Марко Ђурић: Учешће Срба у косовским институцијама се први пут дешава уз подршку Београда
БЕОГРАД – Приоритет чланова Владе Косова и Метохије из редова српске заједнице биће стварање предуслова за оснивање Заједнице српских општина (ЗСО) и решавање нагомиланих проблема нашег народа, изјавио је директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
„Желим да истакнем да је велики успех то што је стварање ЗСО тачка број један коалиционог споразума на коме се темељи покрајинска влада, и због чега се сада под притисцима и на мети политичких напада налазе неки од политичара који су у томе учествовали са албанске стране“, рекао је Ђурић у интервјуу за агенцију Бета.
Коалиционим споразумом, додао је, предвиђа се да Српска православна црква ужива потпуну самосталност у деловању и да јој се врати одузета имовина.
Како је казао, нова покрајинска влада мора да буде влада српског уједињења на Косову и Метохији, што подразумева да српски министри и потпредседник Владе, заменици министара и руководиоци других организација морају долазити из свих области у којима Срби живе на КиМ.
На констатацију да су Срби учествовали и у претходним косовским владама, али да њихов учинак није био задовољавајућ по српску заједницу, Ђурић је истакао да је сада ситуација суштински различита јер се учешће Срба у косовским институцијама први пут дешава уз подршку Београда.
„Ова Влада ће се заједно са Београдом борити за српске интересе на КиМ, и мора да реши довољно практичних проблема да би људи могу да кажу да је њихово поверење оправдано. Уз све то, у овој влади видимо неке нове и младе људе који до сада нису били на политичкој сцени међу Србима на КиМ, и много наде полажемо у њихову добру намеру, енергију, поштење и част“, истакао је.
Он није хтео да каже шта је и са којим функционерима у Приштини разговарао уочи формирања косовске владе, након чега се Српска листа вратила у парламент и ушла у ту владу, уз образложење да саговорнике доводи „у политички неугодну ситуацију“.
Упитан када очекује наставак преговора у Бриселу, директор Канцеларије за КиМ је казао да из кабинета високе представнице ЕУ за спољну политику Федерике Могерини чује да они размишљају о томе да врло брзо организују састанак, али да не може да најави разговоре пре домаћина из Брисела.
Ђурић је рекао да је за српску страну „увек и у свему“, док се Бриселски споразум не спроведе у потпуности, Заједница српских општина „тема број један“, и изразио очекивање да ће такође бити речи о имовини и положају СПЦ и о правосуђу.
„Време је да на Косову и Метохији заживе судови и тужилаштва у срединама са српском већином у којима ће Срби бити судије и тужиоци. Садашње стање није задовољавајуће по том питању“, нагласио је.
На питање да ли је уклањање „Парка мира“ на мосту у северној Косовској Митровици услов за отварање поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ, Ђурић је казао да је у Бриселу договорено да се најпре изврши техничка процена стања тог моста, као и да се градоначелници договоре о решењу које би задовољио интересе и уважило мишљење грађана оба дела града, а да се до проналажења таквог решења „неће ништа дирати“.
Упитан да ли Србија може да учини још нешто за лидера СДП Оливера Ивановића и друге Србе суочене са тешким оптужбама на Косову, директор Канцеларије рекао је да правни тимови које држава помаже „чињеницама и финансијски“ воде непрекидну битку за слободу тих људи.
„Као додатак свему томе, Влада Србије је дала политичке и правне гаранције да ти људи буду пуштени на слободу“, рекао је и додао да очекује више правде за Србе на КиМ, као и да су Канцеларија и он лично у свакодневном контакту са Србима који су под истрагом у покрајини.
Он је оценио да морају бити идентификоване све жртве убијене на Косову и Метохији, али исто тако и починиоци свих злочина у рату 1999. године, а тада су страдале и „небројене албанске породице и појединци“ који су били лојални држави Србији.
„Исто тако је потребно да сви они који су на нашој страни починили злочине буду до краја процесуирани, али морам да кажем да за разлику од Београда, који је увек показивао политичку вољу да се избори са злочинима, и који нису били део организованог и колективно планираног подухвата, са друге стране не само да нисмо имали вољу, него смо имали и неке од највиђенијих политичких фигура које су учествовале у прогону сведока, застрашивању и спречавању извођења људи пред лице правде“, напоменуо је.
Упитан да ли постоји забринутост да ће оснивање специјалног суда за злочине ОВК бити праћено инцидентима према косовским Србима, Ђурић је оценио да ће починиоци злочина учинити све да спрече рад тог суда, али да његово оснивање може имати „далекосежне позитивне импликације“ на Косово и Метохију.
Он је изразио уверење да у данашњој политичкој елити косовских Албанаца има доста оних који су „и сами носили пушку и учествовали у ратним дешавањима“.
„Мислим да ће нам бити неупоредиво лакше када будемо са друге стране разговарали са људима који нису непосредно учествовали у ратним дејствима, и који не гледају на другу страну као на зараћену страну. Има оних који су учествовали у ратним дејствима и окренули страницу, а има оних који заувек остају у том зачараном кругу“, казао је.
Према његовим речима, оснивање војске Косова била би у супротности са Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244, а постојање снага безбедности или оружаних снага представља „изврдавање“ споразума којим је требало да буде разоружана Ослободилачка војска Косова.
„Они су номинално, на папиру разоружали ОВК, а у ствари су само на униформама променили ознаке, па су то назвали Косовским заштитним корпусом, па после Косовским безбедносним снагама, сад хоће то исто да назову Косовским оружаним снагама. Не морате да ме питате шта мислимо о ОВК, независно од тога како се она зове“, рекао је Ђурић.
(Бета)