће бити уклоњен до проналажења обострано прихватљивог решења за српску и албанску заједницу у том граду.

То је рекао директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

На питање да ли је уклањање Парка мира на мосту у северној Косовској Митровици услов за отварање поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, Ђурић је за агенцију Бета казао да је у Бриселу договорено да се најпре изврши техничка процена стања тог моста, као и да се градоначелници јужне и северне Косовске Митровице договоре о решењу које би задовољло интересе и уважило мишљење грађана оба дела града.

До проналажења таквог решења „неће се ништа дирати“, рекао је Ђурић за агенцију Бета.

Парк мира поставили су челници северног, српског дела града, уместо бетонске барикаде која је била на мосту. Албанци сматрају да је и парк нека врста блокаде јер онемогућава саобраћај моторним возилима преко моста који дели српски и албански део града.

Домаћи привредници треба да купе фирме на Косову

БЕОГРАД – Директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да привредници из централне Србије треба да учествују у приватизацији предузећа у општинама са већинским српским становништвом на КиМ.

„Нама је идеја да заинтересујемо привреднике из централне Србије и друге, који ће оживети предузећа у општинама са српском већином и спречити да та предузећа падну у руке онима који би то искористили да промене етничку структуру, националну слику тих места”, рекао је Ђурић у интервјуу за агенцију Бета.

Он је нагласио да једна од основних тачака коалиционог споразума Српске листе, Демократске партије Косова и Демократског савеза Косова јесте да се приватизација у српским срединама заустави до тренутка када се донесе закон по ком ће општине имати пресудну улогу у том процесу.

Ђурић је казао да је са министром привреде Жељком Сертићем разматрао активности које ће предузимати за оживљавање економије, и да први пут постоје предуслови да се за истим столом нађу привредници и српске и албанске националности, министри из Београда и из Приштине, и градоначленици општина са српском већином.

„Имамо први пут озбиљне предуслове да нешто у привреди почне да се дешава. Ту прилику не смемо и нећемо пропустити”, истакао је и додао да постоје велики напори да се повежу албански и српски привредници и поправи стање на северу покрајине, који је „15 година био економски изолован”.

Директор Канцеларије за КиМ је додао да је за шест месеци од ступања на ту функцију обишао велики број села у покрајини и уверио се да привредна активност у многим од њих није заживела због административних препрека, чак и у оним срединама где се безбедносно стање поправило.

„Још једна врло битна ствар су субвенције, помоћ и стална давања. Људи су у неким селима просто навикли на то да добијају једну врсту месечне апанаже из Београда, и ако могу да добију још неку из Приштине или међународне заједнице одлично, међутим ту сва производња замире. То није дугорочно одржив и здрав образац за наше људе”, рекао је он.

На питање како Србија може економски оснажити српску заједницу на Косову док сама спроводи мере штедње, Ђурић је одговорио да морамо „оно мало новца што имамо да веома пажљиво улажемо, да три пута меримо, једном сечемо, и будемо сигурни да сваки динар завршава у правим рукама”.

„Морам да кажем да су неки наши људи, који су на локалном нивоу обављали одређене функције, показали у претходинх деценију и по не баш домаћинско понашање. Ми се својски трудимо да то променимо, да уведемо отвореност у начину трошња новца”, казао је.

Ђурић је нагласио да кроз јачање привреде такође треба да се „изборимо за будућност” младих, и подсетио да су од 120.000 Срба преосталих на Косову и Метохији њих 11.000 студенти Универзитета у Косовској Митровици.

(Бета)