Убиство императора Николаја Другог и његове породице имало јасна сатанистичка обележја

У СКУПШТИНИ БЕОГРАДА ПРОМОВИСАНА КЊИГА „ГОЛГОТА ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ”, РУСКОГ ИСТОРИЧАРА ПЕТРА МУЉТАТУЛИЈА

Петaр Муљтатулиј

• ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Посебно емотиван део књиге је онај који говори о задњој молитви Романових који су, слутећи блиску смрт, а пред свештеником који их очито није волео, клекли и заједно се помолили Створитељу
• ЛЕОНИД РЕШЕТЊИКОВ: Муљтатулијеве књиге не изазивају само аплаузе. Непријатељи Русије и православне вере га стално нападају и клевећу
• НИКИТА БОНДАРЕВ: Градоначелник Београда је био предложио да се споменик императору постави у Улици цара Николаја Другог. Једино место је било на раскрсници са улицом Максима Горког. Ми смо одмах схватили апсурдност те могућности, али наши српски пријатељи нису, па су питали – зашто је то место неприхватљиво кад су то улице великог руског цара и великог руског писца
• ПЕТАР МУЉТАТУЛИ: Цар Николај извео је велике реформе у целој Русији – све без проливања крви и насиља. Током његове владавине се становништво Русије повећало за 55 милиона, а водио је хришћанску политику чувања сваког човека и био је потпуна супротност свему што се десило после њега. Власт која га је убила проливала је крв као воду, па није чудно да су га мрзели и мрзе. Чак је и разгледнице са портретима цара и његове породице уклањала

ПРОМОЦИЈА књиге „Гологота царске породице”, Петра Муљтатулија,  одржана је вечерас  у Скупштини града Београда.

О књизи овог историчара, вишег научног сарадника Руског института за стратешка истраживања, праунука кувара цара Николаја Другог Романова (Ивана Харитонова, који је погубљен са целом царском породицом којој је служио) говорили су високи гости: патријарх српски Иринеј, директор РИСИ генерал-потпуковник  др Леонид Решетњиков и историчар др Никита Бондарев.

Књига која је доживела шест издања у Русији добила је са српским издањем први превод на неки страни језик и то је оно на чему је сам аутор инсистирао, као на акту симболичног значења  – јер је цар Николај Други Романов имао посебно велику љубав према Србији.

У поздравном говору, генерални директор издавача ИКП Евро-Ђунти Новица Јевтић указао је да је убиство цара Николаја Другог и његове породице „један је од најтежих злочина новијег доба, чије се духовне и моралне последице још осећају у Русији”. Ова књига открива истину о дуго прећуткиваним и вешто сакравеним околностима јекатеринбуршког злочина, о његовим актерима, званичној верзији и правим разлозима који су довели до царевог убиства.

Заснована на најновијим истраживањима и употпуњена са 200 фотографија, ова монографија Петра Муљтатулија у Русији је објављена 2013. године, поводом четири века династије Романов, а српским преводом Евро-Ђунти обележава 100-годишњицу од почетка Првог светског рата и 25. година рада.

После речи издавача, скупу се обратио Његова светост патријарх Иринеј, који је подсетио да је страдање царске породице било увод у страдање више милиона људи од једне идеологије.

„Читајући о последњим данима цара Николаја и његових најмилијих човек не може да се не згрози. Посебно емотиван део књиге је онај који говори о задњој молитви Романових који су, слутећи блиску смрт, а пред свештеником који их очито није волео, клекли и заједно се помолили Створитељу. Романови су проглашени мученицима, што је значило да безбожничка идеологија није победила и, хвала Богу, није могла да завлада заувек„, рекао је патријарх Иринеј, који је посебно говорио о томе да је убиство царске породице имало јасна сатанистичка обележја и да је током последњег богослужења на коме се одиграва света тајна причешћа, свештеник члановима царске породице очитао „Са светима упокој”, што значи да им је практично за живота очитао опело.

Др Решетњиков оценио је да је књига „Гологота царске породице” подухват од националног и кулурног значаја за Русију и њен народ.

Решетњиков је најпре говорио о мотивима аутора и истакао да је Петар сазнао за историју своје породице иако је она била сакривана у СССР-у „да не би било неких непријатности” и то сазнање схватио као „мисију од Бога” због које је 20 година посветио истраживању царске породице.

