СПЦ се придружује папиној историјској изјави о теорији еволуције!(?)

Београд – „Еволуција и Велики прасак су се заиста догодили. Бог није мађионичар са чаробним штапићем“, изјавио је папа Франциско крајем октобра, износећи супротне ставове од креационизма који је заговарао његов претходник Бенедикт XVI.

Католичка црква је дуго порицала теорију еволуције, све док папа Пије XII није отворио врата теорији о Великом праску. Папа Јован Павле Други је 1996. отишао корак даље и изјавио да еволуција „није само хипотеза већ доказана чињеница“[1].

СПЦ се придружује папиној историјској изјави!(?)

Учење СПЦ није у супротности са научном теоријом о стварању свемира, каже за “Блиц” отац Ненад Јовановић.

Расправи о еволуцији и пореклу живота, замах је дао папа Франциско крајем октобра у Ватикану, који је изјавио да теорија Великог праска не противречи улози божанског створитеља. Слична тумачења заузимају и представници Српске православне цркве (СПЦ), који без двоумљења истичу да вера и наука нису у супротности.

„Теолошка сазнања о настанку света нису у потпуности супротстављена научним поставкама попут теорије Великог праска. Наравно, различита су тумачења о узроцима настанка света, али када говоримо о стварању бића и еволуцији, наилазимо на сличности. Рецимо, постоји животна енергија која покреће стварање биљних врста у природи и захваљујући тој сили, оне се саме развијају и мењају. Та сила је оно што не поричу ни теологија ни еволуција“, објашњава отац Ненад Јовановић [2].

У вези овог питања постоје два мишљења, желимо да утврдимо, које је истинито. По једном смо се овде нашли случајно, као резултат еволуције.

Друго каже да нас је створио Бог. Фосили играју велику улогу у овој дебати. Па је добро да знамо ко смо и одакле потичемо.

(Фото: Димитрис Калацис)

Шта су фосили?

Фосили су сачуване целине, делови или трагови изумрлих организама и њихових животних активности (љуштуре, кућице, кости, камене језгра, отисци, трагови и сл.) [3].

Настају процесом фосилизације и то углавном процесом петрификације и карбонизације, а изузетно и процесом мумификације, фосилизацијом у јантару, битуминизацијом и конзервацијом.

Микро-еволуција и макро-еволуција

Овде би било добро да се појасни о чему се ради? Постоје два вида развоја, микро-еволуција и макро-еволуција.

Микро-еволуција [4], како јој и име каже, тиче се мањих сукцесивних промена у генским залихама одређене популације од једне до друге генерације у организму, што доводи до диверзитета, али без промене основнe структурe организма.

На пример, људи који живе у хладним климатским условима имају тенденцију да буду бледи, плавe косe, а они који живе у топлијим поднебљима постају тамнији. Разлог ових разлика су нивои меланина у телу који се прилагођава у циљу заштите коже од сунца. Док људи, били бели или црни, остају људи.

Други примери микро-еволуције су мноштво пасмине паса, стотине раса различитих врсти, па мноштво врста ружа итд., итд., микро-еволуција је научна чињеница, то видимо око нас сваког дана и нико не оспорава.

Макро-еволуција насупрот, претпоставља да климатске промене утичу на организам, који се мења и од једне врсте живота, прелази у потпуно другачији [5]. Звучи разумно? Звучи. Чак и Дарвин, отац теорије еволуције, је схватио да на многим местима, малим и изолованим острвима обитавају популације јединствених створења. Дарвин је успео да докаже да се та створења разликују од својих рођака на другим местима.

На галапагоским острвима, открио је да су се зебе прилагодиле средини тако што су искористиле чињеницу да тамо живи веома мали број других врста птица. Зебе су еволуирале у 80 различитих врсти, од којих се свакa адаптиралa на одређени начин живота. Неке су чак постале и грабљивице. Дарвин је имао прилике да се директно сусретне са микро-еволуцијом. Мислио је, међутим, може бити да су климатске промене узроковале да један организам мутира у потпуно други. То је основа теорије еволуције [6].

Проблем је у томе, да данас немамо прилике нигде да видимо макро-еволуцију, покажите је нам било где!? То ништа не мења, реаговао је Дарвин. Разлог зашто не видимо макро-еволуцију на делу је тај, да је потребно милион година да прође, а ми живимо само неколико деценија. Али, ако се баци поглед на фосилe, сигурно, тамо ћемо наћи изобиље примерa постојања макро-еволуције. То је, како Дарвинов, тако и став његових истомишљеника.

Карика која недостаје

Дарвин се надао да ће у фосилима пронаћи такозвану „карику која недостаје“[7]. Шта ми подразумевамо под овим изразом? Рецимо, на пример да се мачка претвори у пса. За резултат овог преображаја, требамо чекати да прођу милиони година.

У тих неколико милиона година, животињe би биле у процесу еволуирања, тј. ¾ у мачкe, a ¼ у псe, пола-пола, a касније поново ¾ у псе, a ¼, у мачку, да ли сам у праву? Исто би се могло применити на било коју еволуцију, било које врсте.

Према томе, у потрази за фосилима који датирају милионе година, морали би заједно са њима пронаћи остатке мачака и паса, као и много других прелазних облика. И наравно, исти принцип важи и за остале видове живота, стотину хиљада фазa других еволуцијa.

