Званична истина о Косову и Метохији је – лаж!

Професор економије на Отава универзитету Мишел Чосудовски добитник је Златне медаље за заслуге Републике Србије за своје писање о рату који је Нато водио против народа Југославије.

У име српског председника Томислава Николића медаљу му је уручио амбасадор Србије у Канади Михаило Папазоглу на Универзитету у Отави.

Ова закаснела вест изузетно је обрадовала активисте српске заједнице у Канади, који добро знају ко је професор Чосудовски и колико је, вођен потребом да се саопшти истина, писао о УС-Нато агресији против тадашње Југославије.

Мишел Чосудовски са медаљом.

Прошло је 15 година од Нато бомбардовања, а немилосрдно се врши ревизија историје од стране Америке и Нато земаља. Чини се да у остатку света мирно прихватају тај чин?

– Намера јесте да се историја поново напише, не само о ратном периоду 90-их, него и за целокупни период после Другог светског рата. Морамо да се подсетимо да је 60-их и 70-их година прошлог века Југославија била модел економског и социјалног прогреса, и то су и многи на западу признавали. Први пут сам посетио Југославију 1967. године док сам студирао у Холандији и сви смо били импресионирани оним што је било постигнуто. У неким аспектима социјалне заштите било је напреднијих решења него у западној Европи. Тај период не можемо одвојити од онога што следи и онога што се догодило раних 80-их и након Титове смрти, јер је то, заправо, почетак економске дестабилизације државе која је зависила од западних кредитора. Услови који су тада наметнути Југославији трасирали су пут, прво, за постепено изумирање тог друштвеног пројекта и за уништавање оног што је било постигнуто и, затим, за распад федерације. Суштина федералног система била је да централна влада помаже републичке владе код фискалних аранжмана, а тај аранжман је био уништен од стране западних кредитора и Међународног монетарног фонда. Републике су биле остављене саме себи и то је довело до једностраних проглашења независности. Не би се то десило да реформе током 80-их нису биле изведене и то није нешто што се десило преко ноћи.

Суд за Нато злочинце из 1999.

Проф Чосудовски у свом обраћању поводом уручења медаље између осталог је рекао:
– У последњих 15 година запад поново пише историју америчке и Нато агресије. За злочине западне војне алијансе редовно се окривљују жртве. Нато интервенција је названа хуманитарном акцијом…. Врло је значајно, зато, да историјат тих злочина не сме бити заборављен…. Не постоји нешто што се зове хуманитарни рат. Ратни злочинци и политички архитекти рата против Југославије 1999. године морају бити идентификовани и неизоставно приведени правди.

Када је избио рат, сви су били против Срба. Када се рат завршио, Нато је бомбардовао Србију, Црну Гору и Косово. То је рат у континуитету?

– То је део војне и обавештајне агенде. То је политика освајања: уништење и распарчавање читаве земље. УСА и Нато су креирали разлике у том друштву подржавајући побуне. Ми знамо да су босански муслимани били повезани са Ал Каидом која је опет, подржавана од Цие. Знамо да је Америка подржавала увоз оружја у Босну. Ми, такође, знамо да је хрватска војска била подржана од америчке компаније МПРИ која пружа услуге за ангажовање плаћеника у рату и за војну обуку. Познато је и да је операција „Олуја“ која је била против српске мањине изведена уз помоћ америчке војске. Све то је било део програма уништавања мултинационалне, народне државе.

Ипак, официјелна истина је другачија….

– Ви питате зашто се историја аранжира и ревидира. То се ради добро организованом медијском пропагандом у целом свету, није то ограничено само на случај Србије. Па, цела сврха је да се историја поново напише. Срби су демонизовани, они су названи кривцима за рат, а западна војна алијанса креирала је поделу између Србије и бивших југословенских република. Морамо да схватимо да су све бивше југословенске републике дестабилизоване, не само Србија. Ако посматрате шта се десило нпр. у Македонији, прво, цела економија је уништена, а у исто време је кориштена иста матрица етничка поделе, овај пут између Албанаца и Македонаца.

Пријатељство

Знамо и да је историја свих бивших југословенских република поново написана и да оне сада сматрају да њихова прошлост нема ништа са Југославијом. Оне криве Србе за рат. У Србији такође, има доста анимозитета према косовским Албанцима, а ја бих рекао да су косовски Албанци упркос подршке која им је дата од стране Ната, такође жртве рата. Они имају територију која је контролисана од стране америчке војске и која је тотално економски осиромашена.

У бити, начин да се дође до истине и да се историјски коректно сагледа шта се, у ствари десило је да се уђе у дијалог са свим етничким групама бивше Југославије, јер су све оне жртве тог рата. На жалост, сада они мрзе једни друге, што је, наравно, део агенде. Слично, је и у Украјини, тамо су људи живели заједно стотинама година, говорили истим језиком, а сада су креиране поделе. И то је део агенде. Западна војна алијанса је растурила и сломила мултиетничко друштво и у суштини парализовала пројекат који је настао на Балкану.

