Беседа на Св. Арханђела Михаила

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

Беседа на Св. Арханђела Михаила

1966. године у манастиру Ћелије

Браћо и сестре, измешани Анђели и ђаволи са људима! На небу само Анђели, у паклу само ђаволи, а на земљи отимају се Анђели и ђаволи о људске душе. Бије се бој непрекидни! Бој између Анђела и ђавола: ко ће отети и присвојити себи људске душе?

Откуда ђаволи на земљи? Откуда они кад је Бог створио свет, Добри Бог створио човека по лику Свом, створио земљу без греха, насељену само људима и Анђелима и Богом. Откуда на земљи ђаволи? Увели их људи, људи увели ђаволе!… Увели са њима и преко њих лаж, клевету, неправду, злоћу, злобу, гордост, гњев, пакост, свако зло и сваки грех! И у свакоме злу по ђаво и у свакоме греху по смрт. И земља – земља постала пакао!

Куда ће човек? Око њега ври најразноврсније зло. Око њега лете мрачни и црни демони, а с друге стране свети Анђели тугују и плачу над непокајаним људима. Земља је постала пакао, а где је ђаво ту је гозба зла, ту је славље греха, ту је владавина смрти.

Људи, браћо, шта је остало од нас? Шта Божје, шта Небеско, шта Анђелско? И наш земаљски пакао остао би занавек пакао и људи би сигурно постали ђавољуди, да се Благи Господ Христос није смиловао, спустио се са Неба на земљу у наш пакао. Бог сишао у пакао да изгубљени Рај поврати људима, да вечност и Бога и блаженство поврати људскоме бићу. Како је страшно било пре Господа Христа на земљи доказ је то што је сам Бог сишао у овај свет. Није послао ни Анђеле ни Арханђеле да нас спасу. Све је то мало. Оно што они могу дати није довољно за људско биће. Господ је створио човека за Царство Небеско, за Рај, за вечни Рај, и то само Он има и само Он може дати. И Господ се Благи спустио у наш земаљски свет, у наш пакао, да нас спасе нашег зла, да нас спасе наших грехова, да нас спасе наших смрти. Како је био тежак подвиг спасења рода људског, да ја Сам Бог постао човек! Када је Цар Неба, Господ Христос, сишао с Неба и постао човек, тада су с њим слетели и сви Анђели с Неба иа земљу. Куда ће Небеска војска ако не за својим Небеским Царем?

И Благи Господ је објавио дивну Благовест: „Од сад ћете видети Небо отворено и Анђеле Божје да силазе и узлазе к Сину Човечјем“, то јест к Њему, Богочовеку Христу. Силаском Бога на земљу отворен је пут с Неба на земљу и са земље на Небо. Тај пут Светих Анђела, пропућен је за нас људе Господом Христом. И Господ је створио и начинио једну Цркву од Анђела и људи. У Цркви својој изједначио је Анђеле са људима, да би људи могли помоћу Свете Браће своје Небеске, помоћу Светих Анђела, савладати мрачне демоне и вечне непријатеље душе своје, ђаволе! И Црква Христова је тврђава, неосвојива тврђава у коју не могу продрети ђаволи, којој не могу нашкодити ни сви скупови и легиони демона! Јер гле, у Цркви Христовој сам је Господ Христос, Сам Бог, а са Њим све Небеске Силе, све Небеске моћи, све оно што је јаче од свакога зла и јаче од свакога греха, јаче од свакога ђавола.

Чули сте у данашњем Светом Еванђељу дивну благовест. Чули сте шта Господ даје Светим Апостолима, шта даје Својој Цркви, шта даје Својим следбеницима: „Ево,ја вам дајем власт да стајете на змије и на шкорпије и на сваку силу вражју, и ништа вам неће наудити“. Сила вражија шта је то? Смрт – сила вражија, грех – сила вражија; свака пакост, свака злоба сила вражија; свако зло које никне у овоме земаљском свету под утицајем нечистих сила. И над том страшном силом вражијом Господ је дао Небеску силу, дао Цркви Својој, дао Светим Апостолима, дао хришћанима да сваку силу вражију сатиру у овоме свету. „И ништа вам неће наудити“, ништа, ни ђаво, ни смрт, ни пакао, ни сва зла која може измислити ђаво и његов паклени свет.

