Хрватски сабор једногласно усвојио декларацију којом се осуђује пуштање Војислава Шешеља на привремену слободу

ЗАГРЕБ – Хрватски сабор данас је једногласно усвојио декларацију којом је осудио пуштање из хашког притвора Војислава Шешеља и од Суда затражио да га врати у затвор због, како је образложено, „ратнохушкачке и великосрпске реторике“.

У декларацији, које је иницирала бивша ХДЗ премијерка, сада независна посланица, Јадранка Косор, наглашава се и обавеза Србије, као државе кандидата за чланство у ЕУ, да недвосмислено осуди сваки говор мржње, пројекат Велике Србије и прекрајање међународно признатих граница.

У декларацији се наводи да је Шешељ пред Судом оптужен за ратне злочине и злочине против човечности почињене над Хрватима, муслиманима,односно бошњацима, и другим несрпским становништвом на великим деловима Хрватске, Босне и Херцеговине и српске покрајине Војводине.

Оцењује се да је одлука Трибунала о Шешељевом пуштању на привремену слободу донесена без уједначених критеријума и одступа од начела владавине права.

У декларацији пише и да Шешељ, након повратка у Србију, „наставља с претњама, застрашивањем и ширењем етничке и националне мржње и нетрпељивости, вређа и понижава жртве, те јавно заговара територијалне претензије према Хрватској као чланици ЕУ и НАТО“.

Сабор је зато у декларацији позвао Савет безбедности УН да хитно расправи деловање Хашког суда у овом случају, како се не би нарушило поверење у међународне институције.

Наглашена је и обавеза Србије, као државе кандидата за чланство у ЕУ, да недвосмислено осуди сваки говор мржње, пројекат Велике Србије и прекрајање међународно признатих граница, у складу с вредностима међународног права и демократских стандарда које вреде међу чланицама ЕУ, пише агенција Хина.

У претходној расправи су посланици, пре свега десне оријентације, говорили да је пуштање Шешеља на слободу увреда за све жртве рата, да га треба вратити у притвор да тамо чека пресуду, да српске власти, али и хрватска влада, нису реаговали како треба или су реаговали „млако“.

„Нису осудили Шешељев говор, то говори да идеја Велике Србије и даље живи, да има одређену политичку снагу“, казао је Горан Јандроковић, посланик крајње десне ХДЗ, која је тражила и расправу о спољној политици хрватске Владе, што није прихваћено.

Неки посланици били су забринути и због изјава министра спољних послова Србије Ивице Дачића, који је недавно констатовао да Хрватска не може да сацува двојезичне табле у срединама са српским становништвом.

Представник српског народа, Милорад Пуповац из СДСС, казао је да је Сабор „упрегнут у посао око човека који цело време није престао говорити како је говорио „91.“, и навео да су чланови клуба СДС С-а били објект напада у време мирне реинтеграције од стране протагониста политике коју заступа Шешељ, па немају разлога да говоре њему у прилог.

И Европски парламент ће сутра да одлучује о својој резолуцији о Шешељу, такође на иницијативу хрватских европарламентараца.

Шешељ као тема и на седници хрватске владе

Иступи Војислава Шешеља данас су били тема на седници хрватске владе, на којој је премијер Зоран Милановић рекао да је влада у оквиру својих надлежности реаговала на одлуку Хашког суда о пуштању на слободу, како је рекао, озлоглашеног оптуженика за ратне злочине, и да је урадила све што је могла.

„Влада поводом такве одлуке Хашког суда има иницијативу преко сталне мисије у Њујорку, а и другим каналима“, рекао је Милановић.

Министарка спољних и европских послова Весна Пусић казала је да је случај Шешељ у надлежности Хашког трибунала и, посредно, Савета безбедности УН, и да је Хрватска реаговала одмах пошто је Хашки суд донео ту одлуку, „без обзира на маргиналност саме особе“.

Реаговали смо због Шешељевих изјава које су упућиване директно у хрватске медије, „с намером нарушавања боље регионалне сарадње и нарушавања односа између друштава“, објаснила је она.

„Обавештено је Веће за спољне послове ЕП због тога што је у њиховој надлежности европски процес у земљама регије, а овакво дивљање директно штети и уназадјује односе у регији“, нагласила је Пусић.

Она је навела да је потребу да представник ЕУ учествује на расправи у Савету безбедности о Хашком трибуналу, 10.децембра, предложила у разговору с високом представницом ЕУ Федериком Могерини „с обзиром на специфичну ситуацију, а то је уназадјивање европског процеса“.

„Надам се да ћемо подстаћи колеге из ЕУ да се укључе и осуде на релевантном месту такво понашање, односно да се затражи од власти у Србији да се дистанцирају од таквих (Шешељевих) изјава, управо зато да потврде европски пут и колико је могуће неутрализују негативни ефект који ексцесно понашање има на односе у регији“, казала је Пусић.

(Бета-Tанјуг)