ММФ је утемељио распад Југославије

Професоре Чосудовски, шта за вас значи ова медаља?
– Значи много, наравно, јер је то признање за моје писање о историји рата, али и о томе шта је довело до њега. Почео сам да радим истраживање о Југославији средином 90-их година прошлог века усредсређујући се на Дејтонски споразум и реформе које су наметнуте Југославији почетком 80-их. Неке од тих реформи имале су разарајуће последице, јер је Светска банка наметнула оно што се звало програм банкрота, а то је значило да је велики део индустријске базе дословно морао да затвори своја врата. Наметнуте су, дакле, смртоносне мере Међународног монетарног фонда, и то је поставило темеље за рат, заправо то је био део намерне економске дестабилизације Југославије.

Како превазићи мржњу на просторима бивше Југославије?

– Људи морају да разумеју да то што им се догодило није био производ грађанског рата, то је био производ страног мешања. Они морају да разумеју да су њихови лидери били изманипулисани да служе западним интересима. Осиромашење Југославије није било нешто што се догађало због унутрашњих фактора. О свему томе мора да се разговара, то мора да се обелодани и да постане тема дискусије.

Како, кад нико не жели да чује истину?

– Да, али истина мора да се каже.

Како да то Србија уради, када у међународним институцијама не желе да чују. За њих је то готова ствар, не желе да се подсећају на оно што су сами урадили.

– Не могу да одговорим на то питање. Схватам да је у питању врло јака пропаганда која укључује фабриковање вести и информација и поновно писање историје. Ми водимо алтернативну медијску групу (наш саговорник је оснивач и директор Центра за истраживање глобализације и уредника вебсајта глобалресеарћ.ца), и покушавамо да откријемо те лажи и фабриковане „истине“ које се пласирају на дневној бази. И није то лак задатак. Не верујем да ишта друго можемо да радимо сем да говоримо истину. Све дотле док лаж превладава и док год се историјски процес ревидира и пише поново од стране оних који су напали Југославију, нема назад, да тако кажем. У Србији мора да се покрене покрет који би сагледао период од више од 30 последњих година, та историја мора да се разуме. Надам се да ћу некада у ближој будућности бити у могућности да коначно саставим кратку књигу о Југославији, прикупио сам много материјала о том периоду, али због сталних обавеза на другој страни, никад нисам стигао да је завршим.

„Копи-пејст“ концепт

– Званична истина је лаж. То не важи само за Југославију, то важи и за ово што се тренутно дешава у Ираку, Сирији, Украјини. Лаж надвладава. То вам је „цопџ анд пасте“ концепта који се први пут применио у рату против Југославији, а овде говоримо о 1999. години. Тада нам је речено да је то хуманитарни рат, спасавање етничких Албанаца. Ми знамо да је ово лаж. чак и у известају немачког министарства иностраних послова се каже да није било хуманитарне кризе на Косову, а ако је и постојала, била је изазвана од стране (такозване) Ослободилачке војске Косова која је била повезана са италијанским организованим криминалом и подржавана од стране Цие и, наравно, Ната, истиче наш саговорник.

Шта ми обични људи можемо да урадимо да би свет постао боље место?

– Ако говоримо о Србији, морате да обновите неке елементе суверенитета у областима економске и социјалне политике. То није лак задатак, јер свет постаје монолитан, структура трговања је дефинисана и одређена од стране западних организација. Мислим да би успостављање билатерарних односа са другим земљама укључујући Русију и Кину био корак у правом правцу, иако ниједна од тих земаља не представља модел који треба следити, јер имају исту врсту социјалне неједнакости као у бившим југословенским републикама. Ово је врло тешко питање… Мора да постоји осећај националне свести који је дефинисан у односу на то шта народ жели да постигне. То значи стандард, здравствена заштита, образовање за њихову децу, сигурност запослења и тако даље. Све су то врло значајне ствари које су биле добро постављене у бившој Југославији, и то некако поново мора да постане тема разговора . „Какво друштво ми желимо и како да дођемо до њега“, то је право питање које треба себи себи да поставите. Сигурно је да се се до правих одговора не може стићи и да се не могу базирати на неолибералној агенди. Та агенда је била наметнута Југославији и на крају је то и довело да распада земље.

Милошевић лажно оптужен, па убијен

– Рат у Босни, и то знамо одлично, изазван је пропагандом. Сетимо се само начина на који су западни медији почели да оптужују Србе у вези са концентрационим логорима. Када су показани људи иза жице као у концентрационом кампу, то су у ствари биле лажне слике, а све се то дешавало за време Клинтонове администрације.
Србија не може једноставно да затвори очи и да каже ми не желимо да говоримо о томе, то је прошлост. Погледајте демонизацију српског вођства из тог времена. То није правдање Милошевића, али је чињеница да је запад дошао и интервенисао криминалним војним ангажманом и онда су оптужили српске лидере за ратне злочине оснивајући лажни Хашки суд. И као што знамо, а то је добро документовано, Милошевић је убијен, вели наш саговорник.

Вести онлајн