Албанија и Црна Гора: Санкције против Путина*

Ове земље, благо речено, нису баш највеће, најјаче, најбогатије. Поставља се питање: да ли је то њихова принципијална одлука или демарш предузет под притиском Велике Браће – ЕУ и САД? Ситна дипломатска пакост упућена Русији: скрећеш Србију са пута истинске демократије – ево ти још једна порција санкција.

Исланд ћемо оставити на миру – он је далеко од Балкана. Зауставимо се на Албанији и Црној Гори.

Коментар смо затражили од угледних научника балканолога. Пред нашим микрофоном је Алексеј Мартинов, директор Међународног института најновијих држава.

Било би чудно помислити да уз озбиљну активност Русије неће бити предузете контрамере. Албанија и Црна Гора су земље које су у већој мери подлежне утицају европске бирократије и Американаца него Русија, ето то је то. Сада се води борба за мале територије, за њихово учешће у пројектима. Русија се враћа на Балкан, то страшно нервира и ЕУ и Вашингтон.

Георги Енгељгардт, сарадник Института за славистику РАН склон је да види ситуацију у помало другачијем светлу.

Мале балканске земље су навикле да имају неке спољне патроне и јасно бране њихове интересе. Албанија практично нема економске односе са Русијом, тако да придруживање санкцијама обичан је повод да се подсети Брисел да она постоји, а влада спроводи исправну линију. Отприлике исто је понашање и Црне Горе. Влада Ђукановића доследно демонстрира своју хиперлојалност Бриселу чак у оним случајевима када то може да се не чини. Не знам да ли је то резултат притиска ЕУ… Највероватније то је свесна политика саме Подгорице да се максимално брзо интегрише у НАТО. У контексту такве непоуздане Србије, „Мале Русије“, која стално квари слику у региону, то може да донесе додатне поене.

Руководилац Центра за спољну политику Економског института РАН Борис Шмељов коментарише одлуку о увођењу санкција са разумевањем и извесним саосећањем.

Ситуација изазива чуђење. Ради се о томе да су раније између Москве и Подгорице постојали односи поверења, и одједном такав окрет. Црногорско руководство је поставило задатак да ступи у ЕУ и НАТО што је могуће пре, пошто види у томе гаранцију безбедности. Црна Гора има неколико проблема које не може самостално да реши. Као прво, земља има слабу економију, за развој треба да привуче стране инвестиције. Као друго, у Црној Гори живи прилично енергична албанска заједница која игра важну улогу у бизнису. Руководство земље се плаши перспективе формирања Велике Албаније у којој ће Црна Гора бити жртва, тако да чланство у ЕУ види као гаранцију територијалне целовитости. За Ђукановића лично ступање у ЕУ и НАТО је гаранција његове сопствене позиције, а за црногорску елиту сигураност да предају земљу у поуздане руке.

Закључак угледних руских балканолога је следећи: Албанија и Црна Гора су се нашле у незахвалној улози молилаца који се на све начине труде да привуку наклоност патрона. Став Србије: И Русија, и ЕУ, у тој ситуацији несумњиво подвлачи самосталност спољне политике ове земље и значајно подиже улоге у борби за утицај у региону. Надајмо се да ће српско руководство моћи да издржи притисак споља и да ће и даље ићи курсом развоја сарадње и са Западом и са Русијом.

Вера Жердева – Глас Русије