Јово Вукелић: Да ли Русија искоришћава западно-балканске земље против ЕУ?

andreas sokenhof

Било би врло интересантно да сазнамо какве то капиталне и перспективне пројекте –  политичке и привредне, Немачка и ЕУ нуде земљама западног Балкана, за разлику од „експлоататорске и уцењивачке“ Русије. 

КО, КАКО И ЗАШТО ДА ВЕРУЈЕ ШОКЕНХОФУ?

  •  Kакве то капиталне, уносне и краткорочно и дугорочно перпективне пројекте – политичке и привредне Немачка и ЕУ нуде земљама западног Балкана, за разлику од „експлоататорске и уцењивачке“ Русије.
  •  Да ли је намера Немачке да она завлада, управља и пресудно утиче на западно-балканске земље, животе њених грађана, посебно Србије. И да јој се у тај „добронамерни и хумани“ посао нико не меша, а нарочито не „користољубива“ Русија са својим „уценама“!

 

Пише: Јово Вукелић
Западно-балканске земље знају веома добро да њих Русија само жели да искористи против ЕУ и да им не може понудити никакву дугорочну перпективу – политичку, а још мање привредну“.

Ово је изјава Андреаса Шокенхофа, заменика шефа посланичког клуба демохришћана у немачком Бундестагу,  коју је дао новинама „Рајнише пост“ (16­/17. новембра).

Шокенхоф још додаје: „Треба се прибојавати да би Русија испоруку енергената Србији могла да јаче користи као потенцијал за уцене“.
Због таквих својих уверења Немац Шокенхоф је врло забринут поводом руског утицаја у Србији.

Шокенхоф „зна“ шта мисле западно-балканске земље

Прво, одакле Шокенхоф зна шта мисле западно-балканске земље о деловању Русије на Западном Балкану? Како он зна да Албанија, Србија, Македонија, БиХ и Црна Гора мисле исто: да их Русија искоришћава против ЕУ?

Да ли је одржана нека заједничка Конференција или Самит лидера земаља Западног Балкана на коме су они изнели заједнички став о „подмуклим“ намерама Русије према својим земљама?

Колико знамо, такав скуп, чак ни на нивоу министара иностраних послова, није се догодио у протеклом периоду.

Можда су високи званичници ових земаља дали протеклих недеља или месеци сличне изјаве о уцењивачким активностима Русије, њене дипломатије и политичара па је Шокенхоф то само сабрао на једном месту?
Колико се зна ни то се није догодило. Јавности су непознате  појединачне изјаве лидера ових земаља о завери, дволичности руске политике према њиховим владама или земљама и земљама ЕУ.

На крају, остаје још једна могућност: можда је тајним дипломатским каналима Шокенхоф сазнао да све земље западног Балкана и њихови лидери мисле да их Русија експлоатише, искоришћава, а поврх свега  – да то тек планира да чини у новим пројектима, посебно енергетским, какав је „Јужни ток“?

У том случају Шокенхоф би имао аргументе за своју тврдњу да западно-балканске земље сматрају руске политичке активности непријатељским према ЕУ и да их Русија жели упрегнути у ту своју „подмуклу и неперспективну“ акцију против ЕУ.

ALEKSANDAR VUCIC

Шокенхоф и Вучић – „Стратешко партнерство“ ипак само парола?

 

Како одувати Русију и Русе са овог подручја?

То би истворемно значило, и у случају Србије, да званични представници власти у Србији јавно говоре позитивно о односима и активностима Русије на Балкану и њеним политичким и привредним намерама, а уствари лоше мисле и говоре о акцијама и плановима Русије у дипломатским контактима – са немачким званичницима. То би значило да председник Николић и премијер Вучић и остали највиши државни званичници обмањују, лажу сопствену политичку јавност, а да Немцу Шокенхофу „тет а тет“ говоре истину!

Исто тако, ако Шокенхоф уистину зна да западно-балканске земље „веома добро знају“ намере Русије да их искористи против ЕУ, он не би требало да буде ни забринут, а камоли веома забринут због ових „огавних“ руских покушаја.

Коначно, било би врло интересантно да од Шокенхофа у наредном периоду сазнамо какве то капиталне, уносне и  краткорочно и дугорочно перпективне пројекте –  политичке и привредне Немачка и ЕУ нуде земљама западног Балкана, за разлику од „експлоататорске и уцењивачке“ Русије.

Да видимо, барем на папиру, те перспективне планове Немачке и ЕУ за земље западног Балкана. Онда би вероватно поменуте земље лакше „одувале“ Русију и Русе са овог подручја!

 

„Добре“ намере Немачке и „зле“ намере Русије добро су познате народима западно-балканских земаља у последњих стотину и више година.

 

Исто тако познате су и добро видљиве грађанима западног Балкана и предузете и остварене акције и пројекти, као и планови  Немачке и ЕУ с једне стране и Русије, с друге стране.

Толико су евидентне те досадашње активности обе стране да није чак ни потребна нека прецизнија, на пример, дигитална вага, да би се измерило на чију страну претеже досадашња вредност учињеног, као и корисна перспектива нових, будућих  пројеката.

Шокенхоф можда сматра (требало би да га то питају медији са ових простора, кад дође ускоро у посету овом региону) да је и остварени пројекат гасовода „Северни ток“, којим се Немачка већ годинама стабилно и обилно снабдева руским гасом – такође потенцијал за уцењивање Немачке од стране Русије?

Пре ће бити да је у овој изјави Шокенхофа садржана намера Немачке да она завлада, управља и пресудно утиче на западно-балканске земље, животе њених грађана, посебно Србије. И да им се у тај „добронамерни и хумани“ посао нико не меша, а нарочито не „користољубива“ Русија са својим „уценама“!

 

Јово Вукелић за КМ Новине

Јово-Вукелић 

Јово Вукелић је рођен 1952. године у Херцег Новом. Дипломиро је на Филозофском факултет у Београду.

Као студент је прогањан па потом и осуђен 1974. (као студент друге године) на годину дана затвора, условно на две године због одбране професора које је у то време прогањала Брозова комунистичка машинерија. Проглашен је морално-политички неподобним и зато годинама није могао да добије сталан посао. Учестовао је активно као организатор од средине 70-тих до 80-тих у скоро свим кључним акцијама против режима Јосипа Броза. Први је секретар Демократске странке 1990. године. Један је од оснивача Демократског центра (фебруар 1996.) У листу Политика (по приватизацији Политика ад) проводи седам година на руководећим пословима са високом стручном спремом. Ту покреће издавачку делатност – штампање књига.

Из „Политике ад“ у „Службени гласник“ прелази 2009. године, сектор Издаваштво, на место извршног уредника где је и данас, на позицији Уредник књига.