Новонастали „православни Албанци“ у Вардарској Македонији поздравили су одлуку МПЦ да се св. Литургија служи на албанском језику, у част Криста Багерија

„МПЦ дозволила богослужења на албанском језику“

Новонастали „православни Албанци“ у Вардарској Македонији поздравили су одлуку МПЦ да се св. Литургија служи на албанском језику, у част Криста Багерија.

Да ли је могуће да ће етнофилетистичка расколничка црква, која је доскора важила за парадигму македонизма, тј. основни елемент оформљене у време СФРЈ македонске нације, постати промотер албанизације Вардарске Македоније? Нова вест која нам долази из Скопља, заиста делује збуњујуће за оне који верују да се на простору Балкана одлуке доносе из принципијелности. Не звучи ли последња одлука „МПЦ“ на заокрет који су у Београду извршили дојучерашњи радикали, сада еврофанатици Томислав Николић и Александар Вучић? Можда је одговор у томе да је „МПЦ“ настала као политичка црква, по наруџбини Јосипа Броза Тита, и она наставља да буде политичка црква, сада по наруџбини САД и Брисела. Да ли су западњаци, пошто су мешетарењем претворили у хаос живот Српске православне цркве, тако да је сама олигархија Београдске патријаршије учествовала у гашењу институција Србије на Косову и Метохији, решили да се поиграју и изранављеним Православљем и на простору где је колевка словенског Православља? Да ли за Запад албанизација Вардарске Македоније има алтернативу и да ли би Западу више одговарала македоно-албанска црква и „МАПЦ“ уместо „МПЦ“? – питања су на која је тренутно тешко одговорити.

„На захтев православних Албанаца у Македонији, МПЦ- Охридска архиепископија одобрила је да се у храмовима света Литургија служи на албанском језику,“ наводи се на сајту telegraf.mk.
Литургија на албанском језику ускоро ће, како пише „Дневник“, први пут бити служена у православним храмовима у Вардарској Македонији, као израз спремности „МПЦ-ОА“ да се изађе у сусрет захтевима грађана који се oсећају као православни Албанци.
За сада није познато у ком храму ће ова служба бити одржана, али је познато да ће то бити у спомен Криста Багерија, сина познатог Албанца Јосифа Багерија, „једног од првих који су почели да раде на буђењу албанске националне свести“. Наводи се да би прва оваква служба могла да буде на пролеће. Оваква и слична богослужења могла би да се организују на захтев и по потреби верника.

Синод МПЦ-ОА је већ донео одлуку којом се одобрава овакво богослужење, које ће служити два свештеника која говоре албански језик.

–Свети Синод МПЦ одобрава да се свештеници Ристо Кумбуровски из Кичева, који је родом из Албаније и служи се албанским језиком, и један представник гостиварског архијерејског намесништва са благословом надлежног архијереја Митрополита тетовско-гостиварског Јосифа, могу да служе парастос на албанском језику у дане који се обележавају у мавровитским селима– наводи се у одлуци Синода, донетој почетком октобра, коју је потписао архиепископ Стефан.
Портпарол Синода, епископ Тимотеј, потврдио је да је таква одлука донета и да ће бити спроведена.

–Парастос ће служити наша два свештеника, који су пореклом из села Пустец у Албанији, где живе и наши Македонци. Ти свештеници су се школовали у нашој богословији у Драчеву, а дозвољено им је да се таква служба обави. Слична богослужења ће се организовати увек на захтев верних који би присуствовали таквој служби– рекао је расколнички епископ Тимотеј.

Тетовско-готиварски епископ Јосиф одлучиће у ком храму ће се одржати прва таква служба, а познато је да ће бити у мавровском крају.
Партије Албанаца у Македонији поздрављају ову одлуку МПЦ да се литургија служи на албанском језику, у част Криста Багерија.

У нашој хаотичној данашњици, овај проблем представља скоро неразмрсив комплекс заблуда, предрасуда и пометњи. Нарочито пометњи, изазваних друштвеним и међународним потресима и преображајима. Уместо да као огњени стуб стрчи и стоји у сред свих савремених бура и олуја, наше се свештенство претворило у мајушног свица, на кога са свих страна нагрћу мркле ноћи и језиве поноћи подивљале Европе. И ко ће са збуњеним свицем ићи као за вођом? А у редовима нашег свештенства је велика идејна пометеност, и као последица тога – трагична неактивност. Стога на свако право српско срце наваљује бескрајна туга. (Св. Јустин Ћелијски)