Када је Дарвин писао своју теорију, био је сигуран да такви прeлазни облици живота нису изгубљени, карика која недостаје у еволуционом ланцу није сасвим изгубљена, она је сачувана у пуној мери у фосилним записима, сведочећи у исправност теорије еволуције.

На Дарвинову жалост, пројекат је подбацио. Jер 165 година касније, пронађено је мноштво фосила, милиони и тоне, али ни једaн од мноштaва откривених фосилних остатака није био од интермедијерних филаменаталних облика или карике која недостаје!

Сви облици живота су откривени, помоћу којих је могуће пратити развојни пут данашњих живих бића, породичну припадност поједниних врсти, али није пронађен тај средњи, интермедијерни облик – карикe која недостаје.

Када покушавате објаснити необјашњиво

Еволуционисти признају проблем и предлaжу двe алтернативне теорије. Једнa од њих су мутације (mutations). Мутације су нагле промене које се дешавају у организмима због животне средине. Помоћу мутације, стога, неки научници данас кажу, да еволуција није текла постепено како се раније мислило, већ наглим скоковима резултирала је садашње промене које се одиграле у кратком временском периоду и због тога нису евидентиране у фосилним записима [8].

Међутим, ово је у ствари (велики) проблем. Добро је познато да су мутације штетне (a) имају штетан, негативан ефекат на организам [9], и (б) брзо доводе до смрти. Било би то, тако да кажемо, да ове деструктивне мутације употребимо да од жабе постане човек, што би у најмању руку било смешно.

Punctuated equilibrium – Теорија прекинуте равнотеже

Друга алтернативна теорија објашњава необјашњивост модела парадигме прекинуте равнотеже. Шта се под овим подразумева? Присталице ове теорије сматрају, да у садашњим условима животне средине, утицај макро-еволуцијe у односу на познате живе организме је немогућ. Али било је периода у прошлости, када је у животном окружењу долазило до наглих и застрашујућих мутација, које су у веома кратком временском периоду резултирале великим мутацијама на живим организмима, бићима настањеним на земљи, тако да због ових наглих промена нису се успели формирати фосили.

Наравно, да је ово тумачење маштовито и нестварно. Прво, има веома мало индиција за такве огромне промене животне средине. Друго, не постоји и најмања назнака да би такве промене утицале на мутацију мачака у псе и обрнуто! Да би објаснили једностаним и популарним језиком, рећићемо да је ова теорија још једна прича из Хиљаду и једнe ноћи, која служи да нас убеди да поверујемо у еволуцију.

Супстанција

И наводнe мутације и наводнa прекинута равнотежа је доказ да теорија еволуције није у складу са фосилним остацима. Мутације и Теорија прекинуте равнотеже на основу великих промена у кратком времену, сведоче управо супротно од теорије еволуције која каже, да се чак и веома мале промене одигравају у веома дугом временском периоду. Ове теорије стога и остају теорије (бајке), а иду у прилог онима који не подржавају теорију еволуције, коју у ствари приказују, као еволуцију која се једноставно никада није догодилa!

Истина

Библија почиње са тврдњом, у коју чврсто верујемо, да у почетку створи Бог небо и земљу (Постање 1: 1) и све што постоји на земљи, Он затим ствара све „од сваке врсте“ од (Постање 1: 1,12,21, 24,25).

„Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под сводом небеским.

И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро“ (Постање 1:21, 22;) [10].

То је управо оно што видимо у фосилним остацима. Огромна разноврсност живота, много више него што га имамо данас, али сви су они припадници одређених „врсти“, чији развој имамо прилику да пратимо, док између нема ничег, „карика која недостаје“ у ствари је – непостојећа!

Штавише, да се формирају фосили захтевају се посебни услови, пре свега, организам мора бити затрпан испод велике количине муља у врло кратком временском периоду. Да би се ово одиграло у садашњим условима (киша, водени нанос, муљ, блато итд.) шансе су мале.

Насупрот, Библија говори о великом потопу који покрива земљу водом и блатом. Сама чињеница да постоје милиони тона фосила у свим деловима света је у потпуности у складу са историјом и Библијом, које говоре о глобалном потопу.

Шта оно рекоше папа и свештеници Београдске патријаршије, данас већ следбеници папе Франциска, у вези постојања теоријe еволуције?

Фосили кажу огромно не!
_____________________________________________

[1]. http://www.independent.co.uk/news/world/europe/pope-francis-declares-evolution-and-big-bang-theory-are-right-and-god-isnt-a-magician-with-a-magic-wand-9822514.html [2]. http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/506496/SPC-se-pridruzuje-papinoj-istorijskoj-izjavi [3]. http://www.zastita-prirode.hr/Zasticena-priroda/Geoloska-raznolikost/Fosili [4]. http://tw.boxiy.com/wiki/hr/Evolucija#Mikroevolucija [5]. http://tw.boxiy.com/wiki/hr/Evolucija#Mikroevolucija [6]. http://www.duhoviti.com/zanimljivosti/ostrva-galapagos-i-darvinova-teorija.html [7]. http://www.zastita-prirode.hr/Zasticena-priroda/Geoloska-raznolikost/Fosili [8]. http://sr.evolutiondeceit.com/sr/Knjige/649/%D0%9E%D0%B1%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%95%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/chapter/13975 [9]. http://www.cps.org.rs/Cks5/cks5.html [10]. http://www.padevavilon.com/osnovne-pretpostavke-kreacionizma/Славиша Лекић / Васељенска ТВ