Скривена историја: Муслимани у четницима – са Дражом за краља

Мало људи на простору бивше Југославије зна да се у четничком покрету у току Другог свјетског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио и значајан број муслимана.

Историјске чињенице показују да је у редовима Југословенске војске у отаџбини био и знатан број муслимана, посебно на подручјима Источне Херцеговине, Сјеверне Босне и Србије.

Југословенска војска у отаџбини се борила за политичку опцију обнове краљевине Југославије након рата као демократске политичке творевине, а против тоталитаристичког фашизма тако и против једноумног комунизма.

Потребно је напоменути да је уочи Другог свјетског рата једна струја југословенских муслимана нагињала Хрватима и она ће потом подржати НДХ и као тзв. “хрватско цвијеће” масовно учествовати у покољима Срба цивила широм Босне и Херцеговине.

Друга струја, која је била мања у односу на прву, али не и малобројна, а коју је махом чинило образованије муслиманско становништво, добро је памтила своје српско име и зато је 1941. ступила у четничке редове једним дијелом и стога што се гнушала злодјела над Србима.

Један од најпознатијих представника муслимана у четничком покрету био је Мустафа Мулалић.

Он је био члан Дражиног Централног националног комитета, а 7. марта 1944. писао је Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни: „Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама“.

Истом приликом, Мулалић је додао: „Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и рјешење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности„.

Србин муслиманске вјере

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су послије осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће – емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: „Моје српско осведочење чисто је као суза са извора“.

Један од значајнијих представника муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Одмах по избијању Другог свјетског рата ставио се на располагање Михаиловићу, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника Југословенске војске у отаџбини. Пред саму смрт узвикнуо је: „Живио краљ, живио Дража, доље Тито!“

За Дражу, умјесто Броза зликовца

И др Исмет Поповац, љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Михаиловићу. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и убиле.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник „Гајретовог“ дома у Београду Мехмед Ћемаловић…

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе, која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона, који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, гдје је било по 80 војника муслиманске вјероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је, поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница – Коњиц – Бијела.

Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Михаиловића доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика „Бесмртнога Драже, умјесто Броза зликовца!“

ИН4С