Андреас Шокенхоф: Србија да држи курс према ЕУ и припази на опасност од руског утицаја

Заменик шефа посланичког клуба демохришћана у немачком Бундестагу Андреас Шокенхоф уверен је у способност српске владе и у њену спремност да Србију држи на курсу према Европској унији (ЕУ), истовремено указавши на опасности од руског утицаја на Балкану и у Србији.

– Треба се прибојавати да би Русија испоруку енергената Србији могла да јаче користи као потенцијал за уцене – рекао је Шокенхоф, добро познат српској јавности и политичарима, пре свега, по изношењу такозваних „седам берлинских услова“ за Србију на путу ка ЕУ.

Шокенхоф је за „Рајнише пост“ изразио уверење да ће влада Србије своју земљу јасно држати на курсу ка ЕУ и да то желе и грађани Србије и рекао да западно-балканске земље знају веома добро да „њих Русија само жели да искористи против ЕУ“ и да им „не може понудити никакву дугорочну перпективу – политичку, а још мање привредну“.

У Европи, према овом немачком политичару, не постоји опасност од „хладног рата“ као последице украјинске кризе, већ од „врућег рата“.

– Како би ви назвали то, када једна држава са оклопним возилима, тешком артиљеријом и више војних конвоја, скоро без маскирања, уђе у једну суверену, суседну државу – упитао је Шокенхоф.

Дан раније је и немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила у контексту ситуације у Украјини на руски утицај у Србији, Молдавији и Грузији.

– Украјинска криза није само регионални проблем. Не, на том примеру видимо да она све нас погађа – рекла је Меркелова и упозорила на руски утицај у Србији, Молдавији и Грузији.

Она је упозорила да Русија у старом стилу размишљања види Украјину као своју сферу утицаја и да гази међународно право.

– То, после ужаса Другог светског рата и завршетка хладног рата доводи у питање европски мировни поредак – рекла је Меркелова и нагласила да она не жели „оживљавање“ времена ДДР, када „без сагласности Москве“ није био могућ никакав покрет и да ЕУ није као ДДР, која се, како преносе медији, „сагињала“ пред Москвом.

–  У супротном би човек морао да каже – ми смо преслаби, пазите људи, ми не можемо више никога примити, морамо се прво код Москве распитати да ли је то могуће.Тако је било 40 година и то ја, заправо, више не желим назад – рекла је Меркелова.

Меркелова је, како преносе немачки медији, на сиднејском „Лоwy-Институту“ за међународну политику рекла да се ту не ради само о Украјини.

– И не ради се само о Украјини, ради се о и Молдавији, о Грузији, ако тако даље иде…..мора човек онда питати за Србију, за западно-балканске земље…. – рекла је Меркелова, преносе немачки медији.

Балкан је за немачку владу, ових дана, изгледа, тема која изазива забринутост и то поново због Русије.

Стратегија руског председника на Балкану алармирала је владу у Берлину, тврди немачки политички недељник „Шпигел“ у актуелном броју, наводећи да је немачка влада забринута због руске „агресивне, антизападне политике“ на Балкану.

„Влада у Москви покушава да Србију тешње веже кроз војну сарадњу и испоруку гаса“, каже се у једном поверљивом документу о утуцају Русије у Србији, преноси овај магазин.

„Гас за Србију, притисак на Босну и Херцеговину – влада у Берлину је забринута због руске политике моћи на Балкану. Председник Путин покушава очито да земље удаљи од ЕУ“, пише овај политички магазин, позивајући се на један поверљиви документ немачког Министарства иностраних послова.

(Танјуг)