Н. Јовић: Спречити званични долазак Јахјаге и других аморалности у Београд (ВИДЕО)

Косовска Митровица. Симбол борбе, отпора, трајања, у последње време, и издаје. Са Небојшом Јовићем смо разговарали о последицама које су до овог стања довеле и последицама тренутног понашања српских власти.

Све оно у шта се овдашњи српски народ уздао издало га је и препустили бујици. Власт, интелигенција, црква. Али, очигледно пропадање и самих ширих Западних кругова који организују и финансирају велеиздају у Србији, као и буђење Русије и њена одлучност, нада су и српском народу у скоро ослобођење.

А данас је све против онога ко само помене, али искрено а не лажно, да је Косово српска земља.

Убрзано се ради на томе да се Србија, понизи, превари, опљачка, осакати. Позив гђ-и Атифети Јахјаги да у Београд званично оде као такозвана председница непостојеће „републике Косово“, представља још један ударац за сваког слободољубивог човека и Србина. Исто тако и за Небојшу Јовића, председника Српског националног већа за север Косова, једног од најактивнијих противника издаје Косова и Метохије.

Небојша није желео да се мења са онима „чија су жена и деца више туђи него њихови“ како је једном приликом рекао. Без обзира што се таквима данас зидају куле и градови, он је, попут осталих родољубивих Срба, задовољан „туђим кулама“ у свом граду у којима се осећа као код куће, али своје. Попут кафе „Москава“ у Косовској Митровици где може да сврати и уз кафу прочита новине које му додуше нису неопходне да би схватио поступке којима Запад убија Србију.

Зато смо питали Јовића какав значај и последице може имати заседање Трилатералне комисије у Београду и посебно позив госпођи Јахјаги да и она на њему учествује.

Он није изненађен званичним позивом Јахјаги „тим пре што је Трилатерална комисија у Србију и дошла са намером да после физичке окупације српски народ и ментално окупира а ваљда у склопу њихове мисије о промени свести српском народу“ каже Јовић за „КМ Новине„.

У Србији је општенаметнута идеја да Европска унија нема алтернативу. Јовић не само да се не слаже већ је тачно одређен по питању којим путем би Србија требала да иде.

„Ни раније нисам био за политику неутралности јер неутрални можете бити када имате два пријатеља. Ми овде имамо једну страну која као да се труди да нам отвори очи, као да питају „Срби, шта још треба да вам учинимо да схватите да вас никада нећемо волети?“ и другу која и поред ваших некоректних потеза покушава и даље да буде уз вас и да вам погне. Ствар је више него јасна, Евроазијска унија, Русија је једини пут“ каже Јовић између осталог.

Издаја, која се спроводи не само према Косову и Метохији већ и према остатку државе најчешће се назива реформом. Али се свуда, па и на улици може се видети о чему се заправо ради. За време овог разговора, на свега двадесетак метара одатле, нешто пре 16 часова, непозната особа је пуцала на паркирани аутомобил продекана Техничког факултета. Жртава није било а и мотив је непознат. Немогуће је не запитати се одакле храбости да у сред бела дана, на улици, из ватреног оружја пуцате у нешто или некога. Потпуно расуло у држави, свакодневно кршење Устава и игнорисање страдња српског народа на Косову и Метохији а толеранција шиптарског тероризма, повлашћени положај криминалаца, лажне дипломе и звања, бахата власт и код грађана је створила утисак да неће би кажњени какво год недело починили. Управо о оваквом стању Јовић говори.

Он то види као последицу тога да се народ удаљио од Бога и морално посрнуо. И тада, према његовим речима „оно што је незамисливо и на филму, дешава се у стварности“.

Јовић сматра да је народ тај који се мора пробудити и рећи „доста је било“!

А власт организује концерте и прославе. Само „хлеба и игара“, нема везе што се све свело једино на игру. А весеља готово да нема да се не запева чувена жалопојка „дотако сам дно живота“. Боље би било да се на време освестимо јер дно живота је смрт и ништа друго а после ње нема ни певања ни поправног.

Аутор: Иван Максимовић