„Муљтатули је нашао све што је о царској породици објављено у Русији и иностранству и потом публиковао огроман број докумената. При томе, његове књиге не изазивају само аплаузе; непријатељи Русије и православне вере га стално нападају и клевећу, нападају га присталице комунистичке идеологије, али Петар оправдава своје име и открива истине о цару”, оценио је Решетњиков и указао да је високу оцену књизи дао и претходни руски патријарх Алексиј, чијим писмом књига и почиње.

Виши сарадник РИСИ Никита Бондарев је – у емотивном говору – ставио књигу у контекст српско-руских односа и тога како се цар Николај доживљава у српском друштву.

„Када смо први пут споменули постављање споменика цару Николају, имали смо на уму више локација – а градоначелник Београда је предложио да то буде у Улици цара Николаја Другог. Једино место је било на раскрсници са улицом Максима Горког. Схватили смо апсурдност те ситуације, али наши српски пријатељи нису разумели „зашто нам је то место неприхватљиво кад су то улице великог руског цара и великог руског писца!”

То питање би данас требало да разјаснимо – рекао је Бондарев – пошто у Србији многи сматрају да је СССР био наследник царске Русије и често питају каква је разлика између црвених и белих… Слично је, према његовој оцени, било када је Путин био последњи пут у Београду, а медији објавили чланак под насловом „Три велика Владимира” и ту сврстали светог кнеза Владимира који је крстио Русе, Владимира Лењина и Владимира Путина.

„Између Лењина и друга два Владимира не може бити никакве сличности. Како је Решетњиков писао у својој књизи – руски човек није совјетски, али та једна књига није била довољна да допре до свести српске браће”, категорички је рекао Бондарев и подвукао да је оно што одваја Русију и СССР управо убиство царске породице.

Корица књиге

„Патријарх Иринеј је управу када је рекао да је то било чисто сатанистичко убиство и зато се надам да ће ова књига бити још један камен у односима Србије и Русије и да ће Срби схватити да нема никаквог континуитета између царске Русије и СССР, поручио је Бондарев.

Аутор Петар Муљтатули је прво рекао да му је тешко  да опише „духовну радост што је ова књига изашла на српском језику у братској Србији, будући да је цар Николај изузетно волео Србију и да има велике симболике што је књига добила прво страно издање управо на српском ”.

Аутор је говорио о својим утисцима када је први пут као дечак видео портрет цара Николаја. Потом је рекао: „Портрети Николаја Другог изазивају највећу мржњу код непријатеља јер морална наказност никада не трпи духовну чистоту и лепоту, рекао је Муљтатули и навео да је цар Николај извео велике реформе у целој Русији – све без проливања крви и насиља.

Током његове владавине се становништво Русије повећало за 55 милиона, а водио је хришћанску политику чувања сваког човека и био је потпуна супротност свему што се десило после тога” када су дошли људи који су проливали крв као воду, па није чудно да су га мрзели и мрзе. Такви сада још и спречавају да се сазна истина о цару Николају и приказују га као крвавог владара. После убиства, чак су и разгледнице са портретима цара и његове породице уклањали!”.

Муљтатули је указао да је сама слика убиства фалсификат: није могуће да се све заиста догодило у тако малом простору – у просторији од само 25 метара квадратних – са 11 убица и 11 њихових жртава.

Чудно је и што су сви хици били близу висине пода, што хици нису погађали кости него само меко ткиво, што на месту где су спаљена тела жртава није пронађен ниједан зуб, а они не горе.

„На основу свега тога – наставио је Муљтатули – настала је верзија о ритуалном убиству царске породице. Ритуално убиство није национално обојено, то је сатанистичко дело, а  те силе које су мрзеле царску породицу су веома моћне и желеле су да створе нови светски поредак„.

Он је истакао да је још почетком 20 века постојала идеја о стварању јединственог светског парламента, о уништењу православне цркве и уништењу руског цара и његове породице.

Начин на који је царска породица поднела све што јој се десило – остајући до краја верна Христу – говори о величини њеног подвига, а без Христа нема ни Русије ни Србије, истакао је Муљтатули.

Излагање је завршио завештањем које је цар пренео на своје кћерке, а које је ”сада актуелније него икад”: да се пренесе свима који га воле да се не свете за њега, да ће зло које постоји у свету бити још јаче, али да се зло не може победити злом, већ да га може победити само љубав.

Свечана промоција је завршена наступом Хора слависта који је извео песму „Боже, цара храни”.

        Диана Милошевић – Факти.орг