Варвари пред вратима Русије

Jоханес Хан европски комесар за суседство и проширење замислио је да уз његову функцију у Бриселу, иде и улога управљања Србијом, па је недавно затражио да Београд као доказ привржености ЕУ уведе санкциjе Москви. Oн jе, у разговору са новинарима у Бриселу, поручио Србима да ће за време његовог мандата морати да „промене културу и размишљање.“.[i] Овај Аустријанац је уверен да ће успети, тамо где су његови најзначајнији преци пропали. Аустро-угарски официри су директно са бала, у белим рукавицама пожурили да казне непослушне Србе у Првом светском рату, док је у Другом светском рату исто желео најпознатији син аустријског народа – Адолф Хитлер. Ово није ни мало случајно поређење јер ево већ 42 одсто „културних“ и „паметних“ грађана Аустрије, угледне чланице ЕУ сматра да „под Адолфом Хитлером није све било лоше“, а 54 процената мисли да би партија националсоцијалистичке идеологије била успешна на њиховим изборима.[ii] Дакле уколико желе да буду део ЕУ, Срби морају да измене културу и начин размишљања тако што ће заволети Хитлера и нацисте. Ову промену Београд ће најбоље показати подржавајући нацисте који су пучем заузели власт у Кијеву, увођењем санкција против Русије и одрицањем од Косова и Метохије.

Издаја Русије у најави

Иако је Кан стигао да демантује како је уопште тражио од Србије да уведе санкције Русији[iii], остаје чињеница да је Аустријанац раније у Европском парламенту, изјављивао да ће Београд – ако жели да „напредује ка чланству – морати да пошаље прави сигнал” кад је реч о санкцијама против Русије.[iv] Будући да заступа идеју изолације Русије ова његова порука је била усмерена и против доласка Владимира Путина у Београд. Међутим Јоханес Хан није усамљен у Србији јер у њој има подршку власти. Александар Вучић и његова СНС се отворено хвале како им је један од најважнијих задатака управо „промена свести Срба“.[v] Будући да су ово Вучићеве речи очигледно је да та промена треба да се одвија по његовом моделу – моделу изрода, човека који је од Велике Србије постао један од утемељитеља велике Албаније. Било би поштено да стан у елитној „Црвенкапи“ који је добио као функционер СРС и министар врати држави јер је у међувремену окренуо ћурак наопако. Било би још боље да га поклони породици неког јунака који је пао бранећи Отаџбину. Поводом Ханове посете Томислав Николић каже да „Србија ових часова, ових година неће увести санкциjе Русиjи.“![vi]Овом изјавом Николић индиректно потврђује да је европски комесар тражио увођење санкција Москви и оставља могућност да власт у једном тренутку то и уради, али се још увек ценка са Бриселом како би што више профитирала од издаје Русије. Дачић такође заступа исти став, као и главни преговарач ДС-а а сада СНС-а са Унијом, Тања Мишчевић. Из „ферарија“ у којем по сопственој уобразиљи јури ка Бриселу[vii], Мишчевићева јасно поручује да Београд мора започети са применом заједничких ставова спољне и безбедносне политике ЕУ јер је ту обавезу преузео потписивањем и ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању. Она такође објашњава да потпуна примена противуставног Бриселског споразума и фактичко стварање велике Албаније остаје важна обавеза на путу у Унију. Изгледа да се до Брисела најбрже стиже у ферарију наркодилера Ћазима Османија и споразумом о добросуседским односима са терористима и трговцима људским органима.[viii] Међутим бриселски комесар Јоханес Хан није у Београду тражио само увођење санкција, он је дошао да поручи Србији како је добродошла у ЕУ само ако се придружи мобилизацији коју организују Сједињене државе за агресију на Русију.

ЕУ је продужена рука НАТО пакта

У својим званичним документима НАТО пакт третира ЕУ као своју продужену руку. Унија је тако организација која на најбољи начин допуњује Северноатлантски савез и његов концепт управљања кризама. НАТО и Унија ће моћи да примене широк спектар инструмената у актуелним и долазећим сукобима. Један од главних изазова је „хибридно ратовање“ које Алијанса приписује Русији. Стратези Пентагона се поводом Украјине, а уз помоћ бриселских комесара спремају да примене читав низ мера против Русије.[ix] Бивши министар одбране САД Роберт Гејтс који је скоро 30 година провео у ЦИА је током 2010. године промовисао стратегију „хибридног ратовања“ као важну за финансирање све гладније војне машинерије Сједињених држава и НАТО пакта. Овај концепт је важан као оправдање за борбу против „палих држава“ којима се по правили подваљује.[x] Под „палим државама“ Вашингтон подразумева терористе против којих је све дозвољено, па и кршење највиших међународних норми. НАТО је на самиту у Њупорту на којем је учествовао и министар одбране делегиран из Вучићевог СНС-а, управо Русију означио као извор „хибридног ратовања“.[xi] У том духу Лондон већ види Москву као највећу опасност по сопствену безбедност, док Рори Стјуарт председавајући Одбора за одбрану директно оптужује ни мање, ни више него Владимира Путина да управља „хибридним ратом“.[xii] Генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је у Литванији поздравио високу борбену готовост Алијансе на границама Русије и похвалио агресију на СРЈ и окупацију Косова и Метохије (ваљда као добар модел).[xiii] НАТО пакт је почео да увежбава рат против Русије на простору балтичких држава против које је већ припремио ударну групу од 25 хиљада војника.[xiv] Поред тога Северноатлантски савез јача своје присуство и везе са Грузијом, Украјином и другим државама које су у близини Русије. Дакле, Алијанса очигледно стеже обруч око највеће државе на свету. Додајмо да се сам појам „хибридног рата“ који Вашингтон користи сатанизујући Русију, приказујући је као „палу државу“ јавља још почетком 21. века као оправдање ангажовања САД на Блиском Истоку и окупације Авганистана и Ирака.  По мишљењу стручњака он укључује конвенционално ратовање, побуне, тероризам, герилско ратовање, организовани криминал, напредно сајбер ратовање и напредну војну технологију.[xv] Зато најплаћенији западни медији већ увелико брује о наводним руским хакерима који угрожавају безбедност Запада.

