Русија тражи изградњу новог светског поретка

Председник Русије Владимир Путин позвао је међународну заједницу да изгради нови светски поредак како би се спречило избијање конфликата. Он је уједно изјавио да највећу одговорност за садашње проблеме сносе САД, чија је политика довела до распада система глобалне безбедности, као и до низа државних преврата у земљама Блиског Истока и у Украјини. По речима руских експерата, Путин је потврдио да се став Русије не мења и позвао Запад на дијалог ради решавања нагомиланих питања.

Председник Русије Владимир Путин оптужио је САД за распад система међународне безбедности и као приоритетни задатак означио изградњу новог система односа са циљем да се спрече светски и локални конфликти. То је руски лидер изјавио 24. октобра у Сочију, током заседања међународног дебатног клуба „Валдај“, који окупља експерте из неколико десетина земаља.

Према Путиновим речима, Москва не намерава да се изолује од спољне политике, и поред санкција и погоршања односа са Западом због конфликта у Украјини. Кремљ је отворен за дијалог и нормализацију економских односа. Русија је такође спремна за разговор на тему нуклеарног разоружавања.

О политици САД и новом светском поретку

Како је рекао Владимир Путин, показало се да је једнополарни светски поредак превелики терет за државу-хегемона. По његовим речима, таква нестабилна конструкција доказала је да није способна за ефикасну борбу против опасности као што су конфликти, тероризам, трговина наркотицима, регилијски фанатизам, шовинизам и неонацизам. „Једнополарни свет је у суштини апологија диктатуре, и над људима, и над земљама“, сматра Путин.

Данас нема гаранција, истакао је председник, да је постојећи систем глобалне и регионалне безбедности способан да сачува свет од потреса.

„Раније се нови светски поредак, који је одређивао правила игре и понашање светских сила, изграђивао као резултат великих ратова. Земље-победнице су заседале на Јалти, у Потсдаму, и припремале су нове законе који важе у међусобним односима, тј. створиле су принцип неповредивости граница и слободе нација на самоопредељење, и формирале Организацију уједињених нација“, рекао је за „Руску реч“ Александар Коновалов, директор Института за стратешке процене.

По речима Коновалова, сада је потреба за новим системом већа него икада, а није било ратова у којима би био одређен нови светски поредак. „Хладни рат је завршен, али без мировног споразума и без усаглашавања принципа узајамних односа. Сада их треба стварати, али нико не зна ко треба да се бави формулисањем тог новог светског поретка“, нагласио је Коновалов.

Украјина и будући конфликти

„Разлика између минхенског и овог Путиновог говора је у томе што је 2007. председник само протестовао против политике САД, а сада се Русија активно супротставља политици Вашингтона у Украјини и Сирији. Главна теза његовог говора састоји се у томе да једнополарни свет не води рачуна о руским интересима, и да ће Москва бранити своје ставове по питањима која су за њу кључна“, рекао је за „Руску реч“ Дмитриј Трењин, заменик директора Московског центра „Карнеги“.

Како је Трењин истакао, Русија нема намеру да преузме улогу хегемона који управља судбином света, али ће бранити своју позицију.

У свом сочинском говору Путин је упозорио да је сада све већа вероватноћа избијања нових регионалних конфликата, ако не са директним, оно бар са индиректним учешћем великих сила. „Фактор ризика не представљају само стари међудржавни спорови, него и унутрашња нестабилност појединих држава, нарочито када је реч о земљама које се налазе у граничној зони геополитичких интереса великих сила“, рекао је он.

По његовим речима, у Украјини је избио управо такав конфликт. Путин је нагласио да је Русија скретала пажњу на преурањеност закулисних одлука о асоцијацији Украјине са ЕУ и на то да такве одлуке подразумевају озбиљне ризике, између осталог и за Русију као највећег трговинског партнера Украјине.

„Али нас тада нико није хтео да слуша, него нам је речено: ‘То се вас не тиче’. И уместо вођења сложеног, али, наглашавам, цивилизованог дијалога, догурали су до државног преврата. Гурнули су земљу у хаос, у распад економије и социјалне сфере, у грађански рат са огромним жртвама“, рекао је председник Русије.

„Очигледно они који бескрајно штанцују ‘обојене револуције’ доживљавају себе као генијалне уметнике и никако не могу да се зауставе, а уопште не размишљају о последицама“, додао је руски председник.

Политиколог Дмитриј Бабич је у интервјуу за „Руску реч“ истакао да је суштина Путиновог говора у томе да се Русија више не може понашати као што се понашала током 1990-их, тј. не може игнорисати грешке које прави Запад: „Раније је Москва полазила од тога да је Запад сила која доноси добро и да му се могу опростити поједине омашке. Међутим, сада је у опасности безбедност Русије.“

По Бабичевом мишљењу, Русија је била принуђена да реагује на неспретне покушаје да се помоћу екстремних исламиста свргне председник Сирије Башар Асад, као и на смену власти у Кијеву. Путин истовремено упорно покушава да предочи Западу своје ставове. Он се обраћа својим опонентима, говори о њиховим интересима и могућим губицима, економским на пример. „Међутим, до Вашингтона и Брисела Путинове речи највероватније неће допрети, као ни његов позив да се изгради нови систем међународних односа. Нисам сигуран да је одабран прави аудиторијум, јер 80% Валдајског форума чине представници вестернизованих земаља. Потенцијал учтивог дијалога са Западом исцрпљен је још за време Џорџа Буша Млађег, и први сигнал таквог стања био је конфликт у Јужној Осетији 2008“, каже Бабич.

Додуше, по речима овог политиколога, апели руског председника могу допрети до земаља као што су Кина, Индија, Бразил и Јужноафричка Република, јер америчка политика угрожава и њихову безбедност.

Руска Реч – Николај Литовкин, Николај Сурков