Лазански: „Од данас има да нам се јавно удварају Москва, Вашингтон, Брисел, Кијев и Доњецк“

Одушевила ме је изјава премијера Француске, господина Мануела Валса, како ће „Србија на челу ОЕБС-а имати кључну улогу у решавању украјинске кризе”. Ма браво, пошто већ имамо кључну улогу у решавању перманентне кризе на северу Косова, о нашој кључној улози јужно од реке Ибар неки други пут, сада ћемо кључно утицати и на збивања у држави од 45 милиона становника. Фантастично, има да нам се од данас јавно удварају Москва, Вашингтон, Брисел, Кијев и Доњецк. Од данас је Србија најтраженија „удавача” у Европи. Јер ОЕБС на чијем ћемо челу бити ми, одлучиваће о судбини Украјине. Не слути ми то на добро за Украјину, кад год су о судбини неке државе одлучивали политички фактори са простора бивше СФРЈ та се држава распала…

Да ли ћемо паметно и, пре свега, корисно за Србију одиграти улогу најтраженије „удаваче” у Европи? Какве су нам шансе да останемо „невини пре венчања”? Ако је „венчање” уопште тај датум уласка у ЕУ? Имамо два просца, ЕУ, односно, Запад и Русију. Да би остали „невини пре брака”, можемо се од неморалних понуда и притисака бранити формалностима у одлучивању и гласању на седницама ОЕБС-а, можемо да се строго придржавамо правилника о раду ОЕБС-а, а можемо и да ништа не радимо. Ко се сећа неког претераног рада Швајцарске на челу ОЕБС-а? Уосталом, шта је то данас ОЕБС, каква му је улога? После Хелсинкија 1975. године и декларације ОЕБС-а о непромењивости граница у Европи, границе у Европи су промењене. Неке силом, неке мирно: немачко уједињење, разлаз Чеха и Словака, распад Совјетског Савеза, крвава трагедија Југославије… Ни у једном случају мењања тих граница ОЕБС се није огласио ни изјаснио. Као да се све то дешавало на Јупитеру.

Дакле, шта може ОЕБС данас у ситуацији грађанског рата и почетка дисолуције Украјине, у атмосфери нове фазе хладног рата? Можда је најбољи одговор питање које је Стаљин поставио Черчилу, када га је крајем Другог светског рата наговарао да у разговоре о послератном уређењу Европе укључе и светог оца у Риму: „Са колико дивизија располаже свети отац?”. Са колико дивизија располаже ОЕБС?

Србија на челу ОЕБС-а биће несумњиво изложена великим притисцима да се потпуно приклони ставовима ЕУ по питању кризе у Украјини, то нам је већ неколико пута директно поручено, а то нам је у Београду сада рекао и француски премијер Валс када је изјавио „да сваки кандидат за чланство у ЕУ мора да се прикључи европском консензусу”. Европски консензус око Украјине јесте признање државног удара у Кијеву у фебруару 2014. Ако Србија прихвати европски консензус по том питању, онда Србија постаје адвокат бесправља. Можда нам се то може и опростити, можемо се код Руса правдати да су наши адвокати ионако већ дуже у штрајку…

Када чланице ОЕБС-а буду евентуално од Србије, као председавајућег, тражиле да се на гласање стави резолуција о територијалном интегритету Украјине, очекујем да наша офанзивна дипломатија то услови стављањем на дневни ред резолуције о територијалном интегритету Србије, са Косовом и Метохијом у њеном саставу. Наравно, да су то пусти снови, али ако стварно желимо да задржимо Косово онда се за то треба борити на сваком месту и у сваком тренутку.

Ако Србија буде као председавајући ОЕБС-а тек пуки извршилац жеља Запада онда испоруке гаса из Русије могу да падну и више од 28 одсто. Јер, Запад је Русији објавио економски рат, а такав рат је често био увод у онај други рат. Свако ко учествује у економском рату против Русије мора бити свестан да батина увек има два краја. И да ту неће бити милости.

Живимо у времену када је објективност права замењена субјективношћу силе. Међународно право селективно се тумачи, каже се да међународно право гарантује интегритет државе само онда када је тај интегритет угрожен спољним насртајем. Ни у једној одредби међународног права не спомиње се да метропола има право да силом задржава под својом јурисдикцијом нетитуларни народ, ако услове које је створила он сматра неподношљивим, било да је реч о економији, односу према националном достојанству, или о методама социјално-политичке и административне праксе. Ако узмемо поређење са идентичним принципима грађанског права, није се тешко уверити да овде важи иста логика.

Хоће ли и може ли Србија као председавајући ОЕБС-а уопште указати на ту демагогију интегритета и када је Украјина у питању и када је Косово у питању? У контексту историјске предисторије која диктира правне, а не политичке приступе? Само политички слепци, или сплеткароши са гнусним циљевима игноришу чињеницу да је државни удар у Кијеву претворио Украјину у високоексплозивну бомбу. А од те бомбе се не може направити бокал са добрим вином.

Српска „удавача” мораће да буде проклето способна да преживи прву „брачну ноћ” између интегритета права и демагогије интегритета. Лично сумњам да то умемо, да сам неко ко одлучује лепо бих се захвалио на месту председавајућег ОЕБС-а. Уштедели би велике паре, поштедели би себе додатних притисака…

Мирослав Лазански-Политика