Петар Поповић – ПРОБА ЗА ПРЕКРАЈАЊЕ СВЕТА ИЗВЕДЕНА НА БАЛКАНУ

Деведесетих, из врло добро знаних разлога унутрашње и спољне нарави, Русија је предала Балкан за умирујуће тапшање по рамену, уљуљкивана некаквим неоснованим очекивањима захвалности за послушност.

У пракси, њени амерички партнери скоро сместа су престали да је схватају озбиљно, а онда су кренули и према њеним границама, рекао Николај Патрушев, високи функционер и Путинов блиски сарадник, говорећи Расијској газети о продору САД према Русији кроз Украјину. Криза у Украјини је “сасвим очекивани исход систематске активности Сједињених Држава и њихових најближих савезника” против Русије, те с тог становишта Москва није изненађена, макар да и није очекивала у тој мери директан удар на власт у Кијеву, и насилно преузимање кормила чак и уз ослонац на групе нациста, изјавио је у недавном интервјуу Расијској газети Николај Патрушев, секретар Савета безбедности Русије, својевремено и шеф ФСБ (некада КГБ) а иначе Петербуржанин и личност из круга најповерљивијих сарадника председника Владимира Путина.

Вашингтон поступа по замисли Збигњева Бжежинског, мотивисаној идејом о контроли светских енергетских ресурса. Пуних четврт века се настоји да се Украјина и друге републике бившег Совјетског Савеза сасвим одвоје од Русије и “да се тај простор реформише онако како одговара интересима Америке”, изјавио је Патрушев (хттп://www.рг.ру/2014/10/15/патрусхев.хтмл).

Николај Патрушев и Владимир Путин

Генерација однегована с отровом мржње према Русији

Услови и изговори креирани су тзв. колор револуцијама. Викторија Нуланд, помоћник државног секретара САД за послове Европе и Евроазије, више пута је изјавила да је Вашингтон од 1991. до 2013. потрошио пет милијарди долара “помажући жељу народа Украјине да има јачу и демократскију владу”, рекао је Николај Патрушев. Сагласно цифрама само из јавних извора, на пример докумената Конгреса САД – укупна сума америчких, државно финансираних програма “помоћи” Украјини, досегла је између 2001. и 2012. најмање 2,4 милијарде долара. Америчка агенција за међународни развој потрошила је око милијарду и по долара. Амерички Стејт департмент близу пола милијарде, а Пентагон 370 милиона долара, рекао је Петрушев. Према евиденцији Конгреса, уз већ добро познату УС АИД и друге, у Украјини су у програмима помоћи узеле учешћа и организације као Корпорација Миленијумски изазов, Мировне трупе и Отворени светски центар.

“Није тешко погодити за кога су и зашто амерички добровољци и службеници дипломатских мисија ‘отварали свет’ читаве 23 године од слома Совјетског Савеза”, рекао је руски функционер.

Уз помоћ тих америчких финансијских активности, у Украјини је “читава једна генерација однегована с отровом мржње према Русији и уз митологију ‘европских вредности”. Она још није схватила да те вредности, чак и у позитивном смислу речи, нису “дизајниране за Украјинце”.

“Нико нема намеру да у Украјини побољшава животни стандард или тим младим људима помогне да се снађу у Европи, која и сама има велике тешкоће, носећи се с крајње озбиљним изазовима и опасностима”.

Функционер Русије је прогнозирао да ће “отрежњење” Украјинаца бити “сурово и болно”, а да “волео то неко или не”, Украјина неће моћи без Русије, због међузависности те две земље која траје већ вековима.

Да није “Украјине” било би нешто друго

Да није било “Украјине”, нешто друго би послужило као повод да се у Америци крене с политиком “обуздавања” Русије, рекао је Николај Патрушев. “Тај правац непогрешиво се следи већ деценијама, а мењају се једино облици и тактика његове примене”, рекао је. Саговорник руског листа је подсетио на Хладни рат, као форму конфонтације са Совјетским Савезом, иницирану такође од Америке. САД су зарад тог сучељавања креирале НАТО, настојећи да тиме осигурају два циља. Један, да се оформи војни блок против СССР, предвођен Америком. Други, да Вашингтон тиме спречи да се у Западној Европи укаже аутономна група држава, конкурентних Америци. Потребно је присетити се да територија самих Сједињених Држава, које су успоставиле суштински унилатералну војну контролу над савезницима, није укључена у зону НАТО одговорности, навео је Патрушев.

Курс којим се сада кренуло према Русији дефинисан је још унутар спектра доктрина, спреманих против СССР, рекао је. Збигњев Бжежински, аутор једне од њих, афирмисао је тзв. стратегију “рањивости”, и у време председника Регана, “то је постало основ америчке политике према нашој земљи”.

О примени статегије старао се Национални савет безбедности, предвођен председником САД. Идентификација и одређивање “рањивости”, и задатак изналажења начина да се оне преобрате у озбиљан проблем за СССР, поверени су Централној обавештајној агенцији САД. Вредно је поменути да је ондашњи директор ЦИА Вилијам Кејси одлучио да за тај посао ангажује угледне научнике, најпре и пре свега економисте, али и стручњаке из света послова са стварним искуством у пословном рату са конкурентима.

Као резултат огромног аналитичког рада, “рањивости” Совјетског Савеза у политичкој, економској, идеолошкој и другим сферама, дефинисане су и систематски изучаване. “Главна ‘рањивост’ наше земље, како је то дефинисала ЦИА, била је њена економија. Након подробног моделирања, амерички експерти су идентификовали њену ‘најслабију везу’, наиме изузетно високу зависност буџета СССР од извоза енергетских ресурса.

Стратегија изазивања финансијског и економског банкрота совјетске државе била је дефинисана, уз предвиђање два међусобно повезана циља: наглог пада прихода буџета СССР од спољне трговине, уз значајан пораст издатака за решавање проблема, створених споља”, рекао је Николај Патрушев.

Прво је постигнуто редукцијом светске цене нафте, главног извора совјетских буџетских прихода, уз вештачки изазвану поплаву вишкова петролеја у понуди средином осамдесетих, када је цена оборена готово четвороструко. А друго, стратегијом дубљег совјетског увлачења у рат у Авганистану, подстицањем анти-владиних демонстрација у Пољској и другим социјалистичким земљама и, истовремено, диктирањем повећаних трошкова учешћа у трци у наоружавању.

“Треба рећи да су Американци тада успели да остваре своје циљеве.” Резултат је било то што су издаци Совјетског Савеза енормно надмашили приходе, “што је на крају изазвало дубоку економску кризу, протегнуту на политичку и идеолошку сферу”.

“Кратковиди покушаји совјетског руководства да измени ситуацију кроз инострану финансијску помоћ, пружили су Вашингтону додатне полуге утицаја на Москву. Мере ‘опоравка’, предлагане од Запада и примењиване кроз ММФ и Светску банку, за либерализацију спољне трговине без лаке транзиције од претходног система државног монопола, на крају су довеле до колапса економије”, рекао је Патрушев.

Балкан предат за тапшање по рамену

“Деведесетих, из врло добро знаних разлога унутрашње и спољне нарави, Руска Федерација је изгубила превлађујући утицај на Балкану који је имао Совјетски Савез, започињући пут помирљивости са Западом. Ту, на Балкану, је једнострана и сасвим ненадокнађена предаја од Русије њених позиција у међународној арени исказана најизразитије. У периоду 1991-1996, тела која су уобличавала спољну политику наше земље чак нису службено ни имала икакав концепт ‘националног интереса’. Уљуљкивала су се неоснованим очекивањима захвалности за послушност, од својих западних партнера, и неке врсте нарочите користи за земљу од тесне и безусловне сарадње са Сједињеним Државама.

У паркси, наши амерички партнери су скоро сместа престали да нас узимају за озбиљно и једино су нас, с времена на време, да тако кажем, умирујуће ‘тапшали по рамену’. НАТО блок, под покрићем очувања мира и без наилажења на озбиљне примедбе с наше стране, увелико је самопоуздано оперисао ван зоне своје одговорности, тежио је праву закупа објеката стратешке инфрастрктуре на дугорочни период, и на различите начине, ефективно привео органе војне команде и контроле у извесном броју балканских држава сопственој контроли. У региону су чврсто успостављене под-јединице алијансе.

Друге државе које су учествовале у мировним мисијама, укључујући Русију, нису себи постављале такве циљеве, мирећи се са улогом млађег партнера и преферирајући да не виде очигледну чињеницу: Рат на Балкану могао би се итекако прикладно сматрати генералном пробом и прологом знатно крупнијих корака да се прерасподели свет.

Црно море, Кавказ, Каспиј

Током последњих двадесет година, Сједињене Државе су се понашале “нарочито агресивно и бесрамно” унутар и у близини руског безбедносног простора, рекао је Патрушев. Биле су охрабрене слабљењем а онда и нестанком Совјетскоиг Савеза. Амерички владајући кругови предузели су све расположиво како би овладали изворима сировина и путевима транспорта из Русије и централне Азије. Вашингтон настоји да прошири сферу директног утицаја на Црно море, Кавказ и Каспиј, именујући их “зоном стратешког националног интереса”.

Њихова једина преостала препрека на том путу је Русија, због свог одбрамбеног потенцијала. Амерички стратези пронашли су излаз у покушају распарчавања, уздајући се најпре у рат у Чеченији.

“Специјалне службе Британије, Сједињених Држава и савезника у Европи и исламском свету понудиле су помоћ екстремистима”, међутим, руско руководство демонстрирало је чврстину, спречивши отцепљење Чеченије. Положај републике консолидован је унутар Руске Федерације.

После 11. септембра и антитерористичке коалиције у Авганистану учинило се да је Вашингтон спреман на сарадњу, мада Америка ни тада није одступила од политике “обуздавања” Русије.

“Све више и више НАТО инсталација је пребацивано према нашим границама. Међународни закон замењен је законом силе (присетимо се већ поменутог распарчавања Југославије, после тога Србије, окупације Ирака, и инвазије Авганистана од тзв. коалиције савезничких снага).”

Патрушев је затим поменуо ратну епизоду с Грузијом, и амерички подржаним Сакашвилијем. Међутим, после руске енергичне реакције Вашингтон је алармиран, решеношћу Русије да не одступа. Обамина обећања сарадње изразила су формализам без садржаја. Док на ред није дошао пуч у Кијеву, изведен уз очигледну помоћ САД, “по шеми, испробаној и тестираној у Латинској Америци, Африци и на Блиском истоку”. С тим што се те шеме никада раније нису у толикој мери тицале руских интереса, рекао је Николај Патрушев.

Анализе показују да Америка провоцира Русију на кораке какве је, погубно по себе, већ предузимао СССР, година осамдесетих.

“Тачно као и тада, они и сада настоје да идентификују ‘рањивости’ наше земље. И у исто време да, узгред, постигну циљ неутрализације европских економских конкурената који су, по мишљењу Вашингтона, нарасли претерано блиско Москви”, рекао је у Интервјуу Расијској газети Николај Патрушев.

www.balkanmagazin