Да, овај земаљски свет је бојиште, ратиште, ратиште на коме непрекидно ратује – ко? Ратују Анђели са ђаволима, а ратују и ђаволи са људима. Када са небеских висина Свети Апостол Павле гледа на земаљски свет, он вели: Ево шта видим. Непрекидно ратовање, рат хришћана против нечистих духова, рат хришћана са ђаволима. „Наш рат, рат хришћански, није са телом људским“, није Господ дошао у овај свет да људе учи ратовању и убијању, него наш је рат, вели Свети Апостол, са поглаварима, са властима, са управитељима таме овога света, са духовима зла испод неба“, ето нашег рата! То је рат свакога хришћанина.

Пази на каквом се ратишту налазиш, брате и сестро. Ти као хришћанин, ти си већ војник, стални војник на земљи, стални ратник који се бори са страшним непријатељима, рве са „управитељима таме овога света“, гуша се „са властима таме овога света, са духовима зла испод неба“. Како ћеш остати читав, како ћеш остати нерањен? Како остати жив када на тебе напада сав пакао? Шта је теби потребно да се одбраниш?

Свети Апостол препоручује и даје оружје, оружје свакоме од нас. Ево Божјег оружја, ево Христовог оружја којим ћеш победити сваку силу вражију. Која је то сила, Свети Апостоле? То је „свеоружје Божје“, вели Апостол. Не само оружје, него „свеоружје Божије“ како се вели у Светом Еванђељу. Свеоружје Божије, ништа маље од тога, човече и хришћанине, јер ако се не наоружаш свеоружјем Божјим, ето, тебе ће као сламчицу савладати духови зла испод неба. „Свеоружје Божје“, а шта је то? Шта Свети Апостол подразумева под „свеоружјем Божјим“? Разуме: свете врлине, разуме веру, како вели он, „штит човечијег бића, о који ћеш погасити све стреле нечастивог“, све стреле греха, све стреле свакога зла.

Погасићеш ако имаш чврсту веру у Господа Христа, у Њега који је постао човек, у Њега који је основао Цркву Своју, у Њега који је у Цркви Својој дао Свете Тајне, свете врлине. Ето свеоружја Божјег – да ти савладаш сваки грех, свако зло, сваког ђавола. Свеоружје Божје: вера, љубав, нада, пост, молитва, кротост, смиреност, милосрђе, благост, Вечна Истина, Вечна Правда, непрекидна молитва, ето свеоружја твог! Ето оружја које теби даје силу и моћ да савладаш најјачег ђавола! Потребно је у овоме свету да увек будемо наоружани тим свеоружјем Божјгим?

Јачајте у Господу“, поручује Свети Апостол! Јачајте у Господу“, јер ако грех влада тобом, ако страст влада тобом, ако је ђаво јачи од тебе, ти Христом браниш своју душу, браниш свој рај, браниш своју вечност, браниш свог Истинитог Бога, браниш икону Божју у својој души, браниш и тело своје, тај рам те свете иконе Божје! Само не спавај, немој заспати у некоме греху, немој заспати у некој страсти, јер сети се кад заспиш, ето долази, како се вели у причи о пшеници и кукољу, непријатељ наш, непријатељ Божји, долази ђаво и невидљиво сеје кукољ по души твојој па се изгуби, нестане га.

А ти спавајући у једном греху кад се пробудиш, погледаш, а ти видиш поред једнога греха још безброј за њим стоје и за њим иду! Никад један грех не долази сам! Он увек вуче за собом пуно других грехова. Никад зло не долази само! Оно као неки мрачан црни ланац вуче за собом сва зла, и на крају тамо пакао! Зато је нама потребно свеоружје Божје, браћо! Зато је нама потребно наоружати се непропадљивом вером, јачом еванђелском љубављу, милосрђем, постом, молитвом.

