Срби и Јевреји су народи најстарији

БАШ као свуда у свету, теорије завере су популарне и у Србији. Осим глобалних, присутне су и оне локалне, попут “ко је био Тито” или “у чијим рукама је Теслино оружје”. Ипак, дешава се и да се многа алтернативна историјска истраживања окарактеришу као теорија завере и онда када са релевантног места стигне потврда да су “Срби, ипак, народ најстарији”.

Тако је пре неколико дана израелски премијер Бењамин Нетанијаху, током састанка са српским премијером Александром Вучићем, подупро тезу коју заступа историчар Јован И. Деретић – теорију о античким Србима. Приликом заједничке конференције за новинаре, Нетанијаху је пожелео добродошлицу Вучићу, а затим рекао:

– Пријатељство јеврејског и српског народа иде у прошлост хиљадама година, још од времена Римске републике. А у модерно време су два народа била уједињена у борби и патњи, током страшних година Другог светског рата. Никада нећемо заборавити улогу српског народа у борби против нациста. То је орден части који дубоко осећамо у нашим срцима и увек ће ту остати.

Нетанијаху истиче баш време Римске републике која је трајала од 509. до 27. године пре нове ере. Његова изјава руши теорију о досељавању Словена са Карпата у 7. веку и уклапа се у тврдње представника српске аутохтоне историјске школе коју је пре око век и по предводио историчар Милош Милојевић, а данас Јован И. Деретић. Он тврди да никаквог досељавања Словена није било, да су Срби староседеоци Балкана (наслеђе винчанске културе), а да Илири, Трачани, Трибали, стари Македонци, Далмати, Мези, Дарданци и други, нису називи народа, већ називи сербо-рашких племена. Према Деретићу, Србо-Руси, које сматра једним народом, држали су практично целу Источну Европу, а у својим походима допирали су и до британског острва. Такође, у Малој Азији и Египту имали су директног контакта са Јеврејима стотинама година пре Христа.

С друге стране, званична српска историја, коју уче деца у школама у Србији, прихвата теорију бечко-берлинске историјске школе – да су се Словени доселили на Балкан у 7. веку и потиснули староседеоце, који су нетрагом нестали. Судећи по изјави Нетанијахуа, у Израелу постоји другачији приступ историји, а тврдње немачких историчара узимају се са апсолутном резервом.

Страх од игле

ДА ли вакцинисати своје дете или не? Ово питање већ дуже време мучи, како родитеље у Србији, тако и у целој Европи. Јер, све је више сведочења лекара, па чак и научних анализа које указују да обавезна вакцинација и ревакцинација малишана изазива много више штете него користи, а као најдрастичнији податак помиње се огроман раст броја аутистичне деце.

Тако је у првих шест месеци ове године, само у Београду нагло пао број деце која су вакцинисана, потврђују у Градском заводу за јавно здравље. Према подацима те здравствене установе, тенденција смањења обухвата имунизацијом присутна је више од шест година, али је, по оцени стручњака, тренутно најгора ситуација у последњих неколико деценија.

Противници вакцинације указују да се на сваком цепиву произвођач ограђује од негативних ефеката вакцине. На њима пише и да није тестирана на људима, па се многи питају како онда смеју да их дају рођеној деци? С друге стране, многи истичу да би се епидемијске болести управо вратиле ако би сви одлучили да одбију вакцинацију.

Док је у многим земљама Европе родитељима остављено да одлуче о вакцинацији своје бебе, у Србији је она обавезна. Уколико санитарни инспектор утврди да дете није вакцинисано, а нису утврђене контраиндикације за примену одређене вакцине, решењем наређује родитељу или старатељу да у одређеном року вакцинише дете. Ако они то не ураде, инспектор подноси захтев за покретање прекршајног поступка, а предвиђена казна износи од 20.000 до 50.000 динара.

– Највећи пад обухвата имунизацијом је у узрасту од две године, када се деца ревакцинишу од дифтерије, тетануса, великог кашља и дечије парализе. За првих шест месеци обухват је био 36 одсто од укупног броја планираних – истиче епидемиолог др Предраг Кон, начелник јединице за имунизацију Градског завода за јавно здравље. – То је драматичан пад, јер је у првих шест месеци претходних година проценат био већи од 45 одсто. Бележи се и пад броја ревакцинисаних малишана у првој години против дечје парализе и износи 44 осто. Када је реч о ММР вакцини, ревакцинисано је 36,5 одсто деце од годишњег плана, док је прошле године било око 40 одсто.

Многи за неславну експанзију окривљују вакцине, а првенствено ММР (против заушки, малих богиња и рубеоле). Познато је да је време када се аутизам може са сигурношћу дијагностиковати – око друге године дететовог живота. А управо са годину и по даје се ММР, по календару вакцинације, па се доба када дете испољава понашање карактеристично за аутизам често поклапа са периодом вакцинације. Постоји тврдња да су многи родитељи пријавили губљење говорних способности код детета и карактеристичне “тантруме” – нападе беса управо у том добу, а неколико седмица или, чак, дана после имунизације.

Тито није Тито

ТИТО је био масон, Тито је био највећи српски цар, Тито није Јосип Броз из Кумровца.

