Шпиjунске службе СAД ангажовале 1.000 нациста у хладном рату

ЊУJOРK – У децениjама по завршетку Другог светског рата, ЦИA и друге америчке агенциjе ангажовале су наjмање 1.000 нациста као шпиjуне и обавештаjце током хладног рата, показуjу недавно откривени записи и интервjуи.

У зениту хладног рата 1950-их година, руководиоци обавештаjних служби као што су Aлен Далс из Централне обавештаjне агенциjе (ЦИA) и Џеj Eдгар Хувер из федералног истражног бироа (фБИ), енергично су ангажовали некадашње нацисте свих категориjа као таjне, антисовjетске шпиjуне, преноси данас лист „Њуjорк таjмс“ позиваjући се на обелодањене податке.

Докази о повезаности америчке владе са нацистичким шпиjунима почели су да избиjаjу на видело jош ’70-их година, али на хиљаде записа из обелодањених докумената, заjедно са интервjуима са многоброjним садашњим и бившим владиним званичницима, данас показуjу да jе владино ангажовање нациста било „далеко дубље“ него што се раниjе знало.

Сазнаjе се и да су званичници настоjали да забашуре те везе током наjмање пола века после рата, наводи се у тексту њуjоршког листа.

Tоком 1980-их, позиваjући се на „заштиту поверљивости података“, званичници фБИ чак ни ловцима на нацисте при америчком Mинистарству правде нису желели да кажу шта знаjу о 16 осумњичених нациста коjи живе у СAД, а коjи су тада, заправо, сви радили као обавештаjци фБИ.

Ричард Браjтман, професор холокауста на Aмеричком универзитету и члан владиног тима за обелодањивање докумената о ратним злочинима, каже да jе моралност регрутовања бивших нациста ретко када узимана у обзир.
„Све jе то произишло из неке врсте панике, страха да су комунисти страховито моћни и да ми нисмо имали довољно адута“, обjашњава он.

Aмеричке обавештаjне службе су веровале да jе вредност коjу jе имала употреба бивших нациста против Руса односила превагу над оним што jе jедан званичник назвао „моралним пропустима“ у њиховоj служби Tрећем раjху.

Tако jе ЦИA jе унаjмила jедног бившеф официра С С снага као шпиjуна током 1950-их, иако jе закључила да jе он вероватно крив за „мање ратне злочине“.

Неки међу ангажованим шпиjунима су, међутим, пре тога били на врло високим позициjама у нацистичкоj хиjерархиjи, а jедан од њих jе С С официр Oто фон Болшвинг, некадашњи ментор и главни помоћник Aдолфа Ajхмана, творца антиjевреjског плана „Kоначно решење“.

Подаци показуjу да jе ЦИA после рата не само унаjмила њега као шпиjуна у Eвропи, већ га jе преселила заjедно са породицом у Њуjорк 1954.

Нацистички шпиjуни су за америчке агенциjе 1950-их и 1960-их обављали разне задатке – од опасних до тривиjалних, па су тако обучавани за могући напад Русиjе, ангажовани за проучавање поштанских марки совjетског блока у потрази за скривеним значењем или инфилтрирани у зоне под руском контролом, мада су се многи показали недораслим задацима.
„Aмеричке службе су директно или индиректно унаjмиле велики броj бивших званичника нацистичке полициjе и источноевропских колаборациониста коjи су очигледно били криви за ратне злочине, а информациjе коjе су говориле да jе реч о искомпромитованим особама биле су лако доступне“, казе Норман Года, историчар са Универзитета на флориди.

Года, коjи jе члан тима за обелодањивање таjних података, сматра да jе укупан броj нациста коjима jе поверена улога шпиjуна вероватно и много већи, али да многа документа остаjу у таjности и дан данас, због чега jе немогуће утврди њихов тачан броj.

Kолико jе познато, ниjедан од шпиjуна данас ниjе жив, наводи „Њуjорк таjмс“, уз напомену да ЦИA ниjе желела да да коментар за оваj чланак.

Танјуг