„Непрекидно се молите“, како препоручује Господ Христос и Свети Апостол! Непрестано се молите, јер молитва то је огањ Божански који сажиже демонске силе. Молитва непрекидна – то је пламен Божански, огњени језик душе твоје, Педесетница твоја, којом ти уништаваш свако зло и сваки грех! А ако малакше у теби вера твоја, ако ти заборавиш на молитву, ако се предаш само земљи, земаљским својим пословима, о, знај! ти си већ пао, већ си оборен на страшноме ратишту! Већ, те милују управитељи таме овога света, духови зла испод неба. Ти си већ пао, не бојноме пољу пао. А кад се падне на бојноме пољу земаљскоме, падне у грех и остане у греху, падне у зло и остане у злу, то знај пао си у страшно ропство ђаволу! Али сети се и у најстрашнијим гресима својим, и у најстрашнијим падовима својим, сети се да Господ пружа теби свеоружје Божје, свеоружје којим можеш победити не само једног ђавола, који тебе мучи данас и јуче, него све ђаволе свих паклова. Ништа вам неће наудити када се наоружате оружјем Божјим, када њиме почнете клати и сећи ђаволе и лешевима ђаволским поплочати сву земљу.

Јер молитва твоја, ако је од срца, огањ је који реже и одрубљује главе ђаволима! Јуриша на тебе легион ђавола, ако си у молитви везан са Господом, гле, сви ће они попадати један до другога, као леш до леша. И ти, ти си победник? Ако су те мучили и гонили годину и две, чак и три и четири, и ти се ниси кајао, ако се ниси покајао за грехе своје и остајао у њима и пропадао у њима, када дођеш себи, кад те покајање удари по милости Божјој у срце твоје, ти се сети блуднога сина, све си био изгубио, све си потрошио па реци: Господе, све сам на грехе дао, на зло, све сам ђаволима жртвовао што си Ти мени дао! Ето сада, сада сам гладан, „умирем од глади“, као што рече блудни син.

Тако свака душа када побегне од Бога кроз грехе, када се удаљи од Бога кроз грехе, свака душа, на крају крајева, почиње да умире од глади. Осећа највећу муку, осећа самоубиство у овоме свету, осећа очајање страшно, осећа муке страшне, осећа ратове, осећа све невоље овога света. Људи, огрезли у злу сатанском, у злу ђавољем, не могу да испливају на површину, да угледају Господа, да се сете покајања, и онда – све се завршава самоубиством, и смрћу, и очајањем!

Гледајте, никада више није било самоубиства у овоме свету него што је данас. Откуда то? Откуда? При свим сјајним успесима науке европске и светске, при свој техници, авионима, летовима у свемир, откуда то? Шта је то? Откуда да су људи изгубили Бога? Да су људи, у гордости својој почели поштовати твар више него Творца. Да су људи чепркајући по овоме великом и огромном свету Божјем, као мрави правећи мале мравињаке, уобразили да су већи од Бога и да Бога нема! – а они бедници у песку својих мравињака даве се. Ништа не стварају, само чепркају по твари Божјој, и објашњавају твар Божју ђаволом, ђаволском логиком, ђаволском памећу, ђаволским умом. И свет, овај свет полако постаје пакао, јер где Бога нема – ту је већ пакао! Где је ђаво, да, иза њега увек стоји пакао!

А да се одгони ђаво од мене и од сваког људског бића, браћо моја, потребно је само једно – покајање. Покајање блуднога сина, да се блудни син Европе и Америке, полудели син, од технике, врати Господу Христу и Богу! Да се сети душе своје, да се сети да је створен за бесмртност и Живот Вечни! И да је та бесмртност, тај Живот Вечни у Господу Христу. А све дотле док човек то не зна, ма који човек, био он цар или владар, или тиранин и диктатор, или научник и философ, или занатлија, или професор, или учитељ, био ма ко, ма каква земаљска сила, завршни тренутак његовог живота у овоме свету биће исти: двострука смрт – смрт душе и тела.

