С НАДОМ У ОБНОВУ САМОСТАЛНОСТИ СРБИЈЕ

Београд је 16.октобра дочекивао председника Русије В.В.Путина. Посета је намењена прослави 70.-годишњице ослобођења Београда од немачко-фашистичких освајача. То је биле трећа Путинова посета Београду. Рекло би се – уобичајена дипломатска активност, рутински посао. Али реакција САД  у вези са њом је била оштра. Прославу годишњице ослобођења, са војном парадом, одржаном први пут од 1985.године, Вашингтон је сматрао за неумесне. Србију су упозоравали да  Запад  може негативно да реагује. Амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби је поставио реторичко питање: „Зашто Путин уопште долази?“, подвлачио је да му се не допада ни „контекст“ посете, ни појачана пажња према самом датуму и председнику Русије.[i] Тим Џуда, енглески новинар  је, не поштујући дипломатску етикецију, изјавио  да  парада која се припрема  председнику који је „употребио армију како би разорио Украјину“ изгледа  јадно.[ii] Као, тужно му је што парада за председника САД или Албаније у Београду не би ни била организована. Укратко – Срби су добили „жути картон“  због таквог свог понашања на путу ка Европи. Амерички сенатор Кристофер Марфи, који је Србију посетио баш уочи Путинове посете,   препоручио је Србима да још једном размисле о другим начинима за решавање енергетских проблема и подвукао да су САД донеле нову стратегију у области енергетике: не само један, већ више испоручилаца.[iii] Осим тога, обећао је Београду да ће економска сарадња да се прошири, и то испоруком америчких производа  српском тржишту.

Европска унија није могла да се побуни против Путинове посете Београду, али комесар ЕУ за питања проширења Јоханес Хан је рекао да одлука о учлањењу Србије у ЕУ зависи од солидарности Београда  са спољном политиком ЕУ, односно и придруживањем санкцијама против Русије.[iv] Осим тога, чланове НАТО-а је посебно узнемирило  постојање руског Центра за ванредне ситуације у Нишу. Западни политичари су у њему видели маскирану руску војну базу,  смештену у близини америчке војне базе Бондстил, на Косову. О том нишком Центру који се у  току овогодишњих поплава у Србији одлично показао  било је предвиђено да делегације Русије и Србије разговарају у току Путинове посете. Свака реакција Запада у вези са  Путиновом посетом  носила је притајени страх да  се можда може догодити да се после ње појача утицај Русије на Србију.

А и у самој Србији су повремено могли да се зачују, истина ретки и нескладни, гласови, као што је: зашто је празник ослобођења Београда због Путина померен 4 дана пре стварног датума, или зашто се новац баца на параду кад народ нема хлеба да једе?

Ја сам тих дана била у Београду и мирно могу да кажем да је земља ликовала. Ликовање је обухватило град још неколико дана пре посете. По улицама су се чуле руске песме, у кафићима и по ресторанима су на зидоове постављали Путинове фотографије, продаване су мајице са његовим  ликом. Чак је отворен и кафе који је назван „Путин“. Патриоте су говориле да се тих дана сакупља народни фронт свих оних који воле своју отаџбину.

Праћење Путинове посете су београдски медији обавили врло професионално. На РТС-у је пренос вршен 8 сати, што је било без преседана. Нешто слично се може видети само у току гласања на изборима. 30 камера је   пратило  сва догађања у току посете. Акредитацију је добило 912 новинара из свих земаља. Телевизија је приказала комплетан протокол, од приземљења авиона, полагања венаца на Новом гробљу, сусрета са председником Србије и премијером, процедуром потписивања уговора, конференцијом  за штампу на којој су на питања новинара одговарали  Владимир Путин и Александар Вучић.  При том су из студија догађаје коментарисали гости – научници, новинари, војна лица, дипломате, стручњаци за област руско-српских односа. Њихови коментари су се смењивали са документарним кадровима о војним парадама у Москви, почев од 1945.године.

Било је предвиђено и да се у току Путинове посете открије споменик императору Николају Другом, у центру Београда. Руководиоци две земље су такође положили венце на Споменик ослободиоцима Београд на Новом гробљу, где почива 1395 бораца Народно-ослободилачке армије Југославије и 818 војника и официра Црвене армије, који су пали у борбама за Београд 1944.године. Томислав Николић је Путину уручио највише српско одликовање – Орден Републике Србије.

Време за посету је било ограничено, али то није засметало да руска делегација  обави потпуне преговоре са Председником и Премијером Србије. Разговарано је о економској сарадњи, развоју инфраструктуре, проширењу трговине уз ослобођење од царине. До сада је 85% српских производа који се продају Русији било ослобођено опорезивања, али ће тај списак   бити проширен. Путин је обећао да ће да размисли и о продаји српских „Фијата“ који се производе у Крагујевцу у Русији.

Сви српски посматрачи су констатовали  да је председнику Русије указана посебна пажња. Сусрет је протекао у атмосфери велике срдачности. Резултат руско-српских преговора  представља потписивање Споразума о војно-техничкој сарадњи, Уговора о узајамној заштити тајних информација, Уговора о постојању, привилегијама и имунитету руско-српског хуманитарног центра у Нишу, Протокола о размени података који се односе на вредност роба  које прелазе преко границе, Меморандума о узајамном разумевању у области енергетике, Уговора о реконструкцији три дела пруга Десетог паневропског коридора, Уговора о испоруци 27 дизел-возова за приградски саобраћај. Руске железнице  ће у Србији обавити радове  у укупној вредности од 940 милиона долара, од којих   800 дол представља руски државни кредит. То ће значити почетак развоја брзих пруга Србије.

А у исто то време су велике групе народа по улицама више од три сата под јаком кишом чекале почетак предивног војног празника. На транспарентима је могло да се прочита: „Добро дошли, Председниче“, „Крим је Русија“, „Путине, спаси Србију“. Сама парада је названа „Корак победника“… На њој је учествовало преко три хиљаде припадника пешадијских јединица, војна техника – тенкови, артиљерија, противавионски ракетни комплекси. Реком је пловила речна флота, небо су надлетали хеликоптери, јурили су ловци МиГ-21 и МиГ-29, ваздушне акробате „Стрижи“ су остављале посетиоце без даха. Није било богато, али је било од  срца, искрено, и са надом да ће самосталност Србије да се обнови.

Јелена Гускова – ФСК