ОСЛОБАЂЕЊЕ ВОЈИСЛАВА ШЕШЕЉА – Лицемерје Хашког трибунала

МТБЈ је 6. новембра увече донео одлуку о привременом ослобађању професора Војислава Шешеља из затвора Шевенинген. Судије[1] су као мотив за ову одлуку навеле неопходност “обезбеђења права оптуженог” и “хуманитарне разлоге”.[2] Није се могло смислити ништа циничније. Околности случаја убедљиво показују да у доношењу одлуке о ослобођењу В. Шешеља, заштита његових права па чак и хуманитарни разлози нису играли никакву улогу.

Реални мотиви одлуке суда видљиви су из неких обмана са којима је донета одлука повезана.

Прва обмана. Трибунал је ослободио Шешеља propriomotu– то јест, делујући на сопствену иницијативу. Ове активности треба да створе утисак у међународној јавности како се суд наводно брине о Шешељу. Међутим, то је обмана. Чињенице говоре да суд није почео да пројављује иницијативу о људским правима Шешеља када су она почела да се крше, него тек у моменту када је стање његовог здравља постало критично. Формално, Претресно веће је два пута покретало иницијативу за ослобађање Шешеља. То је први пут урађено у јуну ове године када је Претресно веће предложило Србији и Холандији, као и самом Шешељу, да се изјасне поводом његовог могућег привременог ослобођења. Међутим, током 11 година његовог затворског стажа Претресно веће је увек одузимало право Шешељу на привремено ослобађање. Сваки пут када је В. Шешељ тражио привремено ослобађање, суд му је то сваки пут одбијао. Последњи пут – када је замена судија довела до одлагања пресуде и затвор је (без пресуде) поново продужен на неодређени рок. Ни у једној држави на свету нема неодређеног рока за притвор. Председник МТБЈ Теодор Мерон је говорећи на 69-том заседању Генералне скупштине УН изјавио да Хашки трибунал примењује највише стандарде правосуђа и заштите људских права и чак да је разрадио неке од њих (то јест, пре њега није било таквих стандарда). То је лаж. Штавише – софистицирана лаж, јер делатност МТБЈ није повезана са највишим стандардима, па чак ни са најнижим (али ипак стандардима). Његова делатност је повезана са снижењем постојећих међународних стандарда, па чак и њиховим потпуним уништењем. Конкретно, то је повезано са могућношћу задржавања оптужених у затвору било које време, без судске пресуде. Управо због тога што се В. Шешељ налази 11 година у затвору МТБЈ без пресуде (што значи уз кршење његових међународних права) управо захваљујући судском већу на челу са судијом Антонетијем – што је директан доказ да они лажу када тврде да је мотив њихове тек донете одлуке – покушај заштите његових људских права.

Друга обмана. Судско веће је утврдило да су хуманитарни разлози представљали други мотив за доношење одлуке о ослобађању Шешеља. Међутим, обољење рака код Шешеља је било дијагностиковано 2012. године (тачније, њему су тада саопштили ту дијагнозу, не искључујемо могућност да су лекари у Трибуналу знали за дјагнозу много раније). Очигледно је да затворски услови не могу обезбедити излечење од рака чак и ако болесника возе на третман хемиотерапије. Међутим, Претресно веће није оценило те факторе као основу за ослобођење “из хуманитарних разлога”. Шта се у међувремену променило? Само једно – непосредну претњу умирања у затвору. Овде више нема ни говора о лечењу! Трибунал није желео ефикасно лечење тешко болесног Шешеља током две године.

Обмана трећа. Трибунал тврди да је одлука донета у складу са правилима Трибунала. Дакле, Претресно веће жели да створи утисак да је то управо тако. Међутим, јавља се низ интересантних правних питања повезаних са одлукама МТБЈ да привремено ослободе В. Шешеља.

Као прво, нису познати услови тог ослобађања. У самом тексту одлуке, тих услова нема. Истовремено, одлука садржи строго поверљиви  додатак. Поставља се питање – шта је написано у том додатку? Ако су тамо услови ослобађања – какви су они? И зашто су тајни? Трибунал је обавезан да изврши поступак на основу јавне расправе. Трибунал је обавезан да изврши поступак на основама принципа јавног разматрања поступка. Ово је садржано и у међународним правним актима и у Статуту самог МТБЈ. Упркос свему, судије су услове привременог ослобађања В. Шешеља учиниле строго поверљивим и нису уопште објаснили на основу којих правних норми су то учинили.

Даље, поставља се питање и позиције државе. Судско веће је владама Србије и Холандије упутило захтев око њихове сагласности за привремено ослобађање Шешеља. Србија је пристала да прими Шешеља. Међутим, само на основама онога што је прописао трибунал. Али те основе нису познате. Што се тиче позиције Холандије, она је такође тајновита. Због чега је трибунал публиковао одговор владе Србије, а није публиковао исти текст владе Холандије? Шта је било написано у том одговору? И због чега се уопште тражило мишљење владе Холандије, ако Шешељ треба да буде у Србији? Какво је уопште правно значење могло имати мишљење Холандије, чак и ако њена влада не би била сагласна са ослобађањем Шешеља? Који су правни основи Холандије да се противи ослобађању лица из затвора, према коме нема оптужујуће судске пресуде?

Зашто Претресно веће није тражило мишљење тужилаштва и самог оптуженог? То је раније увек чињено. Зашто то није урађено овај пут? У складу са правилима МТБЈ оптужени мора дати гаранцију да ће им се потчинити. Међутим, за разлику од претходних ситуација, овај пут судско веће једноставно није питало Шешеља да ли ће се он потчинити тим условима.

Сувише је много питања који немају званичног одговора. Али су одговори на њих у ствари очигледни. Све наведене чињенице указују да Шешеља не ослобађају, већ истерују из затвора. Али га истерују само ради тога да не умре у затвору МТБЈ.

Судија М. Нианг је већ изјавио да се не може упознати са материјалима предмета до средине 2015. године, што значи да Трибунал не може донети пресуду пре 2016. године. А Трибунал се плаши да Шешељ неће жив дочекати тај рок. Тако да је покушај Трибунала да са себе скине одговорност за Шешељеву смрт док се он налази у затвору Трибунала, у ствари једини мотив његовог ослобађања. Али то Трибуналу свакако неће поћи за руком. Чињенице говоре о истинским разлозима. И обмане Трибунала су исувише очигледне.

Честитамо професору Војиславу Шешељу повратак у Отаџбину и честитамо целом српском народу на победи над Хашким трибуналом. Судије су ослободиле В. Шешеља али су то учиниле из страха за себе и своју репутацију. Узалудна брига – таква репутација се већ ничим не може спасити! Нису судије ослободиле Шешеља, већ је сам Шешељ натерао суд да то учини. Цена победе је огромна – али баш због тога, та победа је још већа!

Александар МЕЗЈАЈЕВ – ФСК