Преписка краља Николе и принца Александра: Живјело наше мило српство

Иако се данашња званична Подгорица из петних жила труди да докаже како Црна Гора није добровољно била уз Србију уочи избијања и током Првог свјетског рата, историјске чињенице су непобитне и показују супротно.

Преписка коју су краљ Никола Петровић и престолонаследник Александар Карађорђевић водили само дан пред почетак рата открива тадашњу блискост Црне Горе и Србије.

Осим озбиљности тренутка, оба државника су свјесна тешких времена која предстоје, али и чињенице да је учињено све да се рат избјегне.

Принц Александар се краљу Николи обраћа са „драги деда”, а овај се тако и потписује у телеграму одговора.

Ово је њихова преписка само дан уочи избијања Првог свјетског рата.

Регент Србије Александар

Његовом величанству краљу Црне Горе – Цетиње

14/27. VII 1914.

(телеграм)

Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.

Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.

Уверен сам да, мој драги деда, још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа.

Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.

Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам.

Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе.

Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци.

Александар

Краљ Никола Петровић – Цетиње

Његовом краљ. височанству насљеднику Александру – Београд

14/27. VII 1914.

(телеграм)

Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.

У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски Народ и из овога великог наметнутог му искушења побједнички изаћи и обезбиједити своју сјајну будућност.

Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.

Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!

Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!

Твој дјед Никола.

ИН4С