Душа потпуно одвојена од Бога, то је мртва душа! Њено царство, то је царство греха, царство ђавола, пакао. А тело путује у гроб! Човек је, и европски човек, азијски, афрички, од истих чула, од исте грађе и материје, од исте иловаче, истог блата! Створен си од Бога да будеш сабрат Светих Анђела и Арханђела. Гле, Господ је баш ради тога измешао Анђеле са људима у Цркви Својој. Да људи лако побеђују свако зло, сваког ђавола.

Ето, ми данас славимо Светог Архистратига Михаила, врховног Војсковођу свих хришћана свих светова. Хришћана на земљи и хришћана на Небу. Он непобедиви победник на свима ратиштима. Он је тај који је с неба збацио побуњеног Анђела Луцифера, Деницу, збацио с неба у пакао и он је пао као муња. Толико је немоћан он био пред силним и страшним Михаилом. У чему је сила за Михаила? У Господу Богу. Остао је веран Богу, јер само име Михаил значи: Ко је као Бог! Ко је као Бог! А Свети Архистратиг Михаило, он на челу свих земаљских и Небеских војски! Ми њега славимо данас, славимо свог главног Војсковођу. Он, он учитељ наш како се рукује свеоружјем Божјим. Учитељ наш у вери, учитељ у љубави, учитељ у бдењу, учитељ у ревности за Истину Божју. Све Небеско, све Божје он има у изобиљу. Сваки његов војник који слуша њега, који употребљава свеоружје Божје, увек је победник над сваким ђаволом, над сваким искушењем, над сваким грехом. Нема непријатеља твог ни мог, нема врага твог ни мог, који може бити јачи од Светог Архангела. „Ево ја вам дајем силу да стајете на сваку силу вражију“, вели Спаситељ.

Да, и ми вођени и предвођени Светим Архистратигом Михаилом, ето, ми смо увек победници, непобедиви победници у свима нашим гушањима и рвањима са сваком смрћу; не само са сваким грехом, не само са сваком страшћу, него у нашем рвању са сваким ђаволом – ми смо јачи! Сетите се Светог Андреје Јуродивог! Он се смеје ђаволу и вели: „Шта си за мене? Сенка и паучина. Ја раширим руке и претворим себе у крст и јуришам на тебе, ђаволе, и побеђујем те“.

То можемо учинити ти и ја. Кад смо толико пали, кад смо толико очајни у својим гресима, скочимо, раширимо руке, направимо крст од себе и јурнемо на све демонске силе призивајући Светог Архистратига Михаила, и све ће као утвара, као привиђење побећи од нас. Данас, сутра или прекосутра, само не одбацуј свеоружје Божје, обуци се увек у њега, немој да те обезоружа ђаво. А он те обезоружава ако ти допустиш да малакше у теби вера, занемариш молитву, занемариш храм Божји, занемариш милосрђе, занемариш пост. Ето, ти сам себе обезоружаваш, ти сам скидаш са себе то оружје Божје, и ђаво већ јуриша на тебе са свих страна; и ако се не будеш тргао, ако се не будеш пробудио, ако се не будеш сетио да ти у том ратовању са нечистим дусима, са духовима зла испод неба можеш победити Господом, само свеоружјем Његовим – тешко теби! Отели ти ђаволи Рај, отели ти Господа Христа, отели ти Вечни Живот, отели ти Вечну Правду, и својим злом, својим лажима, својим варљивим сластима тебе ће сурвати у царство своје, у царство таме, пакао!

