НАТО и даље подмукло убија недужно становништво

У агресији на Републику Српску је испаљено око четири и по тоне муниције са осиромашеним уранијумом. До данас нема тачних података о броју умрлих и оболелих од утицаја осиромашеног уранијума, којег су НАТО снаге користиле у агресији на Републику Српску, а институције Републике Српске, као и БиХ о томе уопште не желе или не смеју да говоре. До данас није урађена свеобухватна анализа последица утицаја осиромашеног уранијума на здравље грађана, вероватно јер то „није у интересу државе“. НАТО лобији на све начине то покушавају да заташкају ако неко покрене такво питање, те се са друге стране покушава прогурати НАТО пропаганда путем домаћих медија, а који су под његовим утицајем, односно НАТО им даје паре за то, а све ради тога да би се он представио у светлу једне „хуманитарне“ и „опште-друштвено корисне“ организације, а на чему им несебично и свестрано помажу и домаћи политичари.

Професор др Слободан Чикарић упозорава на погубне утицаје осиромашеног уранијума:

Веома мале дозе, не постоји правило доза, него и најмање дозе изазивају и канцерогенезу и мутацију генома. Од тренутка дејства канцерогеног агенса, у овом случају уранијума 238 до клиничке манифестације тумора и психофизичких малформација треба да прође латентни период, а он је за малигне лимфоме и леукемије пет до десет година, а за солидне туморе који чине 95% од 10 до 15 година.

Тај уранијум се је током сагоревања претварао у уранијумове оксиде и претварао се у прашину чије су димензије 1 до 5 микрона. То је енормно мала величина. Та прашина је ношена струјама ветра. После долази до таложења на земљу, доспевају у површинксе воде, у биљке и домаће и дивље животиње, и сви људи који живе на том простору имали су шансе да током и после ратних дејстава конзумирају тај уранијум, било преко респираторног или дигестивног тракта.

Осиромашени уранијум је трајно загадио неке терене у Републици Српској и било би неопходно да се ти терени ставе под трајни надзор, а становништво заштити од могућих ширења контаминације. Уклањање извора контаминације би изискивало велике трошкове, али израда свеобухватне анализе о последицама НАТО агресије са осиромашеним уранијумом и масовног повећања малигних оболења, могла би да буде изводљива и веома корисна. Иста би се требала објаивити и предочити светској научној јавности и надлежним међународним организацијама, како би се представила свету јасна слику о НАТО „демократским интеграцијама“.

Доктор Радомир Ковачевић са Института медицине рада и радиолошку заштиту „др Драгомир Карајовић “ је саопштио да су испитивања показала повећану појаву раних оштећења бубрега и озбиљне аномалије код деце, те да ће последице НАТО агресије однети још десетине хиљада живота, те да ако се буду затварале очи пред овим проблемом, последице ће бити још погубније.

У свакој држави, па и у Републици Српској, постоје државне институције којима је дужност да штити своју имовину и грађане. Зато је несхватљиво да ни после 19 година од НАТО бомбардовања ниједна власт није покренула наплату ратне и еколошке штете против НАТО-а и оних земаља које су учествовале у агресији против Републике Српске или барем захтев за уклањање ових средстава са контаминираних подручја. Никада никоме није ни пало на памет да пред Међународним судом барем покуша да покрене кривични процес поводом учињеног међународног кривичног дјела. Али, са друге стране не треба заборавити и то, да су чак домаће власти дале имунитет припадницима НАТО снага, па су им допуштале и хладнокрвно пребијање и убијање домаћег становништва, а све зарад „демократских процеса“.

Вања Савићевић – Глас Русије