Албанија објавила специјални рат Србији

УПАД дрона са заставом такозване велике Албаније на стадион Партизана у Београду оцењен је, поред осталог, као „политичка провокација“. Питали смо др Милана Пашанског, професора безбедности и члана интерресорног тима за борбу против насиља на спортским приредбама Владе Србије, како он дефинише акцију албанских шовиниста на стадиону у центру Београда?

– Анализа технологије оваквог облика политичког насиља и самог акта напада на спортски стадион, на наше играче и навијаче летелицом из ваздуха, указује на све параметре тероризма специјалног типа. Напад је имао потпуну конспиративност и у фази припрема и у фази извођења. Мета, место и време напада су били детаљно испланирани. Избор и обука људства су били тајни. И одабир оптималне логистике, начин извршења, то јест модус операнди су потпуно у функцији дугорочних политичких циљева.

* Шта је био основни циљ нападача? Да изазове немире и угрози безбедност Србије, или да интернационализује пројекат такозване велике Албаније?

– Имали су оба циља у плану са намером да их изведу на „меки“ и „тврд“ начин. Извршен је „меки“ акт тероризма, који није имао намеру да изазове убијање и рањавање, већ узнемирење јавности уз одређене политичке реакције и промене. Напад је изведен на међународној спортској приредби, којој је присуствовао и шеф државе Србије. Постигнути су и ефекти „тврдог“ тероризма, а то је промовисање освајачке политичке идеје о такозваној великој Албанији састављеној од Албаније и делова Србије и других балканских држава. У стратегији терористичких акција примарни циљ је максималан публицитет у промовисању политичких идеја и концепта политичке пропаганде, којим се улази у планетарну орбиту. Албанци су објавили специјални рат Србији и без угрожавања људских живота остварили свој циљ светске (ре)афирмације политичког концепта „велике Албаније“.

* Ова акција има и званичну подршку из Тиране…

– Званични органи државе Албаније, да би заштитили своју империјалистичку идеју и пројекат такозване велике Албаније, служе се политичким манипулацијама када тврде да је угрожен њихов национални суверенитет. Наиме, овај фудбалски меч националних репрезентација са државним обележјима, био је спортски дијалог официјелних државних представника. Јер, фудбалери и спортски радници на терену не представљају себе, већ своје државе. И, када један члан спортске делегације званичне Албаније, фудбалер Баљај отима и штити заставу такозване етничке Албаније, или када брат премијера ове земље вуче конце овог специјално организованог напада, у питању је активност парадржавних лица, од чега званична Тирана мора да се огради.

* Али, није се оградила.

– Индикативно је да то нису учинили и да манипулишу чињеницом да застава такозване велике Алабаније није званично државно обележје државе Албаније. Тирана на основу такве манипулације о наводној угрожености своје заставе и суверенитета подиже на ноге Албанце на југу Србије, на Космету, у Грчкој, Швајцарској и широм света који бучно и насилнички одобравају политички напад Албаније на Србију. Из тога произилази закључак да су власти у Тирани биле упознате да албански националисти припремају напад и политичку провокацију у центру Београда.

* Чини се да и реакције у свету нису довољно изричите у осуди овог албанског напада?

– Овакав начин извршења политичког акта без људских жртава, који сада политички субјекти минимализују и дефинишу само као политичку провокацију, олакшава спонзорима овог напада на Србију да лако обаве свој део посла, а то је медијска и политичка одбрана нападача. То ће се убрзо показати доношењем „пресуде“ УЕФА. Већ се обавља замена теза и Србија оптужује за спортски и политички инцидент. Политички провокатори изговарају неистине, тврде да су бранили заставу Албаније, која то није, да су жртве насиља наших навијача и да је српска демократија пала на испиту.

* Шта мислите о тезама да иза ове провокације стоје и спонзори великоалбанских аспирација и антисрпских активности Тиране?

– У вишедеценијском рату Албанаца против Срба око Космета, који је вођен путем интернационализације проблема Косова и Метохије, измишљених операција „тровања албанске деце“, „злочина у Рачку“ и медијских оптужби против Срба, кроз једнострано проглашење независности Космета, сецесионисти и терористи из наше јужне покрајине увек су имали нескривену подршку државе Албаније и Запада. Јер, Тирана је била и остала политичка трансмисија извесних кругова на Западу, у чему стратегија САД у борби против тероризма игра битну улогу.

* Значи ли то да се исламски национализам и тероризам користе за дестабилизацију Балкана, па и Србије?

– Применом стратегије непрестаног политичког притиска и изазивања политичких немира у БиХ је, на пример, настала веома сложена ситуација. Стална настојања исламских фундаменталиста да оборе режим у Саудијској Арабији „прелила“ су се у бошњачки део БиХ. Тако је фундаментализам увезен у срце Европе, при чему Американци имају своју рачуницу да гаје „белу“ Ал каиду у Европи. Тако је и на Балкану настао фронт настојања САД да дозира фундаментализам, да њиме инфицира муслиманске делове Русије и Кине, као мултинационалне и поликонфесионалне земље, да подели ислам на „добар“ и „лош“. И да држи безбедносно отвореним обод ЕУ, са циљем везивања за себе. У оквиру наведене стратегије, Албанији је додељено истакнуто место узбуњивача балканског простора. Зато се у САД и на Западу на политички концепт такозване велике Албаније гледа са великом дозом толеранције, јер он, поред осталог, мале и економски нејаке земље овог региона: Македонију, БиХ, Србију и Црну Гору, због заштите територијалног интегритета, тера под капу НАТО.

* Шта је у овом случају утицало на оснаживање антисрпског деловања Албаније?

– Агресиван модалитет деловања Албаније и њених експонената на Космету, попримио је облик демократског привида, да би их њихови спонзори приказали у јавним политичким дебатама и медијима као политичку алтернативу српском режиму. Међутим, ова стратегија са актуелним јачањем кредибилитета Србије запада у ћорсокак. У том контексту, афера „Дрон“, која тренутно делује као значајан пропагандни и политички поен у корист званичне Тиране, дугорочно ће довести до бумеранга и открити да је то био акт губитника, са ограниченим политичким ефектима.

* Да ли су наше безбедносне службе направиле пропуст?

– Може се закључити да безбедносне службе Србије, у овом случају нису положиле испит. Њихови пропусти су производ субјективних и објективних фактора. Претпостављам да део функционера из безбедносног система, којима према најавама државног врха прети смена, на овај начин саботира те неминовне промене. И да са друге стране, део служби безбедности, који није довољно професионално оспособљен, није у стању да предвиди овакав вид неконвенционалног угрожавања Србије.

* Ипак, према казивању премијера Александра Вучића, постојала су сазнања о припремама провокација против Србије?

– Наш безбедносни сектор је дошао до извесних парцијалних података о могућој провокацији Албанаца, са којима је упознао премијера. Председник Владе Србије је правовремено упознао западне лидере са потенцијалним претњама и тиме је и добар део одговорности пребацио на њихову страну. Очигледно је, међутим, да постојећи систем безбедности није спречио такав напад, јер је наш систем безбедности анахрон. Он нема одговоре на актуелне безбедносне изазове и мора да се упусти у транзицију, која ће афирмисати нову филозофију и архитектуру безбедности, односно да спроведе нови концепт националне безбедности.

* Шта под тим подразумевате?

– Значи да српске службе безбедности треба ставити под једну капу, ујединити обавештајне и контраобавештајне службе у једну Националну агенцију безбедности, која ће се бавити заштитом отаџбине. У овом тренутку ми имамо модификовану државну безбедност. Уместо дневно-политичким проблемима и изазовима, безбедносне службе треба да се баве стратешким питањим безбедности државе и народа. Нова јединствена национална служба безбедности мора да штити националне интересе Србије и све аспекте суверенитета нашег народа.

ПОЛИТИЧКЕ НАМЕРЕ

ПРОФЕСОР Пашански је докторирао на међународном тероризму. Професор је универзитета, оснивач Форума за истраживање тероризма. Још 1983. године конституисао је категорију анимус терроранди, којом се одређује карактер тероризама као политички мотивисана намера да се применом оружаног или другог насиља и претње изазове максималан публицитет, који би резултирао политичким последицама.

Марко ЛОПУШИНА – НОВОСТИ