Господ је зато и дошао у овај свет, да овај свет претвори у Рај, да пакао земаљски претвори у Рај. Јер где стане Он, Бог Господ Христос, ту је већ Рај! И ти, кад се налазиш у унутрашњим тешкоћама, кад осећаш невољу и муку од неке силне и страшне страсти, ти се сети да је Господ Христос невидљиво поред тебе. Он је рекао у Своме светом Еванђељу: „Ево стојим на вратима срца твог и куцам. Ко ми отвори, ја ћу ући и вечераћу с њим“. Али – ко отвори! Господ куца на твоје срце, куца Он, а ти може бити спаваш у многим гресима и страстима; Он куца на твоје срце да ти отвориш срце своје, у тај мали пакао да Он уђе; а чим Бог уђе у дом срца твог победиће све ђаволе, сва зла, па зато и вели: Ја ћу вечерати с њим“.

Јесте, постаћеш пријатељ Господа Христа. Сетите се да Он Своје Свете Ученике назива на Тајној Вечери „пријатељима Својим“. „Ви сте пријатељи моји“, вели Спаситељ. Гле, каква дивота – бити пријатељ Божји! За Светог Лазара Четвородневног пише у Светом Еванђељу да је био пријатељ Господа Христа. За њега Спаситељ вели када је умро: „Пријатељ наш Лазар заспа“. Дакле, пријатељ Божји не може умрети. Смрт, за њега је смрт само сан! „Пријатељ наш Лазар заспа!“ И када кроз свете врлине, кроз веру, кроз љубав постанеш Христов, кроз молитву, кроз пост, ти си пријатељ Његов. Неће Он дати да ти умреш, да умре душа у твоме телу. Када буде потребно Он ће ти дати покајање. Ти ћеш васкрснути из свих смрти!

„Устани ти који спаваш“ – довикује Апостол Павле. Спаваш у гресима, – устани, васкрсни себе из свога гроба! Учиниш ли то, обасјаће те Господ Христос! Доћи ће Он, доћи ће Он са свима Својим Пријатељима и са свима Небеским Силама; доћи ће на челу свих њих Свети Архистратиг Михаил. Он, свепобедни Војсковођа, очистиће све светове твоје од свих врагова, од свих искушења, од свих слабости и немоћи, и од свих сила вражијих, и у теби, у срцу твом зацариће се Небески мир и Рај!

Данас, данас на дан великог славља Светог Архистратига Михаила, шта ради он, Велики, Првоврховни Војсковођа? Он врши смотру над нама: и над тобом, и нада мном, и над свима нама врши смотру, и над сваким земаљским бићем. Где смо, шта смо, у чијој смо војсци? Да ли у његовој или у противничкој? И да ли смо се наоружали свеоружјем Божјим? Гле, прилази теби, прилази и мени, и врши смотру над тобом и нада мном, да ли смо обучени у свеоружје Божје. Да ли је јака вера наша? Да ли је јака љубав наша? Да ли је јака молитва наша, пост наш, милосрђе наше? Он тражи у теби и у мени то оружје! Не нађе ли, тужан ће бити, па може заплакати!

Не дајмо да плаче због нас Свети Архистратиг! Наш највернији и највећи Сарадник! Наш Свепобедник у свима нашим ратовањима са нечистим дусима! Нека он буде увек испред нас, а ми за њим и иза њега. И онда никада нећемо претрпети пораз! Душа наша у овом свету побеђиваће сваки грех, свако зло, сваког ђавола, сваку смрт, и ми ћемо, вођени и предвођени њиме изаћи из овог света као Христови војници победници, и са Светим Архангелом ући у Небеско Царство. Зато наше молитве њему нека никад не малаксавају, нека га држе увек поред нас да би он, светлошћу својом Божанском и неугасивом, одгонио од нас сваки мрак греха, сваку таму искушења, и ми предвођени њиме кроз капију смрти узлетели у Небеско Царство, да се заједно са својим врховним Војсковођом поклонимо Чудесном Господу Христу, Творцу и Спасу нашем, Коме кроз Светог Архистратига Михаила, нека је част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.