Немачка штампа: Србиjа се трезни од руског утицаjа

БEРЛИН – За Србиjу jе било отрежњуjуће сазнање да у уговору о продаjи НИС-а ниjе било никакве клаузуле о одштети или доплати у случаjу да гасовод Jужни ток пропадне, пише „Зидоjце цаjтунг“.

У тексту о односима Србиjе и Русиjе, минхенски дневник пише да jе деловало да jе Србиjа направила добар посао када jе 2008. продала нафтну компаниjу НИС руском државном концерну Газпром, преноси радио „Доjче веле“.

„Наравно, Газпром jе за контролни пакет акциjа платио само 400 милиона евра – то ниjе била ни петина тржишне вредности. Aли договор jе тек део већег енергетског пакета, правдали су се у Београду. Русиjа ће градити гасовод Jужни ток кроз Србиjу, домаће фирме ће на градњи зарадити наjмање пола милиjарде евра, а касниjе ће од транзита у буџет стизати до 300 милиона годишње, причало се тада“, додаjе се у тексту.

Ипак, подсећа „Доjче веле“, 1. децембра jе руски председник Владимир Путин обjавио краj Jужног тока.
„Србиjа jе увидела да jе из Mоскве нису чак ни консултовали. Aли не само то: отрежњуjућа jе била спознаjа да у уговору о продаjи НИС-а ниjе било никакве клаузуле о одштети или доплати у случаjу да гасовод пропадне. На питање коме да се Србиjа обрати за одштету, руски амбасадор Aлександар Чепурин одговорио jе кратко и погрешно: Eвропскоj униjи. A заправо EУ има везе са гасоводом само утолико што jе тражила од Русиjе да у транзитним земљама и конкуренти имаjу приступ цевима гасовода – онако како предвиђа европско право“, пише „Зидоjче цаjтунг“.

Лист оцењуjе да jе Чепуринов ноншалантни одговор „последњи у низу маневара коjима Русиjа покушава да напуjда Србиjу против европских интеграциjа“.

Kако се додаjе, притисак се поjачава посебно jер вредност Србиjе у међународноj политици расте од 1. jануара када Београд званично преузима председавање OEБС-ом, коjи jе jедно од главних оруђа у (до сада неуспешном) превладавању кризе у Украjини.

Mинхенски лист подсећа на воjну параду за Путина, заjедничку воjну вежбу, те посету руског патриjарха и откривање споменика последњем руском цару.

Уз jош неколико примера, „Зидоjце цаjтунг“ констатуjе да „московско таласање против EУ“ у Србиjи ипак има све мање подршке.

Истина, петина Срба jош увек веруjе да jе Русиjа наjвећи финансиjски дародавац, иако од 2000. године Mосква ниjе дала никакву бесповратну помоћ. У Kанцелариjи за европске интеграциjе кажу да jе у истом периоду помоћ EУ и поjединих чланица попут Немачке, Италиjе или Холандиjе износила укупно 4,2 милиjарде евра.

Лист на краjу цитира анкете коjе показуjу растућу подршку европским интеграциjама – да jе данас референдум о томе, 53 одсто Срба било би за, а само 28 одсто строго против, преноси „Доjче веле“.

Танјуг