Лепе вести нам стижу из Аустрије. Тамо је 11. новембра 2014. одслужена заједничка служба између Патријарха цариградског Вартоломеја и његових свештеника истомишљеника и представника римског папе, човека који тренутно мења Христа на земљи. Папа је тренутно, по папистима (западним и источним), „Vicarius Christi“, што би могло да се преведе као „Портпарол Христов“.
Наиме, позитивни ветрови из Епархије жичке су почели да се шире све до Беча, вероватно долином Мораве, преко Саве, па узводно Дунавом. Пошто се у Епархији жичкој почело да служи „по старом“, после доласка епископа Јустина у ову епархију, што је обрадовало ревнитеље крутог православља, и бечки екуменизам, спроводиће се убудуће, са елементима српског искуства. Да ли ће се православни и римокатолички екуменисти ујединити и у старом календару, јер је тако драго оцу Јоилу, или ће то радити на местимично-променљивом календару – негде по новом, негде по старом, са ризиком да отац Јоил не причешћује оне екуменисте који служе по новом календару, још није извесно. Говоркања о томе да ће римокатолици прећи на стари календар у Јерусалиму (ако већ нису) довољно говоре о њиховој прљавославности… Опростите, хтедосмо рећи – „православности“.
Дакле, Вартоломеј, који је истовремено примљен од аустријског министра за интеграције Sebastiana Kurza, који је нашој публици одраније познат као пријатељ господина премијера Вучића, учествовао је на делу у интеграцији у пацифистичкој религији са папским прелатом, уз оргуље, народ и све што је потребно за један такав догађај, по систему „мало ваше – мало наше“, у католичком самостану Светог Апостола Андреја у Санкт-Андре-ам-Цикзе (Аустрија). Оно што посебно охрабрује је то, да су се господин Вартојомеј, господин папски прелат, и остали екуменисти који су били обучени као православни епископи, окренули лицем ка олтару и тако се молили, што је ПРЕПОЗНАТЉИВА ПРАВОСЛАВНА СТАРОТАРСКА ПРАКСА!!!
Римокатолици и српски новотарци „а ла Игњатије Мидић“, добро је познато, воле да се окрећу ка народу, а не према олтару. То им се не може опростити. Све остало, може.
И тако ревнујући за старо, обрадујмо се овом великом знаку наде, да ће можда и Ватикан да служи „по-старом“, тако да нема разлога да се не слуша Синод, Сабор и остали који се, евидентно је, враћају на стару службу.
Свима који су обрадовани овом новошћу, желимо угодан тек, а онима који и нису, наравно, извињавамо се на крајњој иронији!
1. фотографија: Код паписта је окретање лицем према народу, „демократизација богослужења“, постала популарна у време Другог ватиканског концила“ 1965. Од тада се свештеници окрећу према народу у моментима службе, у којима су раније били окренути лицем према олтару. Окретање, у неким моментима, свештеника који прате идеологију митрополита Зизјуласа а називају себе православним, према народу, дакле, има паралелу и сличност са догађајима у римокатоличкој верској заједници. 2. фотографија: Паписти (бискуп и жена у извесним одеждама) и екуменисти из Цариградске патријаршије окренути лицем према олтару.
П.С (без ироније) Новотарство у богослужењу, наравно, негативна је појава, као и увођење новог календара. Оно, пак, није основа одступништва од Православља, већ само видљива манифестација екуменистичког духа и екуменистичког деловања у оквиру једне јерархије. Погрешно је ревновати за стару службу, као једини елемент Православља, остављајући да екуменисти све остало руше. Управо тако доживљавају своју „борбу“, неки „ревнитељи“, који свој удобан положај и коалиционе односе са екуменистима оправдавају својом борбом за служење по старом. Ова њихова псеудоборба, уствари је, самообмањивање савести, сурогат којим се бране, убеђујући и убеђујући се, да нису они баш ти који ћуте кад је Вера у опасности, исто оно што уради један родитељ пијаница, који сваке ноћи проводи по биртијама, када својој деци купи чоколаду, убеђујући себе тиме да је добар и савестан родитељ. Наша алузија на оца Јоила односи се на његов став да се Грцима, Бугарима, Румунима и осталим верницима чији свештеници служе по новом календару ускраћује причешће. Он брине бригу о календару, тј. том проблему актуелнијем ван границе држава Србије и Црне Горе, док ћути о лидерству у екуменизму његовог надлежног епископа, митрополита Амфилохија.
Ћутањем се издаје Бог (Св. Григорије Богослов)
Погледајте такође: АНДРИЈА ЕРА ОЈДАНИЋ И ПИТАЊЕ КОСОВА
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“
