Дачић: „Добро би било да променимо Устав“

dacic_izdajnik

Београд – Несумњиво је да би било добро да Србија промени свој Устав пред улазак у Европску унију, јер на тај начин би све примедбе или сугестије из ЕУ могле да се нађу у новом Уставу. Међутим, нико Србију не условљава да мења највећи државни акт одмах, након отварања поглавља 35.

Наиме, да би се утврдило поглавље 35, треба најпре да дође до пуне имплементације онога што је договорено у Бриселу, каже у разговору за Данас Ивица Дачић, шеф српске дипломатије и лидер СПС, одговарајући на питање да ли је тачно да Берлин тражи промену нашег Устава и брисање Преамбуле о Косови, чиме се имплицира признавање независности Косова. Дачић напомиње и да нико пред Србију формално није поставио услов да је признање Косова услов за улазак у ЕУ.

Ипак, аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц тврди да је потребно да пре уласка у ЕУ Србија нормализује односе са Косовом уз правно обавезујући документ?

– Себастијан и његови сарадници одмах су након објављивања те изјаве послали објашњење да то што је на насловној страни НИН-а он није изјавио, нарочито не у смислу да Србија мора да призна Косово. Објаснили су да је он само поновио оно што већ стоји у ставовима Европског савета да треба да се ради на нормализацији односа. У том смислу требало би да буде потписан неки правно обавезујући документ. Али каква је садржина тог документа, то у овом тренутку нико у ЕУ не би могао да одговори. Ми већ радимо на нормализацији односа са Косовом, али захтева за признавањем независности Косова нема, а ако га буде, о томе ћемо се тада изјашњавати. За сада нема ничег алармантног.

Чини се да председник Србије Томислав Николић сматра да је ситуација алармантна кад тврди да ћемо ипак морати да се изјашњавамо Косово или Европа?

– Николић је изјаву Јоханеса Хана, који је рекао да сигурно ЕУ неће примити у свој састав земље које имају нерешена питања и које тај проблем могу да пренесу у ЕУ, протумачио тако да то подразумева да ми морамо да признамо независност Косова. Разни представници ЕУ имају јасан став о Косову и они говоре да Косово треба што пре да се призна, али званичног захтева није било.

Изгледа да влада и председник различито читају стварност?

– Не постоје дисонантни тонови, нити различито схватање стварности. Око стратешких циљева нема различитих схватања, нарочито између председника и премијера. Међутим, овде се знају уставне надлежности по којима влада утврђује и води унутрашњу и спољну политику, а председник републике представља земљу и придржава се Устава. Нормално је да у таквим односима не морају да постоје идентични ставови. У време док су Милошевић и Тадић били председници, та питања се нису постављала, јер је практично влада била у сенци председника.

Замера вам се неформално и комотно понашање током сусрета са другим дипломатама?

– Није Титова дипломатија била успешна због састанака које је имао, него због начина којим је везивао људе за себе. И ја се тако понашам, јер кроз неформалне разговоре уверавам саговорнике да је Србија на правом путу. Ми данас имамо такву ситуацију да свако ко је био овде и са ким смо имали неформалне контакте, постао велики пријатељи Србије. Лично познајем 70 министара спољних послова и са сваким могу да разговарам телефоном у сваком тренутку. То је велики капитал за нашу земљу.

Са којим шефом дипломатије имате најбоље односе?

– Најопуштенији односи су са министрима из региона, јер се са њима виђам сваке недеље. Добри односи су са многим министрима, а да не говорим о Кетрин Ештон, која је данас највећи пропагандиста Србије широм света.

Колико вам лоше познавање енглеског језика отежава комуникацију са саговорницима из света?

– Прво, ја сам министар спољних послова Србије и у том смислу нико ме и не тера да говорим енглески, или било који други страни језик. Учио сам руски, али сада на међународним форумима избегавам и њега да говорим да не би било погрешно протумачено. Енглески учим сам и радујем се што је моје знање тог језика у односу на протеклих шест месеци неупоредиво боље. Не устручавам се да говорим и оваквим енглеском, чак ни пред члановима ОЕБС. Са друге стране кад прочитам говор, нико не верује да не знам енглески.

Пишете ли сами говоре, или то чине други за вас?

– Увек ми неко напише на српском шта би требало да се каже, што ја углавном у највећем делу променим. Најбољи говори су ми били они које сам правио.

Шта ћете урадити са вишком запослених у МСП, глумицама и старлетама које су запошљавали ваши претходници?

– Вишак запослених се не одређује по томе ко је кога запослио. Реч је о нормалној мери, законски прописаној, којој прибегава свака држава која жели да заиста штеди. И управо је такав и наш однос према тој мери. Већ отпуштамо вишак запослених, и наставићемо то да радимо, по тачно утврђеним критеријумима, који су везани за количину посла, за потребе министарства, а не за то да ли је некога довео овај, или онај. Уосталом, нема више ни старлета, ни глумица у Министарству спољних послова, само зато што нам нису потребне, ни због чега другог.

Вашем министарству се спочитава и да су уместо каријерних дипломата запошљавани синови, ћерке и рођаци?

– Верујем и да се у Данасу може пронаћи по нечији рођак. То што сте нечији ни у једном друштву не сме да вас дисквалификује. Верујем, чврсто, да и такви, ако су квалитетни, могу да буду добри новинари, или добре каријерне дипломате. И, самим тим, не мислим да је мој посао да сада јурим нечије тетке, стрине, унуке, ћерке… по министарству.

Када ће Србија коначно да именује амбасадоре у водећим европским и светским земљама?

– Србија већ то ради, али, као ни остале озбиљне државе, не полемише о именима по новинама. Пре свега зато што то није само наше питање, већ и озбиљно питање за земљу домаћина, и било би неукусно, и непримерено дипломатском бонтону да се саопштавају имена пре него што се о њима договоримо са земљом домаћином.

Шта тачно подразумевају реформе СПС које најављујете уочи данашњег Конгреса партије?

– То је нови одговор на стање и ситуацију у којој се Србија сада налази. СПС, уколико жели да има будућност, мора да да одговор како да те жеље за социјалном функцијом државе учини реалним у условима када нисмо ушли у рај и када имамо проблем са економијом. Ја не желим да имам списак празних обећања који нећу моћи да испуним.

Може ли СПС то да оствари са постојећим кадровима?

– Потребно је једно реструктурирање и кадровске политике. Промене су потребне, али то не значи да су сви нови кадрови увек бољи од старих.

Значи ли то да већина актуелних потпредседника неће задовољити критеријуме за ново време?

– Не значи и није реално да ће се тако нешто десити, али промене су потребне.

С обзиром на то да сви актуелни функционери СПС неће задржати позиције које имају, може ли доћи до раскола у странци?

– Не верујем да ће конгрес бити разлог за мимоилажења. Ни са ким нисам разговарао пре конгреса, не желећи да се мешам у кампању. Тежиште унутарпартијске борбе пребачено је на кандидате за потпредседнике или председнике ИО. Ја лично нисам превише срећан што немам противкандидата за председника странке.

Милутин Мркоњић ипак најављује да ће напусти СПС у случају да не буде поново изабран за потпредседника?

– Не верујем да он може да напусти СПС, јер није толико глуп. Он према мени има очински однос, иако ме је једно време стално критиковао због Милошевића.

Да ли сте већ одлучили ко ће бити Ваш заменик. Спекулише да ће то бити Александар Антић?

– Када размишљам о заменику, пре имена свакако стављам политику. Интересују ме, и то сам већ рекао, идеја, креација, визија, и тим квалитетима ћу дати предност у бирању свих сарадника. Нас чека велики посао, и немамо права ни на какву комоцију. Потребни су нам способни. И Србији и СПС-у.

Да ли ће први пут након Горице Гајевић жена у лику Дијане Вукомановић доћи на чело Извршног одбора СПС?

– Ако се добро сећам, Гете је својевремено тврдио да је српској епској поезији потребна „редактура женске руке“. Свиђа ми се тај израз, и важи и данас, за све у Србији, па и за СПС. Потребна нам је женска рука, и што више жена у политици. А у чијем лику ће оне да буду, зависиће од истих оних квалитета које тражим за све функционере СПС-а.

Спекулише се и да лидер СНС Александар Вучић на известан начин утиче на изборе унутар ваше партије, посебно на позицију Бранка Ружића?

– Вучић је премијер државе која је ушла у озбиљне реформе, и коју су, на све то, снашле многобројне тешкоће, од поплава до великих међународних криза, попут украјинске. Он се бави инвестицијама, новим законима, прикључењем ЕУ, и свакако нема времена за бављење још и страначким питањима, поготово у СПС-у. То је наш посао, и умећемо сами да га обавимо.

Да ли је Ружић соло играч у странци или ваш трбухозборац који прича оно што ви мислите? Он каже нешто против СНС, а онда се Јовичић обруши на вас, називајући вас највећим криминалцем?

– Сам говорим шта мислим, и немам никакав проблем са аутоцензуром. Имам и јасне приоритете, и у њих свакако не спада одговарање на изјаве чланова странке на чијем челу је човек са којим имам одличну сарадњу. И он, и ја имамо важнија посла и бавимо се тим пословима без икаквих несугласица. А све што сам имао да кажем о појединим Ружићевим изјавама, одавно сам рекао, и мислим да су сви, па и он, схватили шта сам хтео да кажем.

Да ли то значи да су односи унутар владајуће коалиције, посебно ваши и Вучићеви добри?

– Верујемо у исти циљ. Трудим се да му помогнем да га остваримо. Оно што је карактеристика и ове, и владе у којој сам сам био премијер, јесте то што су нам задаци који су пред нама битнији од било чега личног, поготову од сујете. Захваљујући томе бележимо и резултате.

Десет година се не дружим са Перчевићем

Да ли вас је изненадило хапшење пријатеља Горана Перчевића и страхујете ли шта ће он рећи у истрази?

– Колико ме је изненадило хапшење, јер никакве везе са њим и његовим пословима нисам имао, толико су ме изненадиле и приче о нашем пријатељству и мом страху од његовог исказа. Но, то поново говори о томе колико је некима лакше да, уместо да питају, сазнају и провере, тресну неки суманути наслов, и још суманутији текст. А чињеница је да Перчевић више од десет година није у СПС, да се исто толико дуго нисмо ни дружили, и да, самим тим, никаквог страха немам.

Аутор: Мирјана М. Миленковић – ДАНАС