„Косово је терористички режим који финансирају наркомафије и не шаљем амбасадора тамо“

Праг – Фаворит другог круга избора за председника Чешке, Милош Земан саопштио је да, ако буде изабран за новог шефа државе, не би допустио да Чешка пошаље амбасадора у Приштину.

„Повукао бих чак и отправника послова који је тамо а камоли да као председник у случају да ме изаберу шаљем амбасадора. Сматрам да је Косово терористички режим који финансирају наркомафије“, изјавио је данас Земан агенцији ЧТК.

Обојица кандидата од којих ће Чеси у другом кругу, 25. и 26. јануара први пут у историји директно избарати шефа државе који ће наследити Вацлава Клауса кад му у марту истекне последњи, други мандат, изјаснили су се за чешку агенцију о неколико кључних тема домаће и спољне политике.

Кандидат деснице, садашњи шеф чешке дипломатије кнез Карел Шварценберг, за разлику од противкандидата, бившег социјалдемократског премијера у политичкој пензији, рекао је да би Чешка на Косову требало да има правог амбасадора. До сада је све покушаје именовања блокирао председник Клаус.

Иако су обојица далеко од Клаусовог категоричног и доследног евроскептицизма, а Земан чак види будућност Европске уније у федерацији, кандидати за новог председника Чешке нису се сложили око даљег проширења Уније.

„Могу да замислим улазак Хрватске у Европску унију, кад је већ на вратима. И да кажемо улазак Србије, али то је све“, казао је Земан. „Дугорочни циљ чешке спољне политике јесте да цео Балкан буде у ЕУ“, изјавио је Шварценберг.

Земан и Шварценберг су се сложили да се Чешка добро показала у иностраним војним мисијама и да би требало да настави учешће у њима, са тим да је Шварценберг нагласио да оне могу бити само под заставом НАТО, ЕУ уз мандат ОУН.

Земан је такође заговорник учешћа Чешке у превентивним интервенцијама у удаљеним земљама трећег света, укључујући ту и Иран у оквиру борбе против тероризма. Према његовој оцени боље је да се та борба одвија хиљадама километара од чешких граница, него да терористи дижу у ваздух прашки метро или Нуселски мост.

„Дугурочно сам против даљих војних корака“, казао је о превентивним интервенцијама Шварценберг. У бројним тв и радио дуелима кандидата за новог шефа државе помињано је и бомбардовање СР Југославије 1999. године, врло контроверзно за обичне Чехе, за које је у НАТО сагласност дала и тадашња чешка влада на челу са Милошем Земаном.

„Били смо у НАТО тек месец-два дана. Очајнички смо тражили савезника да одбијемо али га нисмо нашли. Инсистирали смо бар на томе да се бомбардују само војни циљеви али то се није поштовало“, правдао је у радио дебати Земан учешће Чешке у бомбардовању.

„Пред одлуку о бомбардовању сам био у Вашингтону. И тада су против бомбардовања тамо била јасно само три човека – бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер, садашњи шеф шведске дипломатије Карл Билт и ја“, подсетио је Шварценберг да се око бомбардовања разилазио са својим пријатељем тадашњим председником Чешке, Вацлавом Хавелом.

БЕТА