Држава стари незадрживо, најбројнији шездесетогодишњаци

ДАМЕ у Србији су дуговечније од мушкараца, а према попису чак 117 жена имало је крштеницу старију од једног века! Припадника јачег пола који су загазили у други век је више него дупло мање, тачније 50, док најбројнију популацију у нашим крајевима чине они који су тек превалили 60 година. У матичним књигама најмасовнија је генерација рођена 1953. године, а подаци Републичког завода за статистику говоре да је просечна старост грађанина Србије чак 42,2 године.

Снежана Лакчевић, начелник Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику, објашњава, за „Новости“, да је просечна старост жена 43,5 лета, а мушкараца – 40,9 година.

– Старијих од 85 лета највише има у општинама Рековац, Сврљиг и на београдском Врачару, а Тутин, Нови Пазар и Прибој имају најмлађе становништво – каже Лакчевић. – У региону јужне и источне Србије просечна старост је 43,3, док се у сеоским насељима бележи 46 година. То значи да је сваки четврти становник у селима ове области старији од 64 лета.

Ни ситуација у јужној и источној Србији није много боља, тачније, њихов просек је само годину дана нижи, док Београђани и Војвођани бележе 41,8 година. Пописом се дошло до података да у Црној Трави, Гаџином Хану и Сврљигу живи становништво које има највишу просечну старост у Србији и превалили су 50 лета, док су у сеоским насељима ових општина сви углавном старији од 60 година. У Тутину, Новом Пазару и Сјеници су, са друге стране, најбројнији најмлађи грађани, њихов просек година креће се од 32 до 37 година.

– У последњих 50 година удео најмлађег становништва до 15 година у Србији се преполовио, док је број најстаријих, оних са 65 и више, повећан за два и по пута – објашњава наша саговорница. – Према попису из 2002. године просечна старост је била 40,2, а последњи попис забележио је да смо старији пуне две године.

Само на основу природног прираштаја Србија је од 2000. године изгубила више од 400.000 становника. Од укупно 4.709 насеља у 2013. години у 81 одсто забележен је негативан прираштај. У чак 1.458 места није рођено ниједно дете, док се у 500 села у последњих 10 година није чуо дечји плач.

– Уколико се као критеријум демографске старости посматра само просечна старост становништва, Србија спада у пет најстаријих европских земаља, са Италијом, Немачком, Бугарском и Шведском – каже Лакчевић. – Истовремено, Црна Гора спада у групу држава са претежно млађим становништвом, чија је просечна старост око 37 година. Мањи просек имају једино Исланд, Ирска, Македонија, Молдавија и Албанија.

ПРОЈЕКЦИЈЕ ДО 2041. ГОДИНЕ

ПРОЈЕКЦИЈЕ становништва упозоравају да ће се процес старења не само наставити, већ да ће до његовог интензивирања. До 2041. године број становника у Србији ће наставити да се смањује, а број старих ће значајно да порасте. Удео старих особа од 17,3 одсто из 2011. на 24,1 процената у 2041. години. Број становника са више од 85 лета у укупној популацији порашће на чак 7,5 одсто.

ЈАПАНЦИ

НАЈВЕЋИ број стогодишњака живи у Јапану. Данас у овој земљи живи више од 50.000 становника рођених пре више од једног века. Према проценама Уједињених нација пре две године у свету је живело више од 300.000 стогодишњака, док их је пре пола века било мање од 200.

Ј. Ж. Скендерија – Новости