ПРИПРЕМЕ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СА ВЕРСКОМ СЕКТОМ РИМОКАТОЛИКА ОКОНЧАНЕ (видео дочека Бајдена)

категорија Православље / дана 25/11/2014 у 19:13 часова /

Амерички потпредседник Џо Бајден, познат по својој србофобији и русофобији, је 23. новембра посетио васељенског патријарха Вартоломеја, у склопу своје посете Турској.

С обзиром на српско дечанско искуство, када је после посете Бајдена дошло до обојене револуције у СПЦ, ова посета Бајдена уочи доласка папе у Цариград заказаног за 29. новембар, не мирише на добро. Последице посете Бајдена, политичара са језуитском дипломом, овом приликом могу бити још катастрофалније с обзиром на значај Васељенског патријарха. Са друге стране, већ су одштампане разгледнице које говоре о скором уједињењу православних са сектом римокатолика.

Римокатолици су, иначе, верска организација која је настала везивањем западних хришћана за световну власт и њихово коначно отпадање од Православља 1054. Папска јерархија је кроз будуће векове наставила да прави компромисе и савезе са државним режимима злоупотребљавајући веру. Савези са режимима су као своју главну идеју имали ширење папске земаљске моћи. У овом настојању римокатолици и њихов диктатор папа, нису имали никаквих скрупула. Данас су они познати по педофилији која је широко раширена у њиховим редовима.

Савез са режимима који су освајали Америку је довео до геноцида Ватикана над домороцима, а савез са фашистима до геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату. Нацистичком режиму у Немачкој је кумовало претходно давање привилегија језуитском реду, који је у Немачкој блиско сарађивао са државним структурама. Тренутно је Ватикан у срдачним односима са носиоцима Нато пакта. Задовољство раније америчке амбасадорке због развоја јереси екуменизма у Српској Цркви добија разјашњење управо овом непринципијалном коалицијом. О томе смо раније писали. Масонски кругови су званично објавили на свом сајту своје задовољство због избора папе Франциска. Последњих година, коалиција глобалиста и паписта је опседнута идејом о рушењу Православне Цркве и уклопљавања исте у римокатолицизам. Најутицајнији патријарси и епископи код православних су по правилу јеретици екуменисти или тзв. неутралци-ћутолози што доприноси утврђивању јереси екуменизма и разарању Православне Цркве.

Нема сумње да ће Православна Црква опстати и поред ове агресије паписта и издаје епископата и свештенства, јер је победу Православља сам Христос обећао, али је очигледно да ће православно свештенство бити десетковано и могућ је прогон православних из храмова на глобалном нивоу, као што се у Србији већ догодило.

На крају, поставља се питање да ли ће за будуће јединство и отимање храмова, бити пре свега одговорни појединци и политичке странке које умирују глас православног народа говорећи да нема опасности од уније, или да се не треба мешати у работе црквених властодржаца, или да још треба толерисати „дипломатију“ православних епископа са јеретицима, иако Свети Оци и Канони Православне Цркве забрањују неутралност верујућих у време опасности по Цркву.

Преносимо иностране вести о будућем јединству:

Бајден и његова супруга Џил посетили су Константинопољску патријаршију у Фанару, где су се састали са патријархом Вартоломејем. Дочеку Бајдена присуствовао је велики број епископа.

Само мала група новинара била је позвана да присуствује сусрету у Патријаршији, а Бајден и Вартоломеј имали су приватни састанак, тј. састанак без присутства јавности и изјава ова два моћника. Вартоломеј се придружио Бајдену током посете Цркви Св. Георгија, која припада Грчкој православној цркви, под јурисдикцијом Патријашије, и тамо су заједно прислужили свеће.

Високе мере безбедности пратиле су Бајденову посету Патријаршији, која је трајала око сат и по времена. Амерички потпредседник допутовао је у Истамбул у петак у званичну посету турским властима, како би разговарали о питањима сиријске кризе.

Током своје посете, Бајден се срео са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и премијером Ахметом Давутоглуом.

Након векова супротстављености, Грчка црква и римокатоличка заједница улазе у период необичне хармоније у Истамбулу, у нади да ће превазићи миленијумску шизму која се догодила хришћанству.

Плакат са сликама папе Франциска и васељенског патријарха Вартоломеја украшава улаз у истамбулску Цркву Св. Антонија, са натписом „Добро дошли“ на турском и енглеском језику.

Римокатоличка заједница у граду на Босфору завршава припреме за сусрет између епископа Рима и древног Константинопоља, догађаја за који се, такође, припремају и православни.

У цркви, смештеној у близини Истиклал булевара, истамбулског трговачког центра, деле се разгледнице са сликама оба верска лидера на једној, и текстом молитве на другој страни, која ће се користити у овим данима:

„Господе, учини да овај сусрет буде пресудан корак ка видљивом јединству Твоје деце“.

То би могло да се деси, рекао је за Ефе портпарол православне цркве у Истамбулу, Доситеј Анагностопулос.

„Надамо се, сада више него икада, да ће доћи дан када ће уједињење постати реалност. Овај дан је близу, ако Бог да“, додао је он.

Први корак направљен је пре тачно 50 година, током сусрета папе Павла VI и васељенског патријарха Атинагоре у Јерусалиму 1964. године.

Три године касније, оба хришћанска лидера посетили су један другог у Риму и Истамбулу, а то су поновили и папе Јован Павле II и Бенедикт VI деценијама касније.

„Дијалог између цркава имао је успона и падова, али сада је атмосфера веома позитивна“, рекао је Анагностопулос.

Патријарх Вартоломеј је допринео томе својим присуством на миси поводом устоличења папе Франциска . То је био први пут да је константинопољски патријарх присуствовао устоличењу „епископа“ Рима. Ово је важно због тога што он показује поштовање и љубав тиме што присуствује нечијем најважнијем догађају у животу. Са теолошке тачке гледишта то не значи много, али је то огроман корак са људске и хришћанске тачке гледишта, објашњава овај православни свештеник

Кључ дијалога вероватно представљају ова два поступка, иако се догмати ових заједница разликују; највећу препреку представља папски примат, подсетио је он.

Питање хијерархије је заправо и било оно што је 1054. године допринело стварању шизме у Цркви, јер су Константинопољ и Рим имали различито канонско право, али без значајних теолошких разлика.

„Папа се сматра представником Исуса Христа на земљи, за све хришћане. Ми православни прихватамо његов примат, али као првог међу једнакима, а не као апсолутног владара хришћанства“, нагласио је Анагностопулос.

Васељенски патријарх, са своје стране, никада није испољавао хегемонију и себе сматра само првим међу православним клиром, додао је он.

Наредне недеље, на празник св. Андреја, заштитника Константинопољске патријаршије, Франциско и Вартоломеј присуствоваће Литургији у православној цркви. То ће бити велики догађај за грчку православну заједицу у Истамбулу, која броји свега 3000 верника, након погрома и притисака власти у четрдесетим и педесетим годинама прошлог века, када их је било више од 100 000, односно око 10% укупног градског становништва.

Да ли је Бајден, после ломљења кичме у комунизму православним епископима, достојан да буде принудни управитељ организацијом православних цркава?

Анагностопулос, који је и сам рођен у Истамбулу, емигрирао је са породицом у Немачку и није се враћао у Турску док се није пензионисао, како би сарађивао са Патријаршијом. Не недостаје му посла у канцеларији која брине о више од 50 епархија у православној дијаспори, од Америке до Аустралије, а обухвата око 9 милиона људи.