„Хибридни рат“ као стратегија НАТО-а

Појам „хибридног ратовања“ је веома близак асиметричном ратовању, као и тоталном рату који су САД и НАТО већ применили разбијајући СФРЈ. Уколико поново проучимо радове швајцарског професора Данијела Ганзера, а пре свега његову књигу „Тајне НАТО армије“ уверићемо се да управо Северноатлантски савез примењује „хибридно ратовање“ у Европи још од оснивања. Алијанса је убијала неподобне „антиамеричке“ политичаре, рушила некооперативне владе европских држава и изводила терористичке нападе широм Старог континента. НАТО је створио добро организовану терористичку мрежу за борбу против Руса у Француској, Белгији, Холандији, Норвешкој, Данској, Шведској, Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији, Швајцарској, Немачкој, Луксембургу, Грчкој и Турској. Обуку и опрему су обезбедили ЦИА, ДИА, МИ6 и НАТО. Основне методе ових паравојски су тзв. стратегија затегнутости и терористичке акције „Falseflags“ тј. операције подметања. Стратегија затегнутости подразумева стално ширење страха од руске опасности како би се оправдало америчка доминација у Европи. Она је описана и у приручнику Пентагона ФМ 30-31Б. „Војна обавештајна служба САД мора располагати са могућностима за покретање тајних операција које ће убедити владу државе домаћина и јавно мњење у постојање реалне опасности од непријатељског деловања…Ове тајне операције морају остати строго чувана тајна. Само она лица која учествују у револуционарним акцијама могу имати увид у улогу војске САД и њеном деловању у савезничкој држави“ наводи се у приручнику.[xvi] Зато не треба да чуди што је током недавне посете Бајден донео Кијеву поклон од 100 милиона долара војне помоћи у којој се налазе и радари за откривање артиљеријске ватре. Ови уређаји су замишљени као веома корисно оруђе, међутим искуство из РС говори да су их САД и НАТО користили како би „доказали“ искључиво кривицу Срба. Пример је злочин на пијаци Маркале који су извршили муслимани пред ТВ камерама које су спремно чекале „српски напад“.[xvii] Ту гранату радар међународних снага у БиХ наводно није ни забележио, што је како тврде стручњаци било немогуће.[xviii] За очекивати је да и за америчке радаре недавно испоручене Украјини, гранате и ракете кијевске хунте буду невидљиве. Они ће бележити само оружје бранилаца Новорусије.

Смена министра који није желео рат са Русијом?

Изгледа да се и у Влади САД врше убрзане припрема за рат. Шеф Пентагона Чак Хејгел поднео је оставку, а Барак Обама ју је прихватио. Нека средства јавног информисања су јавила да је Хејгел повукао такав потез под притиском, наводно због неслагања поводом стратегије против „Исламске државе“ у Сирији и Ираку.[xix] Међутим други подаци упозоравају да је Хејгел смењен јер је упорно одбијао да подржи „ратне бубњеве“ који се све јаче чују у Белој кући. Хејгелов блиски сарадник је изјавио да је он прихватио место министра одбране како би окончао рат, а не да би започео нови.[xx] Иако републиканац, Хејгел је био против рата у Ираку и Авганистану, а такође је предлагао смањење америчког нукеларног оружја за 80 посто, ради уштеде средстава. Иступао је као промотер преговора Израела са Хамасом и супротстављао се израелском лобију у САД.[xxi] Овај ветеран Вијетнамског рата, одликован Пурпурним срцем, није жудео за оружаним сукобом, због чега је и смењен. Могуће да је Обами требао неко попут Колина Пауела који би махао лажним доказима о кривици „највеће опасности по безбедност САД“. Будући да Обама као највеће претње наводи „Исламску државу“, еболу и Русију, није тешко погодити против кога Хејгел није хтео да иступа. САД већ бомбардују „Исламску државу“ коју су створиле и наоружале, ебола сама по себи отпада, па остаје само Русија. Не треба се заваравати министар одбране у оставци је више пута нападао Русију вербално, али очигледно није био за рат против највеће државе на свету. На жалост смењивање Чака Хејгела говори о томе да је екстремна струја, ратних хушкача однела потпуну превагу у америчкој влади, па се распиривање већ постојећих и нови крвави сукоби широм света могу очекивати.

Вративши се на српски пут у ЕУ и поруке бриселског комесара Аустријанца Јоханеса Хана, остаје нам да закључимо како се од Србије на путу ка Бриселу очекује не само да уведе санкције, већ и да се придружи агресији на Русији. Од Београда се захтева да постане непријатељ Москве. Уколико то прихвате Срби ће тек тада почети да размишљају као Хан и његови преци и постаће део Четвртог рајха. А наши преци? Можда ће устати из гроба и побунити се против највеће срамоте у историји Србије? Ипак верујмо да ће присташе Четвртог рајха проћи као некад Хитлерови промотери. Српски народ једноставно мора наћи снагу за ту одсудну битку.

Борис Алексић – ФСК