Шта кажу америчке обавештајне студије о српском естаблишменту?

Анализе обавештајних и стратешких института и центара у САД, али и у Великој Британији, или у Немачкој, указују да је потребно подржати садашњу владу Србије да „пресече“ Гордијев чвор око Косова и Метохије. Извесне информације и анализе указују да су већ  урађене студије о водећим политичарима у Србији, њиховим слабим тачкама у политици и личном животу, стању здравља, утицају у партијама, корупцији, анализи блиских пријатеља, склоностима и амбицијама. Све се то „прерађује“ и припрема као микс за процену политичара и дужину њихове власти и начину њиховог пада, као и то – ко их може наследити.

Америчка ЦИА је рецимо сада поставила за шефа Специјалних операције високог званичника ове службе који је био задужен за свргавање с власти Слободана Милошевића. Милошевић је пажљиво анализиран од стране ЦИА, посебно у Дејтону 1995 године, а претходно су направљене десетине студија о начину владавине, личним склоностима и слабостима Милошевића, али његових најближих сарадника у првом и другом политичком „прстену“. Исто је то рађено са структуром СРС око др Шешеља као и српске опозиције. Процењивано је ко може унутар СПС да наследи Милошевића, а ко му је могући „наследник“ у СРЈ и Србији.

Пажљива анализа ЦИА и МИ6 дошла је до процене да власт у Србији уз подршку здружених обавештајних служби је могла да преузме структура око др Зорана Ђинђића и др Војислава Коштунице, уз подршку коалицие ДОС и организације ОТПОР. Тако је и било. На другој страни ЦИА је анализирала да Милошевићева опозиција је и у врху СПС-а и тадашњег ДБ, и то око бившег шефа ДБ Јовица Станишића смењеног од стране Милошевића уочи ратног сукоба 1998 године, који је имао јак утицај на ЈСО пуковника Легије. Станишић као „пензионер“ је одрадио посао за ДОС и ЦИА али му то није помогло да не оде у Хаг. Друга личност из бивше власти Милошевића је био генерал Перишић некадашњи Начелник генералштаба ВЈ који се противио Милошевићу за директну војну акцију на Косову и касније његово смењивње, Перишић је са групом својих присталица заједно са генералом (сада покојним) др Вука Обрадовић решио да буде део „полиитчке завере и преврата“, и био је део будуће власти ДОС-а.

ЦИА је пажљиво анализирала и позицију у војном врху Војске Југославије и проценила је да ће генерали ратници са Косова, пре свега Павковић и Лазаревић, бити против Милошевића на крају „политичке игре“. Тако је и било. Истовремено обојица су касније испоручени Хагу, док је генерал Перишић одлуком суда Хашког трибунала недавно пуштен као невин, па су му тако опроштени грехови због заслуга за САД. Анализе ЦИА и заслуга генерала Перишића што је давао отпор Милошевићу 1997. и 1998. године утицала је на коначну пресуду. Перишићу се још увек ставља на терет сарадња са шефом ЦИА за Балкан Нејбором, када је „ухваћен на делу“ од стране Коштуничног војно-обавештајног тима, док је био потпредседник владе Србије. Перишић је био  смењен из владе др Ђинђића као и генерал др Вук Обрадовић.

ЦИА и БНД као и МИ6 груписали су своју анализу и унакрсно је проверавали на саставу свих влада Србије од 2001. године до данас и кључних министара у влади. Анализа „на личност“ полази од Председника Србије, премијера, министара полиције и одбране, миинстра спољних послова, минстара финансија, гувернера НБЈ и НБС као шефова генералштаба ВЈ и ВС као и диреткора БИА и ВБА. Формирани су специјални тимови за анализу политике ових делова политичког и државног естаблишмента. Анализом кључних личности дошло се до модела управљања Србијом на „даљину“ као и кључним кризним процесима.

Прворазредна заинтересованост тајних служби у Србији су у међусобни обрачуни политичких лидера и партија и лично богаћење и корупција у врху власти у Србији. Неколицина амбасадора држава ЕУ и САД водиле су што јавно или тајно кадровску политику владе Србије. Од 2001 године према Србији се води од стране ЦИА али и БНД „хладни рат“ око Хашког тибунала и организованог криминала а парлаелно се на моделу ЦИА и других служби ЕУ врши модернизација тајних служби у Србији. Све се то ради као вид размене обавештајних података служби у Србији са партнерима са запада у борби против тероризма и организованог криминала. Док се Србија притискала Хагом и унутрашним аферама, дотле су се „фазно“ припремали модели за државност Косова преко мисије УНМИК, касније ЕУЛЕКС и НАТО кроз КФОР..

ЦИА и МИ6 су посебно „обрадили“ бившег председника Србије и бившег председника ДС Бориса Тадића после смрти -.атентата на премијера и лидера ДС др Зорана Ђинђића. Борис Тадић је извучен из „шешира“ као министар одбране који треба из „сенке“ да преузме власт у ДС и у Србији. Тако је и било. Друга процена је била како „пацификовати“ СРС и разбити утицај др Шешеља на збивања у Србији и странци. Догодио се „раскол“ који ће створити реформисану проевропску и прозападну СНС коју је политички „из сенке“ подржао лидер ДС и шеф Србије Борис Тадић, али и лидер СПС Ивица Дачић као потпредседник владе Србије и министар полиције. Претходно Политички центри у ЕУ и САД утицали су на приближавање политика што је довело до споразум о помирењу ДС и СПС. Тако су две политички завађене странке чији су лидери председници Милошевић и др Ђинђић смрћу сишли са јавне и политичке позорнице уступили место компромисним политичарима Дачић-Тадић.

Интерес САД и ЕУ је да се створи коалиција ДС и СПС од 2008-2012 године. Западни аналитичари све чешће су постављали питање „Какву позицију ће у Србији имати растућа СНС“? Владавина ДС и СПС уз подршку Г 17 плус се показала све слабијом око економских питања али и око Косова, а позиција новостворене СНС са Томисалавом Николићем и Александром Вучићем је све више расла у бирачком телу и западним али и Руским политичким круговима. Процене ЦИА у Београду биле су да је Томислав Николић „искусни политичар реално претендент на „фотељу“ Бориса Тадића“ и да је након више важних сусрета у САД дата озбиљна процена да ће Ивица Дачић и СПС извући бенефит у политичком изорном сукобу ДС и СНС. Борис Тадић није успео да формира владу, нити је то „тактички“ успео нови лидер СНС Александар Вучић. То је урадио „Ивица Дачић као вешт политички прагмата, рационалних циљева, личност која је успела да победи и уједини све струје у СПС-у после Милошевића и човек који има велики број важних података о многим личностима као министар полиције““.

Овако стоји у појединим извештајима аналитичара и оператваца у ЦИА за потребе Стејт департмента. Пошто је СНС као најача партија у коалицији, процена је да је Александар Вучић „политички таленат са великим искуством и политичким вештинама“. Тако су по оцени ЦИА и политичких аналитичара из западних медија Дачић и Вучић постали „тандем“ различитих сензибилитета али и карактера, али способности да „владају и управљају“ у кризним ситуацијама са већином у парламенту, али и у јавности. ЦИА је Томислава Николића шефа државе дефинисала као умереног националисту који се „уморио“ и одбацио ретотику из СРС и постао „народни председник“ без ширих политичких амбиција после истека мандата Председника Србије. Ивица Дачић и Александар Вучић се дефинишу као људи од каријере и власти у наредних пет година. Америчке политичке студије рађене за Стејт департмент не одбацују повратак Бориса Тадића у политику за неки период или нову политичку улогу лидера ЛДП Чедомира Јовановића „миљеника“ ЦИА из времена студентских демонстрација, организовања „Отпора“ и коалиције ДОС и вештог политичара на реалцији влада-ЈСО-земунски клан 2001. -2003. године.

Урађене су и процене здраствених ризика и личних амбиција врха власти у Србији. Сада се иде на јачање ауторитет врха српске владе од стране ЕУ и САД ради геополитичких и националних интереса САД и једног броја држава ЕУ. Пошто је Косово и Метохија у зони националних интереса САД и виталних интереса ЕУ због мисије ЕУЛЕКС-а даје се пуна подршка „двојицу“ Дачић-Вучић да рационално и етапно и тактички „релаксирају“ односе Београда и Приштине, и да се обликује Косово по моделу планера из администрације САД и Немачке уз одређене уступке и бенефите Србији. Уколико се одржи влада Србије и дође до решења која ће бити у складу са „Бриселским споразумом“, уз тешку али нужну примену то ће бити највећи спољнополитички успех САД и Немачке на Балкану после НАТО агресије над Србијом 1999.године. Америчке процене не указују да ће у Србији бити већих отпора владиној политици, али да постоје извесни ризици.

Уколико успе „операција“ садашњи политички естабилишмент у Србији биће видно награђен и подржан, и зато се улажу ресурси подршке садашњој влади премијера Ивице Дачића и првом потпредседнику Александру Вучићу лидеру СНС. Рејтинг СНС се креће и до 43 одсто по америчким и српским истраживањима које су намењене америчкој администрацији. ЦИА је проценила да је прошло време „агресивних“ политичара попут Милошевића, Шешеља и др Коштунице, и да је сада време компромисних, прагматичних и кооперативних политичара који су сада на власти у Србији.

Томислав Кресовић – Видовдан.орг

Текст објављен у мају 2013. године