Овако гласе три најчешће завереничке приче о доживотном председнику друге Југославије, маршалу и првом комунисти СФРЈ. У теорији завере о томе да Тито није Јосип Броз који се родио у Кумровцу 1892. године, ни да је Тито био Југословен, већ јеврејски Пољак, најдаље је отишао историчар Дарко Белушић из Загреба, који тврди да је открио да ДНК Броза из Хрватске не одговара генском коду Тита из Београда. Ову теорију подржавају документа америчких тајних служби с којих је недавно скинута ознака тајности и у којима се каже да је Тито говорио српскохрватски са пољским и руским нагласком. Американци су потегли и аргумент да је после сусрета са Титом и Дража Михаиловић био убеђен да је Тито Рус. Сами Руси о овом агенту Коминтерне и совјетском ђаку нису се изјаснили, јер су њихови поверљиви архиви и даље затворени за јавност.

Када је Слободан Пенезић Крцун, идући у Титово Ужице на Среску конференцију страдао у саобраћајној несрећи 6. новембра 1964. године, народ који је веровао да је Крцун “бранитељ српства”, покренуо је и приче да је Јосип Броз убио српског политичара. Та теорија завере траје и данас. Историчар Венцеслав Глишић, који је описао последњи сусрет Крцуна и Тита 1963. године на Брионима, тврди да је Пенезић тада наводно рекао маршалу да је некоректан према Србима, да су му увек српски ратни команданти сумњиви и да се удаљава од себе и народа. Прича каже да се Тито много наљутио и хтео да оде, а да му је Крцун добацио: “Једино не знам кад ће доћи ред на нас двојицу”, мислећи притом на себе и Ранковића. Убрзо после тога дошло је до саобраћајне несреће. Чак је и Крцунова мајка Дада била убеђена да је Броз убио њеног сина и да зато није дошао на његову сахрану.

Ко је убио премијера?

ЗВАНИЧНА верзија о убиству Зорана Ђинђића 12. марта 2003. испред улаза у зграду Владе Србије, по којој је премијера убио “земунски клан”, чији су атентатори осуђени на тешку робију, никада није сасвим прихваћена у делу јавности. Томе је понајвише допринела неспособност суда да утврди политичку позадину, дакле наручиоце убиства српског премијера, али и сведочење његовог телохранитеља Милана Веруовића. И мада званична пресуда истиче да је Звездан Јовановић из ЈСО испалио два метка, један у премијера и један у Веруовића, из Улице едмирала Гепрата 55, сам телохранитељ је уверен да је испаљен и трећи метак. Ту верзију догађаја прихватили су поједини новинари. Један од њих је написао књигу “Ледени метак”, алудирајући на смрт из снајперске пушке проруског ликвидатора. Други новинар је направио књигу “Трећи метак за Ђинђића”. Суштинска теза аутора је да је било три пуцња, а не два, и да је Ђинђић убијен хицем из Бирчанинове улице, а не из Адмирала Гепрата, како тврди правоснажна пресуда. Додаје се и да за ту верзију злочина постоје живи сведоци, а да за званичну пресуду не постоји ниједан. Како ни ова књига не објашњава политичку позадину атентата, сем да су га убили незадовољни људи, мотив за смрт Зорана Ђинђића је остао неразјашњен. Зато је и постала део завереничких теорија.

ПРИТИСАК БЕЧА

ПРАВАЦ који предводи Јован И. Деретић, становишта је да се у Србији након ослобођења од Турака све до 1878. године званично изучавала историја која говори да су Срби староседеоци Балкана. Те године је Аустроугарска поставила Србији неколико услова за признавање независности на Бечко-берлинском конгресу, а један од њих био је смена катедре за историју и прихватање да су се Словени доселили у 7. веку – све са циљем како би било ослабљено право српског народа на историјске територије.

МАСОНИ НАМ СТВОРИЛИ ДРЖАВУ

ТЕЗУ да су масони створили државу Србију, смислио је и пласирао хрватски аутор Видас Пунта. По овој теорији завере, која је све популарнија у Хрватској, Срби су преко масонских канала “молили цара Наполеона Бонапарту да им створи државу”. То се догодило, пише Пунта, после Првог српског устанка 1807. када је Сава Текелија, на своју руку, написао писмо Наполеону да помогне Србима а они ће заузврат бити бедем против Русије и Аустрије. Текелија је у писму француском монарху описао српске земље од Корушке до Црног и Јадранског мора. Пошто Наполеон није одговорио, он пише годину дана касније аустријском цару Фрањи Другом, да му он испостави једну српску или макар илирску државу.

На крају ће ипак тај Текелијин предлог Наполеону постати полазиште стварање Велике Србије, али по масонском рецепту као “Југо-Србо-Славије”, каже Пунта.

С друге стране, када је ове године у Београду одржана конференција српских и светских слободних зидара, у Регуларној великој ложи Србије обновљена је прича из сфере теорије завере да су “масони заиста створили државу Србију”.

ТЕСЛИН МОЗАК

СРПСКИ геније Никола Тесла, и после седам деценија од смрти у њујоршком хотелу “Њујоркер”, привлачи пажњу наше и светске јавности. Како својим изумима и виђењима модерног света, тако и трагањима за правим узроцима његове смрти. Тесла је био окарактерисан као “луди научник”, чему је и сам допринео причајући о својим будућим пројектима као што су “зраци смрти”, уређај за комуникацију са ванземаљцима, машина која прави земљотресе и многе друге које су људима остале незамисливе. Писац и психолог Џошуа Дејвид Стоун је ванземаљце повезао са Теслом.

У сличном тону теслијанци, обожаваоци српског генија, тврде да је ФБИ украо мозак Николе Тесле и анализирао га, а да у урни, која почива у београдском музеју, није пепео Николе Тесле.

Марко Лопушина – Новости