Напетост због НАТО носача у Боки

ПОДГОРИЦА – Упловљавање једног ратног брода из флотиле НАТО у Бококоторски залив, италијанског носача авиона „Кавуро“, највећег који је та земља произвела од краја Другог светског рата, подигао је тензије у Црној Гори. Усидрен код Тивта, носач плени пажњу импозантним изгледом – дужине је 244 метра, ширине 39 и газа 8,7 метара. Уз то, уз редован број чланова посаде (451), на њему су још и 203 припадника ваздухопловног особља, 140 чланова командног и штабног особља РМ Италије и 325 морнаричких пешадинаца. Уз све, грдосија је „завеслала“ у залив баш када су односи Запада и Русије поново постали затегнути попут струне.

– Не видим разлог подизања тензија, јер су досад црногорске луке Бар, Тиват и Котор прихватиле око 25 ратних НАТО бродова – каже за „Новости“ Александар Дедовић, извршни директор НВО „Алфа центар“, која је промотер приступања Црне Горе у ову војну алијансу. – Реакције изазива тренутна геополитичка ситуација и пољуљани односи Запада и Москве.

Дедовић подсећа и да су у црногорске луке упловљавали и ратни бродови Руске флоте.

– Дешава се и то да земље које су чланице НАТО прихватају руске бродове и подморнице у њихове територијалне воде или на ремонт, и у томе нико не види „смак света“. Црногорско море и луке треба да буду широм отворене за све бродове, подморнице и заставе које овде долазе са пријатељским намерама – поручује Дедовић.

Има и другачијих мишљења. Потпредседник Нове српске демократије Страхиња Бујалић долазак НАТО носача авиона у „невесту Јадрана“ тумачи као провокацију већине грађана Црне Горе, али и Русије:

– Јер, упловљавање овог носача авиона се мора посматрати и у констелацији нових односа на међународној сцени, односно, свеукупног политичког, економског, а посебно војног јачања и утицаја Русије – рекао је Булајић.

СУВЕРЕНИТЕТ

Чланство Црне Горе у НАТО подржава 35 одсто грађана, док их је против 45, а 20 одсто је још увек неопредељено.

– Чему чланство, ако се њиме, у политичком смислу, губи суверенитет не само над војском него и над територијом – каже за „Новости“ проф. Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990. године.

В. Кадић – Новости