Папа Фрањо назвао Православну Цркву „болесном“

Уочи своје посете Фанару (истанбулска четврт у којој се налази Константинопољска Патријаршија), римски папа Фрањо је издао провокативно сапштење на рачун Православне Цркве. По мишљењу римског архијеретика, Православна Црква је „болесна“.

Један грчки митрополит, када му је саопштена ова папина изјава,  завртео је главом и тужно рекао: „То је нечувено. Папа је упутио своју поруку, а крајем новембра месеца он ће посетити, по његовом мишљењу, оболелу Православну Константинопољску Цркву; и овај пут у циљу настављања програма његових претходника и пројављивања бриге за њено лечење…“

А њено лечење, према папи, јесте признавање његовог првенства, при одговарајућем аналогном признавању првенства Константинопољске Патријаршије у Православној Цркви.

Папа Фрањо је упутио своју поруку Фанару 5.новембра, у време своје пастирске беседе на Тргу светог Петра у Риму, у присуству хиљада римокатоличких верника. Он је, између осталог, рекао:

„Црква је нездрава када верници, клирици и ђакони нису у јединству са њеним бискупом. Црква која није у јединству са бискупом, јесте нека болесна Црква. Исус је желео такво јединство свих верника са бискупом. Исто важи и за свештенике и ђаконе. Свако треба да буде свестан да је бискуп постављен као видљива веза сваког са Црквом, и Цркве са Апостолима и са осталим заједницама, које су такође сједињене са бискупима и са папом у једну, јединствену цркву, а то је наша сопствена јерархична света мајка црква“.

Неопходно је истаћи да сагласно папином виђењу термин „јерархична“ има следећи смисао: верници и ниже свештенство повезани су са бискупима, а ови са папом.

Сасвим природно, намеће се питање: зашто је папа ту изјаву дао уочи своје посете Фанару? Пошто се у Ватикану ништа не чини реда ради, утицајни коментатори, полазећи од те чињенице, изнели су запажање да је папа језуита заправо послао православнима и Фанару неку јасну поруку. То јест, без обзира на форсирање у међународним медијима папине отворености у комуникацији  и „обећавајућег“ имиџа, када су канонски проблеми у питању,  папа на најозбиљнији могући начин остаје „паписта“  у области еклисиологије. Савремени „прогресивни“ папа се у конкретним питањима о цркви и првенству не разликује нимало од свог суперконзервативног претходника Бенедикта. Изјава да је „само“ његова „црква“ „здрава“, подразумева да је Православна Црква „болесна“. То је наставак декларације «Dominus Jesus» од 2000. године и њој сличним. Та декларација била је написана по „надахнућу“ тадашњег кардинала Јозефа Рацингера, председника  Конгрегације за доктрину вере, потоњег папе Бенедикта XVI. Папина садашња изјава идентична је и папској енциклици „Да сви једно буду“, коју је 1995. године издао папа Иван Павао Други, а која је такође била написана по „надахнућу“ кардинала Рацингера. Она је и у складу са одлуком Другог ватиканског концила, према коме „Црква Христова субсистира (субсистентиа=постојање) у Цркви католичкој, управљаној наследником Петровим и бискупима који су у његовом заједништву.“

Постоји и једна разлика.  Настројење папе Фрање је најконзервативније  могуће, захваљујући одлуци Другог ватиканског концила. На њему се говорило о „недостацима“ Православне Цркве, а садашњи папа говори о њеној „болести“… И, наравно, изјава папе Фрање удаљава сваку могућност за приближавање Православне Цркве и римокатоличке јереси, без обзира на стремљења нових „Висарионоваца“*.

Извор:http://aktines.blogspot.ru/2014/11/blog-post_8.html

По материјалу са «Православный Апологет» приредило Уредништво „Борбе за веру“

_____________

* Митрополит Никејски Висарион, један од најобразованијих јерараха Констанинопољске Цркве 14. века, учесник Фераро-Флорентинског Сабора (1337-1338). У самом почетку иступао као апологета Православља, но у завршној фази Сабора прешао је на страну Римске „цркве“ и потписао срамни издајнички документ „О уједињењу Цркве“, то јест унију.  На крају је дефинитивно издао Православље, прешао под омофор римског папе Евгенија и постао кардинал.