Стиже револуционарни уралски ловац на вирусе

Triazaverin_468

До краја 2014. руске апотеке ће бити снабдевене антивирусним леком широког спектра деловања „триазавирином“. Извор: Press Photo.

Научници са Урала су направили антивирусни лек нове генерације „триазавирин“, са потпуно новим механизмом деловања. Појава овог лека представља велики пробој у фармакологији, зато што „триазавирин“, за разлику од већине других антивирусних препарата, заиста напада саме вирусе.

У апотекама широм Русије до краја 2014. ће се у продаји појавити „Триазавирин“, антивирусни лек широког спектра деловања који ефикасно излази на крај не само са вирусом грипа, већ и са низом других честих и распрострањених инфекција. Лек су произвели научници Хемијско-технолошког института Уралског федералног универзитета.

Упоредна анализа антивирусних лекова понуђених за лечење еболе је показала да је „триазавирин“ тренутно један од најефикаснијих на светском тржишту.

Олег Кисељов, РАМН

Нови препарат је ефикасан у лечењу кримске-конгоанске хеморагичне грознице, грознице долине Рифт (вирус сличан херпесу који напада говеда), грознице Западног Нила и других вирусних инфекција опасних за животиње. Руски научници сматрају да „триазавирин“ може да понови успех „аспирина“, који човечанство већ готово 150 година користи у терапији различитих обољења.

Заинтересовани странци

„Лек заиста има јединствена фармаколошка својства: сада активно радимо на синтези пет аналога ‘триазавирина’, који ће се користити за циљано лечење и деловати на тзв. биолошке мете“, објашњава за „Руску реч“ професор Олег Кисељов, доктор биолошких наука, академик Руске академије медицинских наука (РАМН) и директор Научноистраживачког института за грип из Санкт Петербурга.

Лек „триазавирин“ се производи на Уралу, у фармацеутској фабрици ООО „Завод Медсинтез“. Произвођачи процењују да ће оптимални обим производње бити око 12 милиона паковања годишње. Током прве године „триазавирин“ ће се продавати само у Русији и издаваће се искључиво на рецепт. Планира се да се касније лек појави и на светском фармацеутском тржишту.

Према речима Олега Кисељова, за „Триазавирин“ су већ заинтересовани у иностранству. На пример, овај лек је још пре две године у САД успешно тестиран у лечењу грознице Западног Нила. Половином септембра ове године „триазавирин“ је представљен на саветовању Светске здравствене организације одржаном у Женеви. „Упоредна анализа антивирусних лекова понуђених за лечење еболе је показала да је ‘Триазавирин’ тренутно један од најефикаснијих на светском тржишту: његова токсичност је минимална, има широк ‘терапијски прозор’ (више или ниже концентрације лека у крви од уобичајеног терапијског распона доза), код тешких болесника може се давати интравенски, а може се несметано примењивати истовремено са другим лековима“, објашњава професор Кисељов.

Посебан механизам деловања

Нови лек који су синтетисали руски научници припада групи триазоло-триазина, који имају посебан механизам деловања: лек сузбија рану фазу вирусне инфекције на ћелијском нивоу, што је од кључног значаја за даљи ток болести. Молекул „триазавирина“ се везује за беланчевине вируса и на тај начин вирус чини неактивним. Лек штити организам у свим стадијумима болести. У клиничкој пракси такви препарати до сада нису коришћени. Антивирусни лекови који се данас употребљавају углавном побољшавају имунитет пацијента, или отклањају симптоме болести.

„‘Триазавирин’ је пример успешне реализације идеје руских научника и њене конкретне примене кроз производњу и пласман лека на тржиште. Уралски научници Валериј Чарушин и Олег Чупахин су за органску синтезу триазоло-триазина и препарата ‘триазавирин’ добили државну награду РФ“, рекао је за „Руску реч“ Александар Петров, члан комитета за заштиту здравља Државне думе РФ и члан савета за надзор „Уралског биомедицинског кластера“.

Занемарљива токсичност

Према речима Владимира Русинова, члана научне групе за синтезу и израду „триазавирина“ и директора Хемијско-технолошког института Уралског федералног универзитета, на светском фармацеутском тржишту већ постоји антивирусни лек „рибавирин“, али је он веома токсичан и таложи се у еритроцитима (црвеним крвним зрнцима). На пример, у Кини је током епидемије атипичне упале плућа пацијентима преписивана врло висока једнократна доза „рибавирина“. Лек је сузбио вирус, али су код пацијената примећена озбиљна оштећења јетре и хематопоезног система (ткива и органа који учествују у стварању крвних ћелија). За разлику од „рибавирина“, „триазавирин“ је лек чија је токсичност занемарљива.

„Када смо током лабораторијских испитивања на мишевима примењивали врло високу дозу препарата, ‘триазавирин’ није довео до смртног исхода, што несумњиво потврђује да је токсичност лека занемарљива“, каже Владимир Русинов.

20 година испитивања

Примени „триазавирина“ на људима претходила су дугогодишња лабораторијска испитивања и експерименти на мишевима и приматима. Клиничка испитивања терапијске ефикасности препарата успешно су спроведена на пацијентима оболелим од грипа средње тежине на клиници при Научноистраживачком институту за грип у Санкт Петербургу. На синтези и производњи „триазавирина“ руски научници су радили 20 година, тако да је овај препарат настао као резултат дугогодишњих фундаменталних истраживања која су покренута почетком 1990-их.

Више о медицини у Русији

Антивирусни лек „триазавирин“ је по први пут високо оценила министарка здравља РФ Вероника Скворцова 2009, када је покренуто питање заштите грађана Русије од пандемије свињског грипа. Затим је Министарство здравља РФ подржало другу и трећу фазу клиничких испитивања лека. „Триазавирин“ је регистрован као препарат намењен за лечење и хемиопрофилаксу (превентиву) еболе.

У завршној фази испитивања новог антивирусног лека „триазавирин“ кључну улогу су одиграли научници Института за органску синтезу „И. Ј. Постовски“ при Уралском одељењу Руске академије наука у Јекатеринбургу, Уралског федералног универзитета „Б. Н. Јељцин“, Научноистраживачког института за грип Министарства здравља РФ, војномедицинског научноистраживачког института у Санкт-Петербургу и центра за вирусологију Министарства одбране РФ у Сергијевом Посаду.

Дарја Кезина – Руска Реч