Србија као поприште сукоба Запада и Русије

Србија је постала поприште геополитичког окршаја Запада и Русије. Након посјете Путина и видног одушевљења Београђана, услиједио је састанак европског огранка Трилатералне комисије у Београду. Иако раније припреман, тајминг састанка је пажљиво одабран, како би био потиснут ефекат Путинове посјете. Нова обећања у смислу подршке Србији на европском путу нису изостала и тако ће увијек бити када Срби покажу повишен набој емоција према Русији. Војна парада у Београду пробудила је све који би Србију жељели да виде у дужничком ропству, а Војску Србије на кољенима и потпуно неспособном да се супротстави могућим војним ударима с Косова као и саме Албаније. Шта ће Вучић, предсједник српске владе, уједно и персонификација садашње политичке моћи у Србији, учинити? Након свих ефеката поменуте војне параде, постао је мета многих домаћих и страних мешетара. Хоће ли препознати и прихватити нову Русију и могућности Евроазијског савеза? Уз подршку Русије, Војска Србије би се брзо реформисала и модернизовала. Што се тиче безбједносног сектора, након свих пропуста које је у систему безбједности Србије снимио дрон над стадионом Партизана, Путин би вјероватно распустио БИА и формирао нову обавјештајно-безбједносну службу. Како ствари стоје, Вучић би радије распустио жандармерију. Међутим, у мрежи компликованих односа и интереса великих сила на Балкану уопште, а посебно у Србији, за државника је неопходно да има добар „преглед ситуације на терену“.

Косово ће до краја године добити статус посматрача, односно кандидата за УН. Од Србије ће се тражити да прихвати да сви привредни објекти на Косову постану власништво Приштине, нарочито електро-енергетски ресурси, при чему ће захтијевати да Србија обезбиједи тзв. вршна оптерећења. Зарад пријема у ЕУ услиједиће и захтјев за признавањем Косова. Већ се говори о војном учешћу Косова у регији, али то још нико не схвата као пријетњу. Са Бондстилом за леђима, највећом америчком војном базом изграђеном послије Вијетнамског рата, формације попут УЧК биће веома мотивисане за упаде на југу Србије, ако се процијени да је то потребно. Косово, па и Албанија, биће батина за дисциплиновање Србије. Уостало, дрон са заставом велике Албаније то је јасно дао до знања. Не треба заборавити ни могућности тзв. меке моћи. Емисија Утисак недјеље више не постоји, али је телевизијска кућа Б92 у процесу трансформације и за очекивати је да настави са софистицираним медијским дејством на руководство Србије, али и Републике Српске. Некад се администрација у Бриселу заборави, па приликом притисака на Владу Србије да настави преговоре са Косовом, превиди да Београд нема са ким да преговора, јер на Косову још није конституисана власт.

Избори у Републици Српској, конкретно побједа коалиције окупљене око Милорада Додика, који је добио нови предсједнички мандат, изненадила је многе западне центре моћи. Педи Ешдаун[1], бивши Високи представни за БиХ, иначе један од бошњачких лобиста, у британском парламенту није могао сакрити свој бијес због исхода избора у БиХ. Ешдаун својим говором призива нови рат у БиХ[2] и тако разгони потенцијалне инвеститоре. За Додика на Западу кажу да је постао макијавелиста, па и Макијавели лично, односно опасна политичка енигма. Уједно, предсједника Додика исти центри моћи доживљавају као промотера руске економије, односно руских интереса и политике. Код промотера интереса Запада Додик је унио панику једноставном изјавом да не разумије притисак Лондона и других на Србију, у смислу да је мјесто Србије у ЕУ, кад Британија и друге земље желе изаћи из ЕУ, и залажу се за повратак у оптицај националних валута како би избјегле сценарио америчких банкара.  Поменути центри моћи за сада не желе да се замјерају са Либерманом, министром иностраних послова Израела, с којим предсједник Додик има одличне личне односе и сарадњу, а што га чува од већих удара из западних центара моћи.

На Србију и друге земље западног Балкана врши се притисак, који иницира Њемачка, да прихвате привредну и безбједносну сарадњу, како би се с једне стране помогло хрватској економији, а с друге зауставио руски и турски утицај у региону. Стога се разматра опција бесцаринске уније или заједничког тржишта земаља које су већ учестовале на самиту у Берлину, а за очекивати је и нову сједницу. Поменута иницијатива наилази на веће отпоре у Хрватској него у Србији, јер се хрватски политичари ужасавају сваке помисли на обнову Југославије. Ипак, са рафова Тодоровићевог царства у Србији и Републици Српској потискују се српске робе, што иде у прилог пројектованом економском слому Србије и Српске.

Што се тиче Русије, након Путинове посјете постало је видно да је руско руководство свјесно да се удари на Русију заустављају у Србији и да ће, ако се ту не зауставе, наредни удари бити на Кавказу. Стога је понуда Русије Србији искрена и свеобухватна. Политика: и САД и Европска унија, и Русија и Кина – могла би бити фатална по Србију. Србија се веома брзо мора опредијелити.

Предраг ЋЕРАНИЋ – ФСК