Како избећи пожаре и последице

pozari

Неопходно је учинити све што је потребно

Милица Алавања из Зелене патроле на делу, разговарала је са Љубицом Крњајић из удружења „ Ецо фире“ о превентиви, узроцима и последицама пожара који су последица неодговорног понашања грађана и неадекватног реаговања институција.

  • Шта бисмо ми , као грађани и држава, требало да урадимо да би се смањио број пожара и последице тих пожара?

Оно што смо морали да урадимо, а нисмо, јесте да добро изанализирамо позаре и утврдимо ко су њихови изазивачи. Сви пожари на отвореном као и шумски пожари најчешће бивају изазвани људским немаром и људском непажњом. Када бисмо анализирали пожаре знали бисмо у ком правцу превентивно да делујемо. У нашој држави мало пажње се посвећује превентиви, а разлог за то је недостатак правих стручњака. Ми имамо људе на одређеним местима који нису школовани за заштиту од пожара, немају адекватно знање и имају другачији приступ. Треба боље да снимимо стање заштите од пожара, да радимо на јачању свести грађана и да обучимо грађане да спроводе превентивне мере и учествују у гашењу пожара. Када се много људи укључи пожар се брже гаси, када много људи патролира мања је вероватноћа да ће до пожара доћи.

  • Сада креће сезона пожара, грађани пале суво лишће и растиње у свом дворишту. Каква је свест грађана у нашој држави?

Грађани нису довољно опрезни. Неке послове одрађују ватром иако је то законом забрањено. Апелујем на грађане да не пале лишће, јер је то законом забрањено. Са друге стране, ако се пали ватра морају се предузети превентивне мере. Морамо водити рачуна да ватра не прерасте у пожар. Ови топлији дани погодују избијању и ширењу пожара. Замолила бих наше суграђане да чувају шуму и да обрате пажњу на понашање других људи. Све што је сумњиво да пријаве полицији. Молила бих и полицију да на та упозорења озбиљно одреагује, посебно инспектори за заштиту од пожара. Морамо спречити намерна паљења, адекватно се опремити и укључити што више грађана у гашење почетних пожара. Почетни пожари се лако гасе са мало снаге и средстава док се развијени не могу тако брзо угасити ни са најсвременијом опремом и добро обученим људима. Важно је подсетити да смо преко пожара који је избио на Тари олако прешли. Није се утврдило ко је и како запалио шуму, који су пропусти у спровођењу превентивних мера и чувању шуме, колико нас је коштало гашење пожара и обнављање шуме. Исти случај имали смо и у пожару у Бачкој Паланци где је учествовало 20 ватрогасних возила и више од 80 ватрогасаца. Велики број грађана је кофама доносио воду као пре 200 година, али су дали велики допринос у гашењу тог пожара. Ми данас о томе ништа не причамо. Проблем у Србији је начин на који је сектор за ванредне ситуације узурпирао заштиту од пожара. Заштита од пожара је задатак свих грађана. Подаци о пожарима морају бити јавни, доступни сваком грађанину. Неопходно је утврдити узрок сваког пожара а не сакривати га. Треба изнети узроке пожара, шта је погодовало ширењу пожара, шта је отежавало акцији гашења, које су и колике штете, на тај начин можемо едуковати грађане.

  • Ко је крив што годинама нико није одговарао за изазивање пожара? Да ли је проблем законска регулатива или можда полиција?

Постоји много криваца. Један од проблема је недостатак знања. Треба познавати заштиту од пожара, треба познавати пожар да би се утврдио узрок, мора се утврдити ко је и како га је изазвао. Ми немамо пуно стручњака, а оно мало што имамо не ради у сектору за ванредне ситуације. Проблем је што су грађани и државни органи све препустили одређеном броју људи, та група људи не бави се озбиљно овом темом. Апелујем на владу да другачије осмисли сектор за заштиту од пожара, да га извуче из министарства унутрашњих послова, да сектор буде ближи и има бољу сарадњу са грађанима а не да буде изолован. Подаци морају бити доступни свим грађанима и нама који се бавимо заштитом од пожара како би могли да помогнемо држави у утврђивању шта нам се и због чега дешава. Неће нам помоћи ни 100.000 ватрогасаца ако будемо изазивали оволико пожара дневно. Србија годишње има четири пута више пожара него пре 40 година у СФРЈ која је била далеко већа држава. Проблем је што се не посвећује довољно пажње најбаналнијим узроцима пожара, мали пожари пролазе не примећено. И мале пожаре морамо посматрати као потенцијалне узроке великих катастрофа које је Нови Сад имао више пута.

Није добро да порука из сектора за ванредне ситуације,посебно од начелника буде ми ћемо предузети све што је у нашој моћи, ми морамо да се организујемо и предузмемо све што је потребно да би заштитили људе, имовину и животну средину, а не оно што можемо.- закључила је овај разговор Љубица Крњајић, удружење „ Ецо фаире“ из Новог Сада.

Више на тему пожара можете видети у емисији „Војводина – ко је соколу зулум учинио“, из документарног серијала Зелена патрола на делу.

https://www.youtube.com/watch?v=KJ1pLAspv90   – ко је соколу зулум учинио

https://www.youtube.com/watch?v=to9H4OFn-i8&list=UUlEKRNbx-b8QMo7VybGfWDg – никад више, ако ме нађеш у главу ме гађај

https://www.youtube.com/watch?v=4zaMSdf46b4&list=UUlEKRNbx-b8QMo7VybGfWDg – без коментара