Председник Коморе јавних бележника: Бележник зарађује до 1.500 евра месечно

БЕОГРАД – Јавни бележници у Србији током првог месеца свог пословања, у септембру 2014. године, остварили су бруто промет 84 милиона динара, од тог износа су платили на име ПДВ 16,8 милиона динара, па им је у просеку остајало око 1.500 евра зараде.

За остале порезе и доприносе на плате запослених бележници су такође издвојили од 6,9 милиона динара, рекао је Танјугу председник Коморе јавних бележника Миодраг Ђукановић.

„Када одузмемо од 84 милиона динара ПДВ и друге порезе и доприносе, остаје 60,3 милиона динара. Када тај износ поделимо на 93 јавна бележника, добијамо податак да је једна канцеларија у просеку током септембра прометовала 648.000 динара“, прецизирао је Ђукановић.

Он је нагласио да од тог износа треба одузети нето зараде запослених, јер су јавни бележници од почетка свог рада у својим канцеларијама запослили 310 запослених, односно у просеку нешто више од по три запослена по канцеларији.

Поред тога, како је указао, јавни бележници имају трошкове закупа пословног простора, пословања, комуналне трошкове, књиговодства и све друге трошкове који терете пословање.

„Када се све те цифре одбију од назначеног промета, наша је процена да једном јавном бележнику може да остане око 1.500 евра“, рекао је Ђукановић и оценио да они раде један изузетно важан и одговоран посао те да је тај износ реалан одговорности и важности посла који обављају.

Ђукановић је такође подсетио да бележници, према изменама Закона о јавном бележништву од 6. новембра уплаћују у такозвани правосудни буџет додатних 30 одсто од неопорезованог дела прихода, односно промета.

Осврћући се на поређења са судским оверама, Ђукановић је истакао да су у питању две потпуно различите ствари.

Судска овера је подразумевала само утврђивање идентитета странака без упуштања у садржину и законитост исправа које су се оверавале, навео је Ђукановић.

Јавни бележник је међутим дужан да истовремено цени и формалну и садржинсдку страну сваке исправе, да провери све податке који су битни за закључење тог правног посла и одговара за законитост такве исправе, истовремено штитећи интересе свих странака које учествују у том послу, нагласио је он.

Такође, како је додао, јавни бележници приликом закључења уговора о промету непокретности проверавају катастарске податке на дан када врше оверу уговора, док је суд прихватао оверу са листовима непокретности који су били стари до шест месеци.

„Очигледно је да се увођењем јавних бележника повећава правна сигурност законитост, смањује број спорова и растерећују судови“, навео је председник Коморе јавних бележника.

Ђукановић је такође навео да нису тачне тврдње Српског адвокатског друштва да се месечно из буџета одлива више од 39 милиона динара од раније наплаћиваних судских такси, јер се како је навео, ради о подацима који се односе само на одређене судове.

„На наш затев Министарство правде је доставило нам је податке да је у одређеним судовима дошло до повећања од наплати такси док је у другим дошло до смањења. Подаци се односе не само на овере, већ и на таксе које се наплаћују у извршном, парничном и ванпарничном поступку“, указао је Ђукановић.

Ђукановић је такође подсетио да су јавни бележници преузели део послова који је до сада радио суд, па су самим тим смањени и трошкови суда за плаћање запослених, за простор и све остале трошкове пословања.

„Када се упореде трошкови које је суд имао и чињенице да јавни бележници од награде 20 одсто плаћају ПДВ и 30 одсто неопорезованог дела у судски буџет, очигледно је да ове тврдње нису тачне“, нагласио је Ђукановић.

Он је додао да о томе посебно говори чињеница да је код привредних судова, са којима нотари немају никакве везе, пала наплата такси.

„Тако да је на пример код Привредног суда у Београду за октобар наплаћено 60 милиона мање такси у односу на октобар 2013. године, што несумњиво указује да се разлози смањења наплате такси налазе на другој стране, а према нашем мишљењу, томе доприноси и штрајк адвоката“, напоменуо је председник Коморе јавних бележника.

Он је такође подсетио да ово није први пут да законодавац у циљу ефикасности, део надлежности узима судовима и пребацује их на друге институције.

„Некад послови регистрације и пререгистрације фирми обављали у привредним судовима, па је то пребачено у Агенцију за привредне регистре. Некад су се подаци о непокретној имовини чували у земљишним књигама судова, сада о томе брине катастар.Обе службе су се показале ефикаснијим, а нико није питао колико су судови изгубили на име такси од пружања ових услуга“, подсетио је Ђукановић.

Према његовим речима, суштина јавног бележништва је у повећању правне сигурности и ефикасности што је важно за крајње кориснике – грађане и правна лица